Смрт Џорџа Флојда и реакције: Како неке земље враћају Америци мило за драго на критике о кршењу људских права

A demonstrator kneels and raises her hands facing a police line in front of the White House while protesting the death of George Floyd

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Протести који су почели 26. маја у граду Минеаполису убрзо су се проширили по целој Америци

Демонстранти које полиција гађа сузавцем, протести широм земље упркос увођењу полицијског часа и председник који прети да ће извести војску на улице.

Грађански немири у Америци изазвани убиством Афроамериканца Џорџа Флојда потиснули су корона вирус из вести у многим деловима света.

У земљама које је Америка често критиковала због стања демократије, чини се да медији уживају у томе што су сада масовни протести стигли у Вашингтон.

КИНА

A pro-democracy activist holds a yellow umbrella in front of a police line on a street in Hong Kong in 2014

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Америка је у прошлости оштро критиковала улогу Кине током протеста у Хонгконгу

Кинески државни лист „Глобал тајмс" пореди америчку реакцију на протесте због смрти Џорџа Флојда са ранијом подршком Вашингтона демонстрантима у Хонгконгу, подсећајући читаоце да су амерички политичари потоње описали као „предиван пример" демократије.

Главни и одговорни уредник овог листа Ху Сиђин пише: „Хаос у Хонгконгу трајао је више од годину дана, а никад није употребљена војна сила. А опет, после свега три дана хаоса у Минесоти, Трамп је јавно припретио употребом оружане силе и наговестио да би војска могла бити изведена на улице."

Веб страница тог листа објавила је скриншотове Твитер порука - наводно анонимних „изгредника" из Хонг Конга - који нуде „онлајн упутстава" америчким демонстрантима како постављати блокаде путева и избегавати полицију. Твитер је као друштвена мрежа блокиран у копненој Кини.

„Чини се да је у случају Американаца који су подржавали протесте у Хонгконгу дошла маца на вратанца и у Сједињеним Америчким Државама", коментарише овај лист.

САД је у прошлости оштро критиковала улогу Кине у Хонгконгу, откако је започео талас про-демократских протеста 2014. године.

У скорије време, на овој територији су избили широко распрострањени немири откако је пре више од годину дана Пекинг први пут показао жељу да усвоји нови закон о безбедности за ову територију.

Предлог закона изазвао је страх да ће становници Хонгконга изгубити слободе.

Америка је пружила пуну подршку демонстрантима, које Кинези називају „изгредницима", позвавши Кину да поштује њихово право на слободу мишљења.

Demonstrators confront secret service police and Park police officers outside of the White House on May 30, 2020 in Washington DC

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, На друштвеним мрежама збијају шале на рачун јер се Трамп склонио у бункер Беле куће 29. маја, у јеку протеста

О немирима због смрти Џорџа Флојда такође се нашироко пише и на кинеској друштвеној мрежи налик Твитеру, Веибо, коју строго контролише држава.

У једном низу порука, корисници збијају шале на рачун тога што се амерички председник Доналд Трамп склонио у бункер Беле куће 29. маја, у јеку протеста.

„Ви сте председник изабран гласовима грађана, зашто се бојите властитог народа?" гласи коментар једног корисника са скоро 85.000 лајкова.

„Призори из Хонгконга коначно се дешавају и у вашој земљи", додаје други.

ИРАН

Tehran protester holding up picture

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Демонстрант у Техерану држи слику једне од жртава авионске несреће украјинске авиокомпаније

Мало је земаља које имају толико затегнуте односе са Америком као Иран - земља која је у сукобу са Вашингтоном од Исламске револуције из 1979. године и стална мета сурових америчких санкција.

Убрзо пошто су почели протести због смрти Џорџа Флојда, иранска новинска агенција Фарс објавила је коментар који позива председника Трампа на придржавање обавеза Америке према међународном праву да заштити властите црначке заједнице.

„Америка прекорева друге земље због наводних кршења људских права али доследно и намерно одбија да призна и позабави се властитом поражавајућом историјом кршења људских права, као и оном њених савезника на Блиском Истоку", пише у коментару.

Ирански медији су исцрпно извештавали и о твиту министра спољних послова Мухамеда Џавада Зарифа, у ком је он упоредио бруталност америчке полиције над Афроамериканцима са санкцијама против Ирана.

