You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
У фотографијама : Одрастање у Северној Кореји
Када је фотограф Тарик Заиди крајем прошле године посетио Северну Кореју ухватио је неколико спонтаних тренутака који показују да су породице свуда исте.
Пропутовао сам осам од девет провинција у Северној Кореји. Посетио сам школе, обданишта и музичке академије.
Мало странаца имало је прилику да посети ову земљу. Они који јесу, могли су да фотографишу само под строгом контролом власти.
Пред вама су слике које су ми моји севернокорејски пратиоци дозволили да фотографишем. Дају мали увид у то како изгледа одрастати у затвореној и изолованој земљи.
Пут ме је водио од Дандонга са севера на граници са Кином - до Кејсонга на граници са Јужном Корејом, преко Пјонгјанга до Вонсана на источној обали, а затим поново ка северу - ка Чонжину и Херијонгу близу кинеско-руске границе.
Иако ове фотографије не дају потпуну слику живота у Северној Кореји, ипак јесам стекао неки утисак о томе у каквој културној и социјалној средини деца одрастају, као и чему теже деца са којом смо имали контакт.
У сваком граду смо покушали да посетимо школу. Има их различитих и њихов обилазак често је део туристичке туре.
Многи ученици желели су да покажу колико добро говоре енглески. У неким школама туристе су и охрабривали да разговарају са најбољим ученицима о чему год желе.
Већина ових разговора била је о општим стварима, као на пример о Битлсима. Оно што је било изненађујуће је осећај да може да се разговара о било чему, јер се подразумевало да искрени разговори не би баш били прихваћени благонаклоно.
У исто време, схваташ да си у Северној Кореји, у школи у коју си доведен и да би овакав разговор у другом делу света вероватно текао много другачије.
Опрема и просторије у неким школама у које смо одведени биле су невероватне. Најбољи ученици радили су у најбољим условима.
Како су нам рекли, ове школе зову се палатама за ученике. Очигледно - постоје и другачије школе - али њих нас нису водили да видимо.
Било је очигледно и да је у овим школама нагласак на спорту, музици и култури. Многи ученици