Трговински рат: Зашто ратују Кина и Америка

Кина је увела царине на 25 одсто од 128 врста роба које увози из САД-а, укључујући свињско месо и вино, као одговор на повишене дажбине за увозни челик и алуминијум које је у марту увела администрација Доналда Трампа.

Званични Пекинг саопштио је да мере служе заштити кинеских националних интереса, али и да надокнаде губитке изазване америчким мерама.

Кинески званичници претходно су тврдили да не желе трговински рат, али да неђе ствари посматрати мирно уколико привреда њихове земље буде угрожена.

Са друге стране, Трамп је инсистирао да су „трговински ратови добри", и да био овај Сједињене Државе могле „лако" да добију.

Али, шта је заправо трговински рат? Како функционишу протекционистичке мере? Како све то погађа грађане?

Шта је трговински рат

То је управо оно што му име каже - трговински рат је када државе једна другој покушавају да нападну привреду царинама и квотама.

Најпре једна земља подиже царине, што доводи до реакције друге стране и даље ескалације.

Све то може озбиљно нашкодити привредама земаља и подиже политичке тензије.

Председник САД Доналд Трамп сматра да су трговински ратови „добри" и лаки. Он се не плаши да подиже царине.

Шта је царина

Царина је посебан намет на производ који се прави у иностранству.

У теорији, наметање царина на увозне производе воде томе да они постају скупљи, па их људи мање купују.

Намера је да људи купују домаће, јефтиније производе и тако јачају привреду земље.

Зашто Трамп ово ради

Председник уводи царину на кинеску робу делом и због наводне кинеске крађе интелектуалне својине - пре свега, дизајна и идеја.

Бела кућа саопштава да је саставила листу са више од хиљаду производа који би могли бити опорезовани са 25 одсто.

Компаније би добиле шансу да се изјасне пре него што мере скупе на снагу.

Трамп жели да смањи трговински дефицит са Кином, земљом коју је оптуживао за нефер понашање у трговини и пре него што је изабран за председника САД.

Једна од централних порука Трампове предизборне кампање била је управо усмерена на смањење трговинског дефицита земље.

Он је уверен да то штети америчкој производњи, па је у својим говорима и у порукама на Твитеру више пута нагласио да се САД томе морају супротставити.

Трамп се тиме обраћа и бирачима у радничким државама, укључујући и неке које су веома важне за изборни резултат, попут Охаја.

Шта је трговински дефицит

То је појам који означава колико је већа вредност робе коју ваша земља купује од неке друге земље, него што у њој продаје.

Сједињене Државе имају огроман трговински дефицит са Кином.

Прошле године, износио је око 375 милијарди долара. Трамп тиме није задовољан.

Он жели да смањи дефицит и намерава да то учини уз помоћ царина.

Ипак, иако га председник не воли, трговински дефицит није нужно лоша ствар.

Многе богатије земље су се последњих деценија окренуле ка услугама, насупрот производњи.

САД су извезле услуге у вредности од 242,7 милијарди долара у 2017. години, пре свега у областима банкарства, путовања и туризма.

Услуге чине 90 одсто америчке привреде. С друге стране, Кина не извози ни приближно услуга колико извози производа.

Због тога председникова опсесија дефицитом није увек популарна, а критичари мере администрације називају протекционизмом.

Шта је протекционизам

Протекционизам је покушај да се, уз помоћ царина, ојача привреда ваше земље и сачува се од утицаја стране конкуренције.

Узмимо за пример Трампове намете на челик и алуминијум.

Почетком марта, пре најскоријих потеза против кине, председник је најавио намет од 25 одсто на увоз челика и 10 одсто на алуминијум.

Трампова администрација тврди да се САД превише ослањају на друге земље у металској индустрији, те да не би могле да праве довољно оружја и возила у сопственој индустрији ако би избио рат.

С друге стране, критичари износе податак да САД највише челика увози из Канаде и Европске уније, чврстих савезника Америке.

У теорији, увођење царина на страни челик и алуминијум значи да ће америчке компаније више куповати домаћи челик.

Рачуна се да ће то ојачати америчку производњу челика и алуминијума јер ће више компанија желети да купује ту робу.

Цене челика и алуминијума ће порасти у САД-у јер ће бити мање ове робе из увоза, па ће већа тражња за домаћим челиком повећати цене, подижући профит за проивођаче челика.

Да ли даје резултате

Рецимо.

Амерички произвођачи челика могли би да добију подстицај - потражња ће захтевати нова радна места и веће профите.

Међутим, америчким компанијама којима су потребне сировине, попут фабрика аутомобила или авиона, повећаће се трошкови.

То значи да ће њихова роба можда морати да поскупи. А то ће оштетити крајње купце.

Порасле би цене аутомобила у Америци. Као и цене авио карата, па чак и пива - цена израде конзерве могла би да порасте.

Како царине погађају грађане

Царине могу имати ефекта на људе широм света, посебно пошто је Кина одлучила да узврати мерама.

Друга светска економија планира да опорезује пољопривредне и индустријске производе из САД - од пасуља, свињског меса и памука до авиона, аутомобила и челичних цеви.

У теорији, Кина такође може да наметне царине технолошким компанијама попут Епла. То би погодило технолошког гиганта и можда га принудило да повећа цене и надокнади губитак.

Иако је ЕУ изузета из нових царина, као и Аргентина, Аустралија, Бразил, Канада, Мексико и Јужна Кореја, светски трговински рат могао би да погоди људе широм света јер би отежао пословање свим компанијама, приморавајући их да наплаћују више цене својим купцима.

Да ли је онда слободна трговина боље решење

Зависи кога питате.

Слободна трговина стоји насупрот протекционизму и подразумева што мање царина, дајући људима слободу да купују јефтиније или квалитетније производе, ма где да су произведени.

Ово је сјајно за компаније које желе да смање трошкове, помаже смањењу цена и ојачава светску привреду.

Аутомобили, паметни телефони, храна, цвеће - слободна трговина донела је приступачне производе из света у ваше домове.

Али у исто време, то значи да ће компаније мање куповати локалне производе. Зашто куповати домаће, као можете добити више и јефтиније из друге земље?

То значи губитак радних места у богатијим земљама и неједнак развој - док слободна трговина неке људе чини богатијим, неки су сиромашнији.

Како ће се све завршити

Не знамо.

Историчари истичу да царине често воде већим ценама за потрошаче, док су економисти против таквих планова.

Републиканци су такође масовно против Трампових царина - они су снажни заговорници слободне трговине.

Трампова одлука да се супротстави Кини може довести до негативних ефеката на потрошаче у САД, Кини, али и широм света.

Економски сукоб између највећих светских економских сила никоме не доноси добро.