Амерички избори 2020. у анкетама: Ко води - Трамп или Бајден

Гласачи у САД ће 3. новембра одлучити да ли ће Доналд Трамп остати још четири године у Белој кући.

Републиканском председнику супротставља се демократски кандидат Џо Бајден, најпознатији као потпредседник у администрацији Барака Обаме, али који је у америчкој политици присутан још од седамдесетих.

Како се приближава изборни дан, агенције за истраживање јавног мњења покушавају да измере расположење нације испитујући гласаче који кандидат им се више допада.

ББЦ ће пратити те анкете и покушати да разлучи шта оне могу, а шта не могу да кажу о томе ко ће победити на изборима.

Како председнички кандидати стоје на националном нивоу?

Национална истраживања јавног мњења добри су показатељи колико је популаран неки кандидат у земљи као целини, али она нису нужно добар начин да се предвиде резултати избора.

На пример, 2016. године Хилари Клинтон је водила у истраживањима и освојила скоро три милиона гласова више од Доналда Трампа, али је изгубила изборе.

Tо је зато што САД користе систем електорског колеџа, тако да освајање највећег броја гласова не значи увек и да ћете победити на изборима.

Кад одбацимо ту ограду, Бајден је водио у односу на Трампа у анкетама током већег дела године.

Претходних недеља кретао се око 50 одсто и повремено био у предности од читавих десет одсто, али се Трамп донекле опоравио последњих неколико дана.

У поређењу с тим, анкете из 2016. године биле су мање јасне и само је неколико процената одвајало Трампа и Хилари Клинтон како се приближавао дан избора.

Које државе ће одлучити о исходу ових избора?

Као што је Хилари Клинтон открила 2016. године, број гласова које освојите мање је важан од тога где сте их освојили.

Већина савезних држава скоро увек гласа на исти начин, што значи да у стварности постоји свега шачица држава у којима оба кандидата имају шансе за победу.

То су места где се избори добијају и губе и познате су као „државе бојна поља" - кључне државе.

У систему електорског колеџа који користи САД да изаберу председника, свака држава добија одређен број гласова заснован на броју становништва.

На располагању је укупан број од 538 електорских гласова, тако да кандидат мора да освоји 270 да би победио.

Као што показује мапа изнад, неке пресудне државе имају у понуди много више електорских гласова од других, тако да кандидати често проведу много више времена водећи кампању у њима.

Ко води у пресудним државама?

У овом тренутку, анкете у пресудним државама изгледају повољно по Џоа Бајдена, али преостало је још много времена до самих избора и ствари могу да се промене веома брзо, нарочито кад је у питању Доналд Трамп.

Према истраживањима јавног мњења, Бајден има велику предност у Мичигену, Пенсилванији и Висконсину - три индустријске савезне државе које је његов републикански ривал освојио са предношћу од мање од 1 одсто како би осигурао победу 2016. године.

Али Трампов тим највише ће бити забринут око пресудних држава у којима је однео велику победу 2016. године. Његова предност у Ајови, Охају и Тексасу била је ономад између 8 и 10 одсто, али он се у овом тренутку налази раме уз раме са Бајденом у све три.

Те бројке из анкета можда могу да објасне његову одлуку из јула да смени свог изборног менаџера за реизбор и његово редовно помињање „лажних анкета".

Кладионичари, међутим, у сваком случају још не отписују Трампа. Најновији квоте и даље му дају шансе од отприлике један напрема три да добије изборе 3. новембра.

Да ли је корона вирус утицао на Трампову популарност?

Пандемија корона вируса доминирала је вестима у САД од почетка године и реакције на кораке председника Трампа биле су предвидиво подељене по партијској линији.

Подршка његовом приступу достигла је врхунац средином марта након што је прогласио ванредно стање и издвојио 50 милијарди долара савезним државама за заустављање корона вируса.

У том тренутку, 55 одсто Американаца одобравало је његове поступке, према подацима из Ипсоса, водеће компаније за истраживање јавног мњења.

Али свака подршка коју је имао од демократа ишчезла је после тога, док су републиканци наставили да подржавају свог председника.

Најновији подаци, међутим, сугеришу да су чак и његове присталице почеле да доводе у питање његове реакције како су државе на југу и западу морале да се суоче са обновљеним избијањем епидемије. Републиканска подршка опала је почетком јула на 78 одсто.

То би могло да објасни зашто је он недавно покушао да промени своју поруку о корона вирусу, преставши да говори како ће вирус „нестати сам од себе" и упозоравајући уместо тога да ће се ситуација „погоршати пре него што се побољша".

Он је недавно и први пут навукао маску за лице и позвао Американце да их носе, рекавши „да ће оне имати ефекта" и да искажу „патриотизам".

Један модел који су сачинили експерти са Универзитета у Вашингтону предвиђа да ће 1. новембра број смрти премашити 230.000 - само два дана пре избора.

Можемо ли да верујемо анкетама?

Сувише је лако одбацити анкете тврдњом да су погрешиле 2016. године, а председник Трамп често ради управо то. Али то није сасвим истина.

Већина националних истраживања јавног мњења јесте дала Хилари Клинтон предност од неколико процената, али то не значи да су оне грешиле, будући да она јесте освојила три милиона гласова више од свог ривала.

Анкетари су имали неких проблема 2016. године - понајвише зато што су пропустили заступљеност гласача без факултетске дипломе - што значи да Трампова предност није била примећена у неким кључним државама све до касније фазе трке, уколико уопште. Већина компанија за истраживање јавног мњења сада је кориговала то.

Али ове године постоји још више неизвесности него иначе због пандемије корона вируса и ефекта који она има и на економију, и на то како ће људи гласати у новембру, тако да свим истраживањима треба приступати с одређеном дозом скепсе, нарочито оволико далеко од избора.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]