Међутим, бдење са свећама у част Џорџа Флојда организовано у граду Машаду покренуло је расправу на Твитеру, који је у Ирану блокиран, након што су неки корисници оптужили иранске вође за двоструке аршине.

Један корисник рекао је да су иранске власти, иако су палиле свеће у част Џорџа Флојда, „хапсиле људе који су палили свеће за настрадале у авионској несрећи у Украјини".

Неки корисници Твитера такође пореде реакцију Ирана на догађаје у Америци са протестима који су се одржали у Ирану у новембру прошле године, током којих је, према Амнести интернешенелу, убијено више од 300 људи у интервенцијама полиције.

РУСИЈА

Russian Police detain opposition supporters during a 'March of Millions' protest rally against Vladimir Putin's return in Moscow, Russia on May 6, 2012.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Новинар рекао је на државној телевизији да кад би се нешто слично десило у Русији, САД и друге земље би захтевале увођење „нових санкција" Москви (на слици антирежимске демонстрације у Москви 2012. године)

Америка је и у руским медијима оптужена за лицемерје.

Новинар Дмитриј Кисељов рекао је на државној телевизији да кад би се нешто слично десило у Русији, САД и друге земље би захтевале увођење „нових санкција" Москви.

Америчке власти увеле су санкције против званичника и компанија у Русији након што је та земља припојила полуострво Крим у Црном мору од Украјине.

Кисељов се пита зашто Вашингтон покушава да „научи планету како да живи" кад код ње не само да има сцена „насиља и бруталности, већ ова земља има и највећу стопу смртности од корона вируса".

У телевизијској емисији „Итоки недели", политика Доналда Трампа упоређена је са „кинеским сценаријом", у ком он „спроводи сурове мере против демонстраната и уводи строге забране друштвеним мрежама" - са чим се мисли на извршну наредбу америчког председника којом је он затражио већу одговорност интернет платформи због садржаја на њима.

Вечерње вести „Времја", које се емитују на руском Првом каналу, имале су сличну поруку, рекавши да је Америка реаговала на протесте сличном тактиком онима које су власти примењивале у Турској и Египту, а које је Вашингтон претходно прогласио „злочином".

ТУРСКА

Riot police use water cannons and tear gas to disperse the crowd during a demonstration near Taksim Square n Istanbul, Turkey in 2013.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Више људи је настрадало, а хиљаде их је повређено током протеста у Турској 2013.

У Турској, према насловној страни изразито провладино оријентисаног листа „Јени Сафај", протести у Америци најављују „Афро-америчко пролеће".

Провладин „Сабах" јавља да се „побуна под паролом 'не могу да дишем' шири", позивајући се на последње речи Џорџа Флојда.

Листови у Турској пишу и о твиту председника Ердогана о Џорџу Флојду, који је рекао да га је дубоко ражалостила његова смрт, за коју тврди да је резултат „расистичког и фашистичког приступа".

На турским друштвеним мрежама, провладини налози пореде критиковање интервенција турске полиције на протестима са оним што се тренутно дешава у САД, а један корисник је рекао: „Америка плаћа цену својих грехова".

Током последњег великог протестног покрета у Турској, који су покренули грађевински планови у истанбулском Гези парку 2013. године, амерички званичници су изражавали забринутост због извештаја о прекомерној употреби полицијске силе, позивајући владу председника Ердогана да поштује право грађана на окупљање.

Турска критика Америке изазвала је и реакције неких турских корисника друштвених мрежа, који оптужују председника Ердогана и његове присталице за лицемерје.

На популарном интернет форуму „Екси Созлук" један корисник подсећа Ердогана да је председник земље у којој је страдало дете након што га је у главу погодио канистер сузавца, говорећи о 13-годишњем Беркину Елвану, који је погинуо током протеста 2013. године.

Други корисници истичу двоструке аршине Турске када диже глас по питању расизма у Америци, али зато „ћути" на насиље у турским покрајинама које настањују Курди.

„Расисти моје земље који сте против расизма у САД, како сте ми данас? Уколико сте завршили са осуђивањем Америке, дозволите да вам поведем у Мардин", рекао је новинар Нуркан Бајсал, поделивши репортажу о недавно откривеној масовној гробници у граду Мардин на југоистоку земље, где су пронађени посмртни остаци 40 људи.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]