Да ли слепи мишеви преносе корона вирус

Слепи мишеви пролазе кроз посебно тежак период од избијања пандемије корона вируса.

На то додајте одраније постојеће заблуде и сујеверја у вези са овим сисарима и схватићете зашто ово нису сјајна времена да се буде слепи миш.

Али они који проучавају ова створења и диве им се инсистирају на томе да би требало да смо им више будемо захвални, због важне улоге коју имају у природи.

Од саме помисли на слепе мишеве, Ироро Танши је усхићена од узбуђења. „Они су ремек-дела!", каже она.

Танши, нигеријска докторанткиња са Тексашког технолошког универзитета у САД, припада великој групи научника решеној да поправи негативни имиџ слепих мишева - репутацију додатно погоршану сугестијом да су одиграли кључну улогу у појави пандемије корона вируса.

Извештаји о масовном убијању и протеривању слепих мишева од Аустралије до Индонезије узбунило је конзервационисте из читавог света.

Али ево зашто окривљавање слепих мишева омогућава правом кривцу да се извуче некажњено.

Зашто неки људи окривљују слепе мишеве?

Људи окривљују слепе мишеве зато што је вирус Сарс-Цов-2, који изазива Ковид-19, 96 одсто сличан једном другом вирусу претходно пронађеном код дивљих слепих мишева потковичара, објашњава Танши.

То је претворило све слепе мишеве у осумњичене. Али слепи мишеви имају научни алиби.

„Недавно еволутивно истраживање показује да се пре око 40-70 година вирус Сарс-Цов-2 отцепио од вируса пронађеног код слепих мишева потковичара", каже Танши, „пружајући додатне доказе да слепи мишеви можда нису директно пренели вирус Сарс-Цов-2 на људе."

Доктор Пол В. Вебала, виши предавач Биологије дивљих животиња на Универзитету Масари Мара у Кенији, слаже се с тим.

„У еволутивном погледу, слепу мишеви и људи су прилично удаљени једни од других и ако је заиста САРС-ЦоВ-2 потекао од слепих мишева, можда је до њих стигао преко неког домаћина посредника."

Што ће рећи, ако је вирус стварно првобитно потекао од слепих мишева, они и даље нису били ти који су га пренели директно на нас, људе.

Сумња је пала на панголине као потенцијалне посреднике.

Ко је онда крив?

Танши и њене колеге научници изричито се слажу да су људи - а не слепи мишеви - ти који су криви за актуелну пандемију и ширење вируса међу људском популацијом.

Доктор Вебала каже да је људска активност створила „савршену олују" за долазак до пандемије.

„Продирање у станишта дивљих животиња и губитак сродних станишта, као и људски превоз, чување и трговина дивљим животињама - све те активности стварају идеалне услове за прелазак патогена са врсте на врсту које раније нису имале никаквог додира."

„Неколико различитих доказа указују на то да се ризик од зоонотичних зараза - зараза које су потекле од животиња, али су се пренеле на људе - повећава уништењем животињских станишта", каже Танши.

Убијање слепих мишева нас неће заштитити од корона вируса.

Напротив, њихово масовно уништавање и растеривање са њихових станишта могло би само да погорша ситуацију, истичу конзервационисти.

Око седамдесет одсто више од 14.000 врста слепих мишева су инсектоједи, што значи да се хране искључиво инсектима и другим зглавкарима [типом животиња која немају кичму, имају тврди спољни омотач, ноге са спојеним костима и тело издељено у различите сегменте]", каже доктор Вебала.

„Многи од летећих и ноћних инсеката којима се хране слепи мишеви носиоци су патогена који утичу на људско здравље", каже он.

Другим речима, носе болести од којих могу да оболе људи, укључујући денга грозницу и маларију.

Лов и протеривање слепих мишева стога ће највероватније само повећати број епидемија.

Какве користи људи имају од слепих мишева?

„Уколико носите било шта памучно на себи, уколико пијете кафу или чај, уколико једете храну засновану на кукурузу, или неку од многих храна узгојених на фарми, можете да захвалите слепим мишевима", каже доктор Вебала.

Они пружају виталне услуге екосистема као опрашивачи, шириоци семена и контролори штеточина.

Од хране до козметике, намештаја и лекова захтева радну снагу слепих мишева.

Без слепих мишева, Индонезија не би имала успешну жетву дуријана, Мадагаскар би изгубио своје препознатљиво дрвеће баобаб, а плантаже макадамије биле би уништене.

„Слепи мишеви распршују двапут више семења од птица", каже доктор Вебала, „омогућивши тако кључни проток гена и поновно пошумљавање расцепканих шума у тропима."

Према неколико студија, само у САД слепи мишеви успевају да уштеде фармерима милијарде долара годишње у пестицидима и смањењу штете на усевима.

Шта још чини слепе мишеве толико посебним?

„Слепи мишеви су изненађујуће успешне животиње: могу се наћи на свим континентима сем на Антарктику", каже Танши.

„Као истраживачица слепих мишева, проучавала сам пећине, шуме, планине и саване."

Слепи мишеви су изврсни у еволутивном прилагођавању, додаје она.

„Прсти као крила, навигација преко ехо-локације и сјајан вид који им је омогућио да присвоје ноћна неба за себе. Да је бити сисар уметност, слепи мишеви би били ремек-дела!"

Доктор Вебала дели ово одушевљење и износи прагматичне аргументе за њихово очување.

„Тек сада полако постаје јасно да би слепи мишеви могли да имају сјајан имуни систем који је посебно прилагођен толерисању патогена и болести."

„Ова фантастична отпорност… могла би потенцијално да изнедри неке нове терапије којима бисмо могли да ојачамо људску антивиралну одбрану."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]