Корона вирус: Зашто слепи мишеви нису криви и не треба их прогањати

Доктор Матје Бургарел свако мало тражи дозволу од сеоских старешина да посети свете пећине, носећи дарове да умири духове.

Навукавши маску, заштитно одело и три слоја рукавица, он понире у мрак, спуштајући се низ лестве од конопа и провлачећи се кроз уске пећинске одаје.

Препознатљиви мирис слепих мишева је свуда, њихов измет лежи у слојевима на земљи, као да се пробијате кроз свежи снег.

Повремено се неки слепи миш нагло пробуди из сна и прхне одатле лепетајући крилима.

Људи у овом крају Зимбабвеа слепе мишеве зову „крилати змајеви", „летећи пацови" или напросто „злице".

Као и свуда у свету, ови летећи сисари потпуно су несхваћени, иако су за овог они прелепа и изузетна створења.

„Фасцинантни су", каже он. „Људи се плаше нечега што не познају."

Доктор Бургарел је ловац на вирусе, а ради за француски истраживачки институт Цирад.

Сарађујући са колегама са Универзитета у Зимбабвеу, он одлази у пећине са слепим мишевима да сакупља узорке и измет слепих мишева.

По повратку у лабораторију, научници извлаче и секвенцирају генетски материјал вируса из слепог миша, а већ су открили различите корона вирусе, укључујући и онај у истој породици као и Сарс и Ковид-19.

Истраживање је део светских напора да се истражи диверзитет и генетски састав вируса које носе слепи мишеви, пружајући алате за брзе реакције, уколико људи почну да обољевају.

„Локално становништво често посећује ово станиште слепих мишева, да би сакупљало гуано који им служи као ђубриво за усеве", каже докторка Елизабет Гори са Универзитета у Зимбабвеу.

„Стога је од кључне важности да се познају патогени које носе ови слепи мишеви, зато што би они могли да се пренесу на људе", додаје.

Стручњаци су зато покренули кампању Не кривите слепе мишеве, како би развејали неосноване страхове од слепих мишева који угрожавају конзервацију.

Они кажу да су слепи мишеви једни од најнесхваћенијих и најпотцењенијих животиња на планети.

Дуго мета презира, прогона и културолошких предрасуда, окривљавани су за читав низ зала која би задесила људе, а страхови и митови о слепим мишевима само су се погоршали у време Ковида.

Чињенице о слепим мишевима

Избор: Међународна организација за очување слепих мишева

Тачно порекло вируса који је нанео толико штете широм света није још утврђено, али огромна већина научника слаже се да је прешао на људе са неке животињске врсте, највероватније слепог миша.

Међутим, то не значи да су за то криви слепи мишеви.

Дакле, у корену проблема налази се наше све веће петљање сa овим дивљим створењима.

За то време већина епидемија нових болести може се повезати са људским уништавањем природе.

Кад се шуме или пашњаци крче да би стока могла да пасе, да би се посадили соја или изградили путеви и насеља, дивље животиње се нагоне да прилазе све ближе људима и домаћим животињама, дајући прилику вирусима да прескоче на другу страну.

„Непорециво је да слепи мишеви, као и многе друге животињске групе, представљају реалну опасност као домаћини потенцијално опасних болести", каже Рикардо Роха са Универзитета у Порту, у Португалу.

Али он истиче да ако узмете у обзир број врста слепих мишева (невероватних 1.400 или више), број вируса којима они могу да заразе људи веома је сличан другим групама сисара, као што су птице, домаће животиње и глодари.

Научници процењују да три од сваке четири нове заразне болести које се појаве код људи потиче од животиња.

Упозорење на ову опасност стигло је 2002. године, кад се мистериозна болест Сарс први пут јавила у Кини, убивши скоро 800 људи широм света.

Истраживачи су 2017. године идентификовали колонију слепих мишева потковичара који живе у забитим пећинама у провинцији Јунан и који су садржали генетске парчиће људског вируса Сарса.

Они су тада упозорили да би слична болест могла поново да се јави и испоставило се да су били у праву.

Али уместо да кривимо једну или другу животињску врсту, морамо да преиспитамо наш однос према свету природе, каже доктор Роха.

Он истиче да су слепи мишеви од виталне важности за здраве екосистеме и благостање људи.

Слепи мишеви сузбијају инсекте који уништавају усеве, биљке у тропима ослањају се на њих за опрашивање, укључујући какао, ванилу и дуријан.

Такође, они разносе семење дрвећа које се могу наћи у прашумама, помажући у борби против климатских промена.

„Исход би био катастрофалан" ако би слепи мишеви били сатанизовани, будући да ширење болести са животиња на људе има много више везе са задирањем људи на њихов терен него обрнуто, каже доктор Дејвид Робертсон са Универзитета у Глазгову.

Претече Ковида-19 вероватно су кружиле међу слепим мишевима вековима, каже он, са способношћу да заразе друге животиње.

Постоје изоловани извештаји о осветничким нападима на слепе мишеве због Ковида, укључујући директна, циљана убијања у Перуу, Индији, Аустралији, Кини и Индонезији.

Научници упозоравају да неколико непромишљених акција може да има озбиљне последице по угрожене врсте слепих мишева и чак повећају ризик од преношења болести.

„Највише смо забринути због тога што многим врстама слепих мишева прети истребљење, тако да чак и мали бројеви случајева непромишљеног насиља могу да направи непоправљиву штету и имају катастрофалне ланчане последице по екосистеме од којих људи зависе", каже Даглас Макфарлан са Универзитета у Кембриџу.

Слепи мишеви су живели крај људи вековима, на обострану корист.

У универзитетском граду Коимбра у Португалу, слепи мишеви су живели у библиотеци из 18. века више од 300 година, гостећи се инсектима који би иначе уништили рукописе који се тамо чувају.

Навратите у сумрак и можете их видети како излећу кроз прозоре библиотеке и спуштају се низ стрме калдрмисане улице.

Рикардо Роха каже да не смемо да заборавимо да су слепи мишеви интегрални део комплекса природних мрежа које одржавају екосистем здравим.

„Уколико постоји нека велика лекција која треба да се извуче из овог баксузног тренутка у историји то је да ако учинимо да се природа разболи, и ми ћемо се разболети", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]