Румунија и злостављање деце: Запуштена деца из сиротишта имају „мање мозгове“

Мозгови деце која су запостављена у раном детињству, ускраћена за одређене ствари и живела су у немаштини, мање су величине, наводи се у закључку истраживања које су у сиротиштима у Румунији спровели представници Краљевског колеџа у Лондону.

Истраживачи Краљевског колеџа пратили су развој деце која су време проводила у „паклу" румунских сиротишта.

Њихов мозак је био 8,6 одсто мањи него код њихових вршњака, што је најубедљивији" доказ о утицаја на мозак одраслих, наводе истраживачи.

Занемаривање деце у сиротиштима добило је пажњу јавности тек након пада румунског диктатора Николаеа Чаушескуа 1989. године.

„Сећам се фотографија тих институција на телевизији, биле су шокантне", каже професор Едмунд Сонуга Барк за ББЦ, који предводи истраживање.

Како наводи, те институције су биле „пакао" у којем су деца често била „везана за кревете, прљава и измучена", без контакта са другим људима, без играчака и често болесна.

Деца су у тим институцијама проводила између две недеље и готово четири године.

Претходна истраживања о деци коју су усвојиле британске породице показују да су та деца у одраслом добу имала бројне психичке проблеме.

Документовани су разни поремећаји попут аутизма, поремећаја хиперактивности са недостатком пажње и страха од странаца.

Последња студија, објављена у службеном листу Националне Академије Наука САД прва је која се бавила скенирањем мозга у потрази за одговорима.

У истраживању је учествовало 67 усвојеника из Румуније, а њихови мозгови упоређени су са 21 усвојеником који у детињству нису били запостављени или злостављани.

„Резултати истраживања били су веома упечатљиви", казао је за ББЦ професор Сонуга Барке.

Најпре, величина мозга - просечно је за 8,6 посто мањи код румунских усвојеника.

А што су више времена провели у румунским сиротиштима, мозак је био мањи.

Ипак, утицај на мозак није у потпуности исти у свим случајевима.

Митул Мехта, професор и један од истраживаћа рекао је: „Пронашли смо структуралне разлике између две групе које смо упоредили и у три различите мождане области."

„Ове области повезане су са функцијама као што су организација, мотивација, интеграција информација и памћење."

Истраживачи су навели да нова сазнања могу да помогну у објашњавању нижег коефицијента интелигенције и већег броја случајева недостатка пажње код појединаца.

Оно што студија не може да објасни је шта је то тачно код запостављања и небриге у детињству што утиче на величину мозга.

То значи да је тешко утврдити и како тачно друге ствари попут злостављања у детињиству или избеглиштва могу да утичу на каснији развој особа.

Ипак, у студији се закључује да, поред слабе исхране, постоји и јасан утицај ових елемената на развој мозга.

„Ова студија је важна зато што први пут истиче, на јасан и упечатљив начин, моћ окружења у раном детињству и немаштине на мождани развој".

„Поменути фактори имају озбиљан утицај на људе, чак и после 20 година и упркос чињеницу да су их у међувремену усвојиле брижне породице", закључио је професор Сонуга Барке.

Пратите Џејмса на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]