Џон Бон Џови интервју: О хиту „Living On A Prayer", раду у народној кухињи, новом, политичком албуму и седој коси

Кад је Џон Бон Џови одлучио, у марту прошле године, да следећи албум назове „2020", није могао ни да претпостави у шта се увалио.

„Кунем вам се, нисам", смеје се певач. „Кад сам предложио тај наслов, био је то само ироничан приступ изборној години."

„Искрено, требало је од тога да испадне симпатична налепница за браник кола или да се прода пар мајица."

Албум је од почетка планиран као низ фотографија савремене Америке. Још првобитни контингент песама, најављен у августу 2019. године, бавио се темама као што су контрола оружја („Lower The Flag"), постраумпатски стресни поремећај (ПТСП) у војсци („Unbroken") и затрованост политичког дискурса („Blood In The Water").

Требало је да изађе у мају ове године. А онда је избила пандемија корона вируса.

Клавијатуриста бенда Дејвид Брајан и перкусиониста Еверет Бредли заразили су се Ковидом-19.

„Били су озбиљно болесни", каже Бон Џови. „Болест је била свуда око нас."

Турнеје су отказане, а албум је стављен на чекање.

Током карантина, звезда је пажњу посветила раду у народној кухињи у Њу Џерсију и достављању пољопривредних производа локалним банкама хране.

„Поново сам прао посуђе, онако као кад смо први пут отворили кухињу пре 10 година", каже он.

„Дошло је до огромног скока у потражњи."

У марту, његова супруга Доротеа поставила је на Инстаграму фотографију Џона Бон Џовија како риба посуђе, потписавши је са: „Уколико не можете да радите оно што радите, радите оно што можете".

Та реченица инспирисала је нову песму, снимљену наредног дана, замишљену као химну јединства током тешких времена.

Још једна нова песма стигла је у мају, док је звезда гледала вест о смрти Џорџа Флојда, након што је полицајац клечао на његовом врату скоро девет минута.

„Џорџ Флојд је дозивао маму", присећа се 58-годишњи Џон Бон Џови.

„Одрастао човек, а дозива маму док га држе обореног на земљи са коленом на врату. Очи су ми се испуниле сузама".

„И онда сам урадио оно што радим, зграбио сам гитару, закључао се у студио и написао ту песму".

Рефрен за „American Reckoning" - „Stay alive, stay alive, use your voice and you'll remember me" - написана је „гласом Џорџа Флојда, Ахмауда Арберија, Брионе Тејлор и свих оних који су дошли пре њих", каже Бон Џови.

„То је њихов глас у мирним протестима који шире поруку да су 'Животи црнаца важни'."

Иако је бенд Бон Џови одувек исказивао социјалну свест, „2020" је до сада њихов највише политички обојен албум.

Ако и ризикује да изгуби део базе обожавалаца, славног певача то превише не потреса.

„Ја сам само сведок историје", каже он. „И даље имам тврдокорне фанове који ће кукати на ову плочу и рећи: 'Нису били добри још од осамдесетих'".

„Е, па знате шта? Ако желите да поново пишемо 'You Give Love A Bad Name', то се неће десити."

„Моја коса је оседела. Немам проблем с тим. Ја сам оно што сам. А уколико желите да нам се придружите у нашој вожњи, добро сте дошли."

Рок звезда је говорила за ББЦ Њуз у фебруару, пре него што је промоција албума одложена, а поново смо се нашли с њим преко Зума кад се јавио из Њујорка да бисмо разговарали о питањима којима се бави нови албум, о раду са принцом Харијем, о недавној председничкој дебати и његовим тајним кавер бендом.

Ово сте назвали „тематским албумом" уместо политичким. У чему је разлика?

„Ја не заузимам стране.

„Чак и код тежих тема као што је насиље ватреним оружјем у Америци, које се отргло контроли, не заузимам стране, јер има људи који су страшно осетљиви по том питању. А кад не заузимате страну, мислим да то отвара могућност разговора".

Имајући у виду ваше политичке ставове, претпостављам да сте ви за контролу оружја.

„Да, јесам".

И како бисте онда ви покренули тај разговор?

„Заподенете га тако што ћете рећи: 'У реду, ставите се у кожу члана породице који је изгубио некога. Како се осећате поводом тога?''. И онда им препустите да бране свој став, зар не?".

„Моје мудријашко решење би било - желите ли да купите оружје? У реду, може - али меци коштају 5.000 долара комад".

„Али то су све разговори који морају да се воде зато што, нажалост, капитал контролише лобисте а лобисти контролишу политичаре".

Радили сте у народној кухињи током пандемије. Имате ли осећај да вирус теже погађа сиромашне и непривилеговане?

„Не погађа само сиромашне, већ свакога ко има неки посао.

„Просечна радничка породица имала је посао 1. марта, а онда је 15. марта изостала плата. И већ 1. априла куцали су на врата кухиње и говорили: 'Добар дан, добро би нам дошао оброк'".

Рекли сте да сте снимили овај албум као став у изборној години. Јесте ли гледали председничку дебату Доналда Трампа и Џозефа Бајдена?

„Наравно да јесам.

