Тероризам, Србија и Либан: Шта је Хезболах и зашто се нашао у вашингтонском споразуму

Споразум Београда и Приштине потписан у Вашингтону 4. септембра под будним оком председника САД Доналда Трампа изазвао је бројне реакције, а посебну пажњу су привукле тачке које се не тичу нормализације односа Србије и Косова.

По једној од њих, Србија и Косово се обавезују да ће проиранску шиитску партију из Либана - Хезболах, прогласити терористичком организацијом.

„То значи да је Србија на себе преузела обавезу да Хезболах посматра у његовом тоталитету као терористичку организацију, то јест, другим речима и његово политичко и војно крило познатије под називом ,Исламски отпор Либана'", каже за ББЦ на српском Иван Ејуб Костић из Балканског центра за Блиски исток.

Хезболах - на арапском - Божја партија, представља проиранску политичку организацију шиитских муслимана у Либану, у чијем саставу делује једна од најснажнијих војних формација у држави.

„Важно је напоменути да је политичка партија Хезболаха најјача странка у Либану и да она не само да учествује у политичком животу ове државе више од две и по деценије, већ и да у потпуности поштује демократско уређење Либана.

„Осим тога, он је снага која представља значајан део либанског друштва, пре свега либанске шиите којих се процењује да има око чак 30 одсто у Либану", додаје.

Драган Бисенић, бивши амбасадор Србије у Египту, каже за ББЦ на српском да постоји могућност да Србија не примени ову тачку „уколико цео споразум из неког разлога не буде имплементеран", али додаје да се „такав сценарио" тренутно не назире.

Откуд Хезболах у споразуму?

Сједињене Америчке Државе посматрају Хезболах као један од најважнијих ослонаца регионалне политике Ирана, наводи Бисенић.

Стога амерички председник Доналд Трамп у оквиру стратегије „максимума притиска" на Иран, захтева од свих савезничких држава да укључе Хезболах на листу терористичких организација.

„Од тренутка када Србија стави Хезболах на листу терористичких организација, биће искључена свака могућност контаката, којих вероватно и иначе није било", објашњава Бисенић.

Он каже да се Трамп још као председнички кандидат противио „нуклеарном споразуму" који је 2015. године Барак Обама склопио са Ираном.

„Трамп сматра да је тај споразум ослободио 150 милијарди долара иранског новца и укинуо санкције Ирану без праве обавезе прекидања нуклеарног програма."

Председник САД и његова администрација, каже Бисенић, сматрају да је споразумом требало обавезати Иран да „престане да делује као шиитски центар у региону и суседним земљама" - Сирији, Ираку, Либану, Јемену и Саудијској Арабији, те да се „понаша као национална држава која делује у оквирима својих граница".

Иван Ејуб Костић - Односи Србије са Либаном, Косово и друштвена улога Хезболаха

ББЦ: Да ли ће овај споразум пореметити односе Србије и Либана?

Мислим да свакако хоће и да је због тога ово погрешна одлука српских власти. Хезболлах је саставни део политичког живота Либана и савезник једне веома моћне државе каква је Иран са којом Србија надам се да жели да у будућности остварује пријатељске односе и да унапређује економску, културну, едукативну и сваку другу сарадњу.

Такође, треба имати на уму да ни Исламска Република Иран ни Сирија нису признале независност Kосова. Овакав потез све то може да доведе под знак питања посебно ако се у обзир узме и изнимна наклоњеност коју су Александар Вучић и српска делегација показали спрам САД-а, а и према Израелу где се на власти налази десничарски премијер Бењамин Нетањаху. На све наведено политичку организацију Хезболаха ни Европска унија ни Русија не сматрају терористичком организацијом.

ББЦ: Косово?

Kосовски политичари то раде са веома јасним циљем, а то је држање стране најјаче светске силе како би успели у свом циљу, а то је остваривање независности Kосова. Што се тиче Kосова потенцијално је опаснија одлука да она призна државу Израел због последица које може да има на односе са појединим муслиманским државама, као на пример Турском.

Иначе, означавање Хезболаха као терористичке организације не мислим да ће Kосово у овом тренутку превише угрозити, посебно јер оно није ни признато од на пример Ирана или Сирије, држава блиских Хезболлаху.

ББЦ: Каква је улога Хезболаха у либанском друштву данас?

Хезболах данас представља апсолутно легитимну друштвено-политичку снагу у Либану која представља стотине хиљада грађана ове државе. Такође, Хезболах има веома комплексну структуру улсед чега он игра и веома вредну улогу на различитим нивоима либанског друштва попут хуманитарног, едукативног и просветног.

Зато, понављам, сматрам да је одлука српских власти да прогласе Хезболах терористичком организацијом не само погрешна, него и у великој мери зачуђујућа, посебно ако се у обзир узме природа састанка у Вашингтону где је требало да се расправљају односи Републике Србије и Kосова, а не питања везана за Блиски исток.

