Приче о фудбалу на радном месту „изостављају жене - ограничите их"

Приче о спорту би могле да буду штетне по радно окружење и требало бих их ограничити, наводе са лондонског Чертерд института за менаџмент.

Ен Франки, директорка института, каже да приче о фудбалу искључују жене из разговора, да могу довести до неприкладног понашања мушкараца и „прича о завођењу жена".

„Много жена се због тих прича осећа изостављено", рекла је Франки за ББЦ тудеј.

„Оне не прате спорт и не воле кад их или присиле да причају о њему или их изоставе из разговора", наводи она, додајући да то ствара „поделе у канцеларији".

Како каже, нема ништа против љубитеља спорта, али је проблем што већина то не прати, па би шефови требало да ограниче спортске приче на радном месту.

Франки сматра и да спортске приче представљају почетак неприкладног понашања.

„Лако се са приче о ВАР систему у фудбалу пређе на тапшање по леђима и приче о завођењу жена током викенда", истиче она.

„Ужасна идеја"

Ипак, она сматра да приче о спорту не треба забранити, већ ограничити.

„Добри менаџери би требало да буду инклузивни и да омогуће да се сви у тиму осећају добро", истиче.

Међутим, спортска новинарка Џеки Оутли истиче да је ограничавање спортских разговора „ужасна идеја".

„Уколико забраните фудбал или причу о било којој другој теми, онда ћете само удаљити људе који заиста желе да причају, што би било веома негативно", каже Оутли за ББЦ тудеј.

„Рећи људима да не причају о спорту зато што га жене не воле... То ствара много више подела", додаје она.

Како наводи, битно је самоа причати о спорту „на инклузиван начин" и приметити да ли неко током разговора само „зури у празно".

„Шта је следеће?"

Већина корисника друштвених мрежа била је сагласна са њом.

Бивша британска министарка спорта Трејси Крауч наводи да су савети Чартерд института за менаџмент „гомила глупости".

„Мислим да су њени коментари још увредљивији", написала је твитерашица по имену Алисон Грахам.

„Ево ја сам женско и велика љубитељка фудбала. Ко је она да каже да жене не прате спорт и да не могу да учествују у тим разговорима", истиче она.

Нешто слично је навела и Ем Џени Вуд, истичући да је су управо коментари Ен Френкл сексистички јер каже да „жене не воле да причају о фудбалу".

А Игра престола?

Са Френкл нису сагласни ни они који раде у области запошљавања.

Дебра Смит, која ради као менаџерка једне канцеларије, каже да би у том случају требало забранити и разговоре о разним телевизијским емисијама, попут Игре престола.

„Лично мислим да компаније не треба да говоре људима о чему ће да причају, као ни да угрожавају оне који деле сличне интересе", каже.

„Где је крај тога? Забраном родитељима да причају о деци да се они који немају децу не би осетили угрожено? Наравно да не", додаје Смит.

Питер Фергусон, који ради на запошљавању људи, каже да је лично видео како „менаџери и њихови запослени развијају бољи однос због заједничке љубави према спорту".

„Није решење забранити те разговоре, већ имати свест да заједничка интересовања не смеју да спутавају одлуке менаџмента и заједнички рад".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]