„Многи у овој земљи су је гледали и узнемирила их је, зато што је то било чисто надвикивање и било је врло мало користи од ње. Ово су врло поларизујућа времена у Америци, али најлепша ствар у вези с нашим изборима је да сваке четири године имамо прилику да кренемо испочетка".

Можда ће вас занимати видео - млади пијаниста из Ниша пред судом

Кроз текстове песама на албуму провлачи се нит наде - да ли и даље мислите тако?

„Мислим. Просто морате тако да мислите.

„Мој син Џејк, који је матурирао ове године, и сва та деца која су дипломирала на колеџу ове године, рођена су у време 11. септембра (терористички напад на САД), а током пандемије су постала пунолетна.

„А зашто гајим наду - мислим да је ова генерација жилава. Мислим да су грађани света. Мислим да ће бити иноватори, ствараоци и неће обраћати пажњу на боју коже, сексуалну оријентацију и политичку странку".

Песма „Unbroken" бави се ПТСП-ом међу војницима. Оба ваша родитеља су служила у маринцима, да ли се њихово искуство можда пренело и на текст?

„Не, зато што није било ратно стање кад су се обоје добровољно пријавили у војску.

„Нисам имао лично искуство на основу кога бих могао то да напишем - али сам довољно тога знао, а и водио сам неколико разговора с онима који су служили".

Има ли стихова у песми који су били директно инспирисани тим разговорима?

„Кад певам: 'Урадио бих то поново', то су заиста изговорили регрути".

Снимили сте верзију те песме за фондацију Игре Инвиктус принца Харија. Хоћете ли га замолити да је отпева са вама кад је будете свирали уживо?

„Видећемо! Једном је његов брат ускочио током мог акустичног извођења 'Living On A Prayer' - а млади принц страшно добро пева, веровали или не".

Може ли да изведе промену тоналитета у песми?

„Мислим да нико од нас више не може да је изведе! Био сам много млађи тада. И знате, сваки пут, али сваки пут, кад наиђе та промена тоналитета, ја помислим: 'Где ти је била памет?'. Али, знате, имао сам 25 година и био сам млад и глуп".

Како турнеје функционишу сада? Чини се да чешће свирате мање концерата, уместо да организујете светску турнеју са 200 наступа.

„Јесте. Мало је то сада цивилизованије код мене.

„Кад вас обузме неумереност младости, можете да наступите више од 200 пута годишње. И, кад се данас осврнем, наравно, то је начин да се изгради каријера. Али како сам старији, одлучио сам да и даље могу да свирам 100 концерата, али не морају сви да буду у једној години.

„И чини се да то функционише, зато што смо ишли на турнеју по Европи и Јужној Америци 2019. године - али сам зато успео и да напишем албум".

Прошле године је организовано и крстарење са Бон Џовијем. Хоће ли то сада бити редован догађај?

„Било је то само тад једном, верујте ми. Штавише, и то се дешава само кад сте благословени овом врстом успеха, јер сам рекао: 'Пристаните уз док и ја ћу се попети на брод. Испловите на пучину, и ја ћу наступити. Потом поново пристаните уз док'".

„Лик је рекао: 'Знате ли ви колико то кошта?'. Рекао сам: 'То није мој проблем. Пристани и паркирај у рикверц, друже, јер ја силазим'. И тачно се то и десило".

Кад сте примљени у Рокенрол кућу славних 2018. године, свирали сте са бившим гитаристом Ричејем Самбором први пут после пет година. Како је то било?

„Предивно. Било је стварно сјајно. Мислим, не прође дан а да не помислим како бих волео да је ту".

„Али он је имао неких проблема које просто није могао да разреши, знате? Дакле, волео бих да је у бенду, волео бих да је са мном на свим овим плочама, волео бих да је здравог разума и трезан".

„Нисмо се посвађали. Није се појавио на концерту у Канади 2013. године. У арени нас је чекало 20.000 људи а он није могао довољно да се сабере да дође.

„И тако нисам желео да нам свима окончам каријеру због тога, а није то желео ни Тико Торес, бубњар, а ни Дејв. Живот је морао да се настави, знате, било је кул срести га те ноћи. Нисам разговарао с њим од тада".

Је ли истина да поред Бон Џовија наступате и у кавер бенду?

„Ох, да - The Kings Of Suburbia!

„То је гомила ликова који свирају на бини у бару у Џерсију, које убацим у приватни авион и одведем их на егзотична места и променим им животе за један викенд.

Имам трубаче, виолинисту и пратеће вокале, и причињава ми велико задовољство што могу поново да будем у барском бенду и да не морам да кажем: „У реду, народе, ево још једном, 'Living On A Prayer'."

Колико пута мислите да сте извели „Living On A Prayer"?

„Хиљадама пута. Више хиљада пута. И благословен сам што сам коаутор те песме, она је једно од чуда мог живота. И знате, једном кад умрем, биће: 'Био је коаутор 'Living On A Prayer'."

„Знам шта, људи виде у њој и зато уживам у њеном извођењу. Али је и сјајно кад сте у могућности да пишете нове песме и да не будете само на турнеји из носталгије, зато што, морам да вам кажем, искрено, ја бих већ одустао.

„Изашао бих из те приче као згодан леш. Нико није волео дебелог Елвиса!".

Бон Џовијев нови албум „Бон Џови: 2020" је у продаји.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]