У земљи кедрова, на обалама Леванта

Иако је тешко прецизно одредити, сматра се да је Хезболах основан 1982. године, као одговор на израелску окупацију јужног Либана, уз финансијску подршку Ирана.

Тада су се поједини шиитски лидери одвојили од водећег покрета Амал и постали блиски са око 2.000 припадника Иранске револуционарне гарде, који су послати у Либан да помогну у борби против Израела.

Уз њихову војну и организациону подршку, убрзо се истакла најефикаснија шиитска милиција, од које ће касније настати Хезболах.

Сматра се да су они стајали иза бомбардовања америчке амбасаде и касарне америчких маринаца 1983. године, када је погинуло 258 америчких и 58 француских војника, и тако натерали западне мировне снаге на повлачење.

Оснивање Хезболаха званично је најављено „Отвореним писмом" - политичким манифестом из 1985. године, којим су САД и Совјетски Савез означили као главне непријатеље ислама, позвали на „уништење" Израела. и на успостављање исламског поретка у Либану „на добровољној бази, без насилног наметања".

У почетку су размишљали и о трансформацији либанске мултиконфесионалне државе у исламску државу по иранском обрасцу. Међутим, ова идеја је касније напуштена на уштрб свеобухватнијег приступа који је опстао до данас.

Припадници „Исламског отпора" - војног крила Хезболаха, задржали су оружје после Таифског споразума из 1989. године, којим је окончан Либански грађански рат, и наставили да се боре југу Либана.

Политички успон

Хезболах временом постаје важна политичка фигура у Либану и већ 1992. године, на првим државним изборима на којима је учествовао, бележи успех. Исте године на место генералног секретара дошао је Хасан Насралах, који је и данас на тој позицији.

Израелска војска се повукла из Либана 2000. године, а велике заслуге за то припале су Хезболаху, чиме су стекли огромно поштовање међу Либанцима.

Међутим популарност је почела да слаби 2006. године, посебно међу западно оријентисаним Либанцима, након што су милитанти Хезболаха покренули прекогранични напад у коме је страдало осам израелских војника, док су двојица киднапована.

Уследило је израелско бомбардовање њихових положаја у јужном предграђу главног града Либана - Бејрута и на југу земље, док је Хезболах испалио око 4.000 ракета на Израел.

У сукобу који је трајао месец дана, погинуло је 1.125 Либанаца - већином цивила, и 119 израелских војника и 45 цивила.

Две године касније либанске власти, које је подржавао Запад, покушале су да искључе телекомуникациону мрежу Хезболаха и смене шефа обезбеђења аеродрома у Бејруту повезаног са њима. Одговор Хезболаха био је заузимање већег дела престонице и борба са противничким сунитским групама.

У настојању да спречи даљу ескалацију верских сукоба који је довео до смрти 81 особе, влада је одустала од првобитних намера. Договором о подели власти, Хезболаху и његовим партнерима је омогућено право вета на било коју одлуку Владе.

Хасан Насралах је 2009. године, након што је Хезболах на изборима добио 10 посланичких места и остао у „влади националног јединства", објавио нови политички манифест у коме је истакао „политичку визију" групе.

Тада је одбачена тачка о исламској републици из 1985, али је задржан противнички став према Израелу и САД.

Хезболах и његови савезници оборили су 2011. године „владу националног јединства" Саада Харирија, суните кога је подржала Саудијска Арабија, уз упозорење да неће мирно посматрати хапшење четворице њихових чланова оптужених за учешће у убиству премијеровог оца Рафика Харирија, 2005. године.

Ове године у августу, судије трибунала Уједињених нација за Либан рекле су да нема доказа да је руководство Хезболаха умешано у убиство бившег либанског премијера Рафика Харирија.

Суд је прогласио кривим једног од четворице оптужених припадника организације, а преосталу тројицу ослободио.

Две недеље пре изрицања пресуде, у луци у Бејруту је дошло до разорне експлозије, због чега је цела влада, у којој је Хезболах имао двојицу министара, дала оставку.

Хезболах и спољна политика

Хезболах су неке државе у целости прогласиле терористичком организацијом, поједине су само његово војно крило ставиле на ту листу, а има и земаља, попут Русије и Кине, које одржавају контакт са њим.

Европска унија је прогласила војно крило Хезболаха терористичком организацијом, док је њена чланица Немачка у априлу ове године то учинила у потпуности.

Прошле године је то учинила и Велика Британија, а нешто раније, 2016. године и Арапска лига.

„Хезболах је на листи терористичких организација Стејт департмента од 1997, а Џорџ Буш је 2001. својом извршном наредбом уврстио Хезболах у организације против који се води ,рат против терора'", каже Драган Бисенић.

Главни савезници су и даље Иран, као и суседна Сирија, где припадници Хезболаха ратују на страни председника Башара Ел Асада, верски опредељеном алавити, шиитске религијске групе.

Погледајте видео о знаменитостима Бејрута које рестaуира једна храбра уметница

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]