Смрт Џорџа Флојда: Зашто има тако мало пресуда против америчких полицајаца

Процењује се да полиција у Америци сваке године убије око 1.200 људи, али у око 99 одсто случајева полицајци на крају нису оптужени ни за какав злочин.

Усред притиска јавности, протеста и немира који су уследили после страдања Џорџа Флојда од руке полиције у Минесоти, овог пута дошло је до подизања оптужнице.

Један полицајац је оптужен за убиство Флојда, клечањем на његовом врату, у граду Минеаполису 25. маја.

Тројица других полицајаца који су били присутни оптужени су за помагање и саучесништво у злочину. Сва четворица ће се појавити пред судом у понедељак 8. јуна.

Демонстранти се надају да ће Флојдова смрт довести до радикалне промене како се закон примењује на полицајце који убију на дужности, зато што је овај случај у великој мери изузетак од правила.

Огромна већина америчких полицајаца који убију никад нису оптужена - а камоли осуђена - за било какав злочин, због правне заштите коју уживају према америчком закону.

Заштите од кривичног гоњења

Пројекат Мапирања полицијског насиља документовао је 7.666 познатих полицијских убистава почињених у САД између 2013. и 2019. године - што је 92 одсто укупног броја таквих убистава, кажу активисти.

У само 99 случајева подигнуте су оптужнице против полицајаца - то је око 1,3 одсто од укупног броја. И само 25 завршило се пресудом.

Кларк Нили, потпредседник Кривичног права при Институту Кејто у Вашингтону, рекао је за ББЦ да је „екстремно ретко" за тужиоце да подижу оптужнице против полицајаца, као што се то десило у Флојдовом случају.

Он каже да тужиоци морају да сарађују са полицајцима, ослањајући се на њих да разоткрију случајеве и после сведоче на судовима. А полицајци смеју да користе силу са смртним исходом, а да при том не чине кривично дело.

Жртвама и родбини преостаје опција да туже за одштету у грађанским парницама, али Нили каже да су за ту опцију „врата судова често затворена" због принципа „квалификованог имунитета".

Он штити државне службенике од кривичног гоњења уколико прекрше нечија права, сем уколико не постоје „јасно дефинисана права" која штите жртву.

Али оно што се сматра законским преседаном практично онемогућује да се државни службеник тужи за одштету, тврди Нили.

„Гледање кроз прсте"

Ејми Корбит се 2014. године затекла усред полицијске потере након што је човек незаконито ушао у њено задње двориште.

Наоружана полиција је упала за њим, наредивши да шесторо деце које се у том тренутку играло тамо залегне на земљу.

Кад се појавио Ејмин пас Брус, један од полицајаца је реаговао тако што је пуцао двапут без упозорења - упркос томе што пас није представљао никакву претњу по полицајце, према судским списима.

Иако су меци промашили пса, један је погодио Ејминог десетогодишњег сина Дакоту, који је лежао пола метра даље.

Дечак је преживео, али му је остала стравична рана на нози и психолошка траума.

Судови су одбацили њене покушаје да тужи полицајце рекавши да „није постојало јасно утврђено право да она буде изузета од случајне примене силе током хапшења".

Још један славан случај је онај Малаике Брукс, која је трипут омамљена тејзером, извучена из кола, положена лицем уз земљу и стављене су јој лисице пред њеним 11-годишњим сином, упркос томе што је била у осмом месецу трудноће.

Заустављена је због вожње при брзини од 51 километра на сат у зони у којој је ограничење брзине 30 километара на сат, али је одбила да потпише казну, из страха да ће тиме признати кривицу.

Њена тужба одбачена је на суду због недостатка „јасно одређених права" за то како се користи тејзер. Пристала је на вансудско поравнање у вредности од 45.000 долара десет година касније.

„Апсолутно је невероватно у каквим ће све ситуацијама судови прогледати полицајцима кроз прсте", рекао је Нили.

„Своди се практично на политику непостојања одговорности за припаднике снага реда и мира."

Правда за Флојда

Нили каже да би квалификовани имунитет могао да отежа Флојдовој породици да дође до правде.

„Уколико не буду могли да нађу случај у ком је суд донео одлуку да је неуставно девет минута држати колено набијено у нечији вратни део кичме, док тај неко не изгуби свест и на крају умре, онда доктрина квалификованог имунитета практично каже да не можете да тужите, зато што немамо такав забележен случај у историји."

ББЦ се обратио америчком Удружењу националних полицијских службеника (НАПО) тражећи коментар, али упркос поновљеним позивима, одговора није било пре објављивања овог текста.

Председник удружења Мајкл Макхејл претходно је коментарисао Флојдов случај речима: „Оно што се десило Џорџу Флојду је нечувено.

Не постоји законско оправдање, не постоји оправдање самоодбраном нити морално оправдање за понашање тог полицајца."

Овај став заузели су и политичари.

„Предуго су црна и смеђа тела била профилисана, надзирана, хапшена, линчована, мучена и убијана од руке полицајаца", твитовала је посланица Масачусетса Ајана Пресли, пре усвајања резолуције која осуђује полицијску бруталност од 29. маја.

„Не смемо више да дозволимо да ове неправде са смртним исходом пролазе некажњено."

Притисак јавности чини се да је одиграо велику улогу у начину на који се водио Флојдов случај, али постоје захтеви и за коренитије промене.

Експерти и медијски извештаји сугерисали су да би Врховни суд могао да преиспита властито тумачење доктрине квалификованог имунитета.

А активисти су позвали Конгрес да усвоји закон по имену ПЕАЦЕ - Закон о полицији која се према сваком опходи са апсолутним уважавањем.

Предлог закона би забранио припадницима федералних снага реда и мира да користе силу са смртним исходом сем уколико није апсолутно неопходно и као последње прибежиште само у случају кад су све остале разумне алтернативе исцрпљене.

Неки чланови Конгреса изразили су подршку закону који би зауставио пребацивање војног наоружања у полицијске службе. Други предлози закона су у процесу доношења.

Нов начин полицијског рада?

Међутим, Уди Офер, директор правне службе Америчке уније грађанских слобода (АЦЛУ), сматра да Америка мора да уради више од тога: мора да промени културу и став према улози полиције.

Рад полиције је крајње децентрализована област у федералном систему САД-а. На њега одлази неких 40 одсто буџета неких градова, каже Офер.

Наоружани полицајци у САД користе се у разним ситуацијама у којима они потенцијално могу да ескалирају сукоб, као што је патролирање школама и излажење на крај за изгредима малолетника.

Сваке три секунде неко је ухапшен у САД, а у читавој земљи извршено је 10,3 милиона хапшења 2018. године, према проценама ФБИ-ја.

Офер каже да у огромној већини ових случајева ухапшени нису оптужени за насилне злочине. Џорџ Флојд је наводно покушао да протури фалсификовану новчаницу у продавници.

„Ми сматрамо да полиција не би ни требало да учествује у таквим прекршајима", каже он.

„Не бисмо смели да трошимо десетине милијарди долара на полицију. Тај новац би требало да се слије назад заједницама које су се током историје константно налазиле на мети полиције."

И док би мере као што су подизање стандарда могле да функционишу у неким службама, и Нили И Офер описују механизме позивања на одговорност само као „шминку".

И док протести не показују знаке јењавања, упркос претњи коју представља Ковид-19, активисти желе да преусмере бес са улица у „трансформативне промене".

„Ми имамо суштинске проблеме са полицијским насиљем и полицијским расизмом у САД. И упркос деценијама напора да се они зауздају, нисмо добили ту битку", каже Офер.

„Нећемо је ни добити појединачним кривичним гоњењима полицајаца."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]