Председнички избори у Америци 2020: Зашто је некад тешко гласати и шта све отежава гласање

Љута битка око тога ко сме да гласа довела је до стотине тужби и изазвала оптужбе за осујећивање гласања на америчким председничким изборима.

Шта су, дакле, препреке гласању и зашто постоје?

Слике дугих редова раних бирача истовремено су слављене као знак ентузијазма и критиковане као доказ климавог изборног система.

Редови, строги изборни закони и ограничен приступ биралиштима одвраћају људе од учешћа у демократском процесу, каже Андреа Хејли, генерална директорка Vote.org, нестраначке непрофитне организације чији је циљ да уз помоћ технологије олакша људима да се пријаве за гласање.

Неке од тих препрека отежала је пандемија, која је довела до националне несташице особља на биралиштима и мањег броја места за гласање личним присуством.

„Људи морају да прескоче додатни низ препона само да би учествовали", упозорила је Хејли.

Као реакција на очигледан ризик од извођења већег броја људи на биралишта ове године, многе савезне државе попустиле су бирачка ограничења.

То је значило да више Американаца може да гласа раније, лично или поштом, него икад пре.

Али нису сви сагласни са тим.

Тренутно је поднето више од 300 тужби у 44 савезне државе због начина на који се пребројавају гласови одсутних бирача, као и тога коме је дозвољено да гласа раније и колико је поштанских гласачких листића сакупљено.

Савезне државе које води републиканци кажу да су та ограничења неопходна да би се спречила изборна крађа, док демократе кажу да су то покушаји да се људи одврате од искоришћавања свог грађанског права.

Шта су, дакле, изазови са којима се суочавају људи који желе да гласају?

Погледајте видео: Око чега су се Трамп и Бајден споречкали у трећој ТВ дебати

Десеточасовна чекања

У Џорџији је хиљаде гласача чекало сатима само да би предало гласачки листић током раног гласања.

Многи дуге редове приписују гласачком ентузијазму, али се за то окривљују и други фактори - као што је ограничен број биралишта, недовољан број чланова бирачких одбора или компјутерске грешке.

Не зна се колико је тачно људи било обесхрабрено дугим редовима.

Али очигледно је коме то иде више на штету.

Анкета коју је спровео Масачусетски институт за технологију показала је да су црни гласачи чекали, у просеку, 16 минута у редовима на изборима 2016. године, док су бели гласачи чекали само 10 минута.

Друге студије су поткрепиле те налазе.

А дуги редови непропорционално погађају и хонорарце, који нису плаћени за време које проведу на гласању.

„Голи листићи" и други строги прописи

Политика као што је захтев да се одштампа гласачки листић може да одврати од гласања млађе или сиромашније бираче, за које је мања вероватноћа да поседују штампач, каже Хејли.

У Пенсилванији, државни врховни суд донео је одлуку да ће гласачки листићи који нису послати у тајним ковертама које скривају идентитет бирача бити проглашени неважећим.

Ова одлука, донета непосредно пред почетак избора, изазвала је забринутост да ће значајан број „голих гласачких листића" бити бачен.

Пре корона вируса, многе савезне државе захтевале су да ваш гласачки листић послат поштом потпише нотар или сведок.

Од избијања пандемије, многе од тих држава попустиле су та ограничења, али не и све.

Северна Каролина, Јужна Каролина, Оклахома, Аљаска и Алабама и даље захтевају најмање једног сведока како би гласачки листић који је послат поштом постао легитиман.

Дуге вожње

У руралним деловима Америке, бирачи понекад морају да возе сатима да би стигли до биралишта.

„Четири правца", група за заштиту гласачких права Индијанаца, каже да многи Индијанци који живе у резерватима имају ограничен приступ гласању.

У Невади, на пример, припадници Пајута са језера Пирамид морају да се возе скоро 160 километара да би стигли до најближег места за гласање.

У Аризони, тужба коју су поднели припадници Навахо народа тражила је додатно време за пристизање гласачких листића послатих поштом, зато што имају само једну пошту на сваких 1.800 квадратних километара.

Закони о легитимисању бирача

Једном кад људи стигну на ред, можда ће морати да докажу да су они за које се издају.

У 35 савезних држава, гласачи морају да покажу неку врсту легитимације на биралишту.

И док неке државе дозвољавају писану изјаву ако код себе немају легитимацију, неке друге, као што су Висконсин, Тексас, Канзас, Индијана, Тенеси, Мисури и Џорџија то не дозвољавају.

Заговорници закона о легитимисању гласача, као што је бивши гувернер државе Висконсин Скот Вокер, који је 2016. године усвојио најстроже законе о легитимисању у земљи, каже да они „олакшавају гласање, а отежавају крађу".

Али други кажу да су страхови од изборне крађе током гласања личним присуством преувеличани и не би требало да буду важнији од штете дискриминацијом која се наноси сиромашнима, бескућницима или особама са инвалидитетом, који можда не возе или немају сталну пријављену адресу.

Закони о легитимисању бирача појавили су се у последњој деценији у склопу шире иницијативе републиканских закона, наводно са циљем да се спрече изборне крађе, каже професор Кенет Мајер са Универзитета Висконсин-Медисон.

Али он каже и да је прави циљ закона да задрже гласаче који ће највероватније гласати за демократе - као што су млади, сиромашни или Афроамериканци - код куће.

„Уобичајено је веровање да сви поседују некакву легитимацију. Морате да имате легитимацију да бисте ушли у авион… да бисте отворили банковни рачун. Али имате људе који немају банковне рачуне, који не лете", каже он.

САД нису једина земља која има законе о легитимисању бирача - Велика Британија је први пут испробала нове законе на локалним изборима, а ове године их је британски суд потврдио, припремивши терен да почну да се примењују у читавој земљи.

У САД се нису појавили докази широко распрострањене изборне крађе.

Комисија коју је основала Трампова администрација да истражи изборе 2016. године распуштена је пре него што је стигла да објави извештај.

Бела кућа је тада саопштила да су многе америчке савезне државе одбијале сарадњу.

Чишћење бирачких спискова

У САД изборе организују локални окрузи - а сваки округ или држава имају властита правила и прописе.

Неки редовно бришу гласаче са бирачких спискова, што значи да они морају сваки пут изнова да се пријављују.

Пред врховним судом у Висконсину налази се случај који би могао да избрише 130.000 имена са бирачког списка.

Конзервативна адвокатска канцеларија тужила је државу зато што изборна комисија није одмах избрисала са списка људе који нису одговорили у року од 30 дана на писмо које их идентификује као некога ко се можда преселио.

Борба је подељена по партијској линији у савезној држави која је тесно подржала Трампа на изборима 2016. године.

Републиканци кажу да комисија није поштовала закон дозволивши да ти људи остану на бирачком списку, док демократе кажу да овај закон непропорционално погађа младе, сиромашне и мањинске бираче који можда немају стабилан смештај.

Забрана гласања у затворима

Већина савезних држава ограничава и бирачка права робијаша - криминалаца осуђених за тежа кривична дела и осуђених на дуге затворске казне.

Неке државе им аутоматски враћају бирачка права након што је казна одслужена, док друге чекају да буде одслужена условна казна и да буду плаћене све новчане казне.

Флорида је 2018. године вратила бирачка права за 1,5 милиона ненасилних затвореника.

Убрзо после тога, ова држава је увела амандман на закон да затвореници морају да докажу да су платили све новчане казне и накнаде пре него што им буде омогућено да гласају.

Бивши градоначелник Њујорка Мајк Блумберг - који је кратко учествовао у трци за демократског председничког кандидата - донирао је 16 милиона долара да би се помогло исплаћивање новчаних казни и накнада за 32.000 бивших црних и хиспано затвореника.

Његова донација навела је државног републиканског врховног тужиоца да затражи од ФБИ-ја да је истражи због „потенцијалних кршења изборног закона".

Мрачна историја

Осујећивање гласања није ништа ново у Америци - штавише, то је био саставни део ове земље још од њених првих избора, кад су могли да гласају само бели мушкарци старији од 21 године са земљом у поседу.

После Грађанског рата, кад су Афроамериканци добили право гласа, да би им се отежало коришћене су биралишне таксе и тестови писмености.

Све се то променило 1965. године, кад је усвојен Закон о бирачким правима, забранивши многе од тих пракси и захтевајући од одређених држава, углавном на Југу, да имају федералне одобрење пре него што мењају изборне законе.

Врховни суд је 2013. године укинуо део закона који је издвојио одређене државе за федерални надзор, што је тим државама олакшало да усвоје ограничавајуће бирачке мере.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]