Јапан: Влада искоришћава стране раднике избеглице, а међународне корпорације профитирају

ББЦ је разговарао са радницима који су део владиног имигрантског програма у Јапану и тврде да превише раде, а премало су плаћени док праве одећу за велике, међународне робне марке.

Програм се последњих година нашао на мети критика после бројних извештаја о експлоатацији у хиљадама јапанских фирми, како открива ББЦ новинарка Стефани Хагерти.

Сиви, тешки облаци овог облачног јутра прете да ће се разићи док група мушкараца и жена ради јутарње вежбе у парку.

То су становници уточишта у овом равничарском, индустријском граду, на око четири сата вожње од Токија, организованог да прими мигрантске раднике који су побегли са својих послова и туже послодавце.

Жанг диже руке лагано, рамена су јој укочена и осећа оштар бол у кључној кости. У 51. години, она је старија од већине других стажиста, њена проседа коса уредно везана ниско у коњски реп.

Она је искусна кројачица и годинама се надала да ће доћи у Јапан, како би зарадила новац за венчање сина и помогла му да купи прву кућу. Била је одушевљена кад је јапанска влада променила прописе како би дозволила старијим људима да се пријаве на програм за стажисте.

Она је 2015. године добила посао у малој производној компанији која израђује одећу. Али, каже, посао је мучан.

„Радила сам толико много да је почела да ме боли глава, отекле су ми ноге", каже. „Плакала бих ноћима колико ме је болела глава."

Жанг тврди да је најчешће рад почињала у 6.30 ујутро а завршавала после поноћи, а да за првих шест месеци није имала ниједан слободан дан.

„Наш послодавац је рекао да што више артикала направимо, више новца ћемо зарадити. Тако да смо радили стварно, стварно напорно."

После око годину и по дана откако је започела посао, схватила је да је не плаћају за прековремени рад. Она тврди да је послодавац сваког месеца узимао део новца од њене плате, обећавши да ће га вратити.

Друге две жене које су радиле у тој компанији отприлике у исто време изнеле су сличне тврдње: да је њихов послодавац сваког месеца од њихове плате узимао новац за који тврде да им није враћен.

Тврде и да су живеле и радиле у истој згради и да често нису излазиле напоље недељама.

Из компаније то поричу. Они кажу да је Жанг плаћена коректно за њен прековремени рад и да никакав новац није узет са њене обрачунске листе. Рекли су и да „није могуће добити само један слободан дан у месецу."

Они су рекли да су тврдње да радници нису смели да напусте зграду нетачне и послали фотографију особља, укључујући Жанг, како седе за столом у мензи шопинг центра, смешкајући се и једући сладолед.

У извештају из 2017. године, јапанска влада признала је до које мере долази до злоупотребе програма за техничке стажисте. Она је обелоданила да је 70 одсто од 6.000 фирми које упошљавају техничке стажисте прекршило прописе о раду и илегалном и неплаћеном прековременом.

То су шокантни статистички подаци. Активисти који раде са мигрантима кажу да је овај проблем посебно распрострањен у текстилној индустрији.

Жангин послодавац каже да је над њима спровела истрагу локална канцеларија за рад и да су ослобођени од свих оптужби за било какав прекршај.

На половини њеног трогодишњег ангажмана, Жанг је упознала адвоката који штити мигрантске раднике и који јој је саветовао да почне да води детаљну евиденцију о својим радним сатима.

Њене белешке су гомила офуцаних дечијих свешчица, испуњених од почетка до краја, од корица до корица, руком исписаним кинеским симболима.

Она тврди да јој за прековремени рад дугују скоро 50.000 америчких долара.

„Почнем да се тресем само кад помислим на то", каже она. „Последње три године су ми потпуно упропастиле здравље."

Њени послодавци поново то негирају, рекавши да се строго придржавају свих јапанских закона, укључујући минималну зараду и прековремени рад.

Жанг нам показује слике које је направила телефоном и на којима се налазе, каже она, етикете одеће на којој је радила. Истиче се неколицина - међународне дизајнерске етикете Барниз Њујорк и Comme des Garcons.

Било је тешко направити ту одећу, каже Жанг, а она је била једна од малобројних којој је поверено да је ради.

Показали смо наша открића Барнизу Њујорк и Comme des Garcons. Из Барниза су нам рекли да не ангажују ту компанију директно, али да истражују те тврдње код добављача.

Comme des Garcons се такође дистанцирала од ове фабрике. Након њихове властите истраге, рекли су за ББЦ да се дотична компанија не налази на листи њихових одобрених добављача и да ју је ангажовао подуговорени добављач без њиховог знања или одобрења.

„Имамо веома строге прописе... у погледу услова рада особља, њиховог здравља и безбедности", речено је.

Рекли су да их добављач уверава да се то неће поновити.

Од краја прошле године програм за техничке стажисте добио је велики простор у јапанским медијима, вршећи притисак на владу да уради нешто по том питању. Основано је надзорно тело за програм, али активисти тврде да су ти напори само козметика.

Ипеи Тори је представник синдиката који ради са мигрантима више од 20 година и сусрео се са више од хиљаду стажиста који су доживели злоупотребу у склопу овог програма. Проблем је, каже, дубоко укорењен у његовој структури - и јапанском друштву.

„Јапан не упозорава стране раднике на њихова права. И у Јапану се прави јасна разлика између Јапанаца и странаца."

„Стажисти не смеју да причају о својим проблемима нити да се боре за своја права."

Проблем није само на јапанској страни; многи стажисти долазе са великим дуговима које су направили у агенцијама за визе у властитим земљама.

„Ако запослите локалну особу, не може да вам прође плаћање испод минималне зараде, просто не може", каже Жен Каи, адвокат из Кине који ради са мигрантима у Јапану од деведесетих.

„Али кад запошљавате некога ко не познаје правни систем, они могу да буду искоришћени, зато што су спремни да раде више како би зарадили више новца."

ББЦ је разговарао са техничким стажистима који су радили за друге компаније а који су пријавили сурово малтретирање на послу. Једна млада жена била је толико узнемиравана да каже да је покушала да се убије.

Један други младић са којим смо разговарали изгубио је три прста након што је остављен да ради на индустријској машини за коју тврди да није био одговарајуће обучен.

Крајем прошле године јапански премијер Шинзо Абе нерадо је најавио да ће земља морати да прими још страних радника - у наредних пет година прихватиће 345.000 миграната ниске стручне спреме. Јапану су очигледно потребни страни радници, али није најјасније да ли их он уопште жели.

И док се земља припрема да прими више миграната ниске стручне спреме него што је то икад урадила у својој историји, она мора да разреши сама са собом како ће поступати према онима који су већ ту.

Сарадница на тексту: Наталија Зуо.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]