Пи Џеј Харви: „Ношење мараме у Авганистану било је ослобађајуће“

Време читања: 2 мин

Пи Џеј Харви је ношење мараме у Авганистану описала као „ослобађајуће искуство".

Нови документарни филм британске певачице Пас по имену новац(A Dog Called Money) приказује настанак хит албума Тhe Hope Demolition Project.

Харви и редитељ Шејмус Марфи су снимали филм у Авганистану, Вашингтону и на Косову.

„Тамо није било ништа у вези са мном што је `Пи Џеј Харви`. Била сам само пар женских очију", рекла је она за ББЦ Радио 6 мјузик.

„Било ми је интересантно да носим мараму тамо. Никада то нисам радила", објаснила је.

„Осећај је био помало као да носим маску, а то вас ослобађа јер нико није могао да ме види или сам гледала кроз мали прорез, а то ми је пружило слободу да будем присутна у том тренутку."

Албум Тhe Hope Demolition Project из 2016. године био је номинован за Греми за најбољи алтернативни музички албум 2017.

Дугометражни документарни филм који су снимали Харви и Марфи приказује њихове сусрете са људима током путовања.

Гостујући на ББЦ-ју, Харви је рекла да јој је омиљени део снимка награђиваног фотографа Марфија онај на ком она хода улицама Авганистана носећи традиционални муслимански шал око главе.

„Сећам се тога тако добро. Никада раније нисам била тамо. Одузео ми је све што је чинило моју личност - ако то има смисла - јер сам била у ситуацији у којој никада нисам била и била сам потпуно покривена", додала је.

„Мешали су ме са Авганистанкама. Друге Авганистанке би разговарале са мном јер би виделе само моје очи - а ја имам сасвим тамне очи.

„То је само осећај као да сте потпуно на месту и у тренутку у ком се налазите. Зато ми тај снимак много значи."

Уметничка слобода

Осим о филму који излази 8. новембра, Харви је говорила и о „ослобађајућем" искуству компоновања звука за серије, као и о раду на позоришној продукцији.

„Већина музике коју слушам су филмске композиције", рекла је кантауторка чије је пуно име Поли Џин Харви.

„У то сам се заљубила. Мислим да тренутно настаје најузбудљивија музика."

„То је оно што ме највише узбуђује", наставила је. „Мислила сам да је музика Тома Јорка за хорор Суспирија једно од најбољих дела које је урадио - било је невероватно и видим како га је то одвело на друго подручје као музичара."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]