Оштрица ножа: Филм на језику којим говори само 20 људи на свету

На плажи оивиченој четинарима, море на сиви песак избацује беживотно тело тинејџера. Мајка трчи до мртвог сина и привија га на груди, ридајући од бола.

У међувремену, млади човек по имену Адитси бежи са лица места, залази у шуму, дахћући и стењући. Извевши дечака у чамцу на немирно море, осећа се одговорним за његову смрт.

Ова породична трагедија налази се у центру збивања канадског филма Оштрица ножа, илити Sg̱awaay Ḵ'uuna. Прича, утемељена у натприродном, бави се универзалним темама породице, љубави, губитка и издајства.

Оно што је мање универзално јесте језик филма, Хаида. Према подацима Културног савета Првих народа, остало је свега 20 течних говорника овог језика, што га чини озбиљно угроженим.

Филм су режирали Хелен Хејг-Браун и Гваи Еденшо, који је и сам припадник народа Хаида.

„Писати сценарио за филм на језику Хаида није чак деловало као некакав посебан избор", рекао је Гваи. „Причали смо причу о Хаидама."

Иако су били „потпуно посвећени причању те приче", каже он, водили су рачуна и о томе да Оштрица ножа послужи и као извор за учење.

Дајен Браун једна је од последњих живих особа које говоре језик Хаида и глумила је у филму.

„Наш сан на самом почетку био је да филм помогне нашој деци да науче језик. Да им ми помогнемо да га науче", рекла је она.

Домородачке заједнице Хаида живе на Хаиди Гваји, архипелагу 100 километара од западне обале Канаде. Радња Оштрице ножа смештена је на овом огољеном али предивном обалском пејзажу средином деветнаестог века.

У филму се две заједнице Хаида спајају како би спремиле храну за зиму. Преко њихових груди истетовирани су геометријски облици, а носе огртаче исплетене од оморике која расте на земљишту око њих.

То је један суптилан портрет породице несвесне патње која ће је ускоро задесити. Архипелаг Хаида Гваји колонизовали су 1853. године Британци, назвавши га Колонија острва краљице Шарлоте.

Многи верују да су Европљани намерно ширили болести као што су велике богиње поклањајући народу Хаида заражену ћебад и шалове, изазвавши стрмоглави пад у њиховој популацији са 10.000 људи на свега 588.

Ова брутална анексија наговештена је у филму Адистијевим одласком у шуму, где он понире у лудило и постаје Гагиксид, Дивљак, потпуно изгубивши свест о себи.

Током читавог 20. века, популација Хаида успевала је полако да се врати и сада износи 3.442. Али патњама Хаида ту никако није био крај, јер је њихова култура била истребљена, нарочито у резиденцијалним школама, где су домородачка деца била присиљавана да читавог преподнева раде у пољима, а потом поподне добијала рудиментарне часове.

Говорити језиком Хаида било је строго забрањено.

Дајен Браун каже да су учитељи упозоравали њене родитеље да ако буду говорили „властити језик", завршиће у паклу. Нека деца су добијала батине зато што су говорила властити матерњи језик.

„То је био начин да покушају да нас контролишу", каже она. „Велики план да нас асимилирају 100 одсто."

Гваи каже да већина Хаида „и даље своју ситуацију доживљава као да су под страном окупацијом и незадовољни су што не могу да говоре властити језик на властитој земљи".

Језик Хаида: Кратак курс

Хаида, или Хaad Kil / Хaydaa Kil углавном се прича на острвима Хаида Гваји у Британској Колумбији и корене вуче из времена кад су се људи овде први пут населили после Леденог доба, пре око 11.000 година.

Постоје три различита дијалекта Хаида, који се говоре у Скајдгејту и Масету у Канади и Хајдабургу у америчкој држави Аљасци. Хаида је језички изолат, што значи да није повезан ни са једним другим постојећим језиком.

Изрази на језику Хаида

Siing.gaay 'laa - Добар дан

Gassingu dang giidang? - Како сте?

Asang dang hll ḵing gas ga - До виђења

Gasanguu siingaay giidang? - Какво је време?

Gina 'waadlux̱an gud ad kwaagid - Све зависи од свега другог (позната изрека на језику Хаида)

Према подацима Унеска, у Канади постоји 70 признатих домородачких језика. Културни савет Првих народа каже да су готово половина њих у Британској Колумбији, у којој број домородачког становништва износи 172.520. Али само 3 одсто ове популације течно говори домородачким језиком.

Ово одражава и ширу међународну слику: извештај Националног географског друштва и Института за живе језике о угроженим језицима показао је да широм света на сваке две недеље изумре по један језик.

Уједињене нације прогласиле су 2019. Међународном годином домородачких језика, а средства за њихово очување у Канади последњих година порасла су са 5 милиона долара на 118 милиона.

Роберт-Соко Оуле, посланик парламента за Винипег, верује да је борба за очување угрожених језика вредна труда.

Он је мешаног енглеског и домородачког криовског порекла и један је од ретких политичара који је говорио на матерњем језику у парламенту 2017. године. Он је рекао да свако има право да говори на свом рођеном језику.

„То је од велике важности за народе чији језик представља њихову културу и њихову историју", рекао је он. „Често чујемо да се домородачки народи не осећају делом Канаде. Страшно је много беса."

Говор Роберта-Сокола Крија утро је пут праву посланика на тумаче који ће преводити домородачке језике у парламенту. У марту, аборидиџинска телевизијска мрежа АПТН преносила је први пут хокејашку утакмицу на језику Крија.

Према речима Роберта-Сокола, употреба домородачких језика, било на филму, у парламенту или спорту, „шанса је да се домородачким народима поручи да су важни".

Ерика Џин Рајан радила је као глумица у Оштрици ножа, баш као и инструкторка језика на снимању. Она је Хаида и језик је почела да учи пре осам година.

Кад први пут чујете како се језик Хаида прича на филму, као неко коме је матерњи енглески, одмах претпоставите да је процес учења био веома тежак.

Али Ерика каже да је процес био мање као учење а више као извлачење језика из њене подсвести. „Нисам имала никаквог проблема са изговором", каже она. „Већ сам га имала у себи."

За 22 глумаца у филму који не говоре језик, организовани су „кампови за обуку", у којим су их учили старији сународници.

„Довели смо глумце и оне који причају језик све на једно место, без мреже, на две недеље", каже Ерика. „Учили су да га говоре, како да запамте језик. Да представе језик у правом светлу и представе наше претке у правом светлу."

Као у случају Хаида, многи језици преносе се са генерације на генерацију усменим путем и немају ортографију која би их сачувала. Али сада, по први пут, језик Хаида је забележен - што је важна алатка за помоћ новим ученицима.

А што се сценарија тиче, сценаристи су га прво записали на енглеском а онда га однели старијим сународницима на превод. Ерика је описала старије као „срце, кичму" пројекта и рекла да је продукцијски тим морао да „искористи њихово знање и прeпусти им позорницу".

Хаида сада има 265 активних ученика. Први пут се он учи и у школама. Као толико пријемчив медиј за млађе генерације, филм је кључан део овог образовног процеса.

„Привукао је много више пажње него што смо могли да се надамо", рекла је Дајен Браун. „Млади људи су се заинтересовали за њега." Видела је доказе код рођеног унука који је од тада научио језик Хаида. „То му је усадило осећај поноса због тога што је Хаида", рекла је она.

„Инспирише будуће генерације; отвара видике", каже Ерика Џин Рајан. „Овај филм улива наду другим језицима и другим домородачким заједницама. Ако можемо да утремо тај пут и будемо та штафетна палица, онда то морамо да урадимо."

За Ерику и све припаднике народа Хаида који су учествовали у филму, после толико година уништавања кључног дела њиховог идентитета, оживљавање језика је био емотиван процес.

„Језик ме је излечио - употпунио ме је, схватила сам шта значи бити Хаида", каже она. „На тај начин ћу помоћи свом народу, помоћи ћу својој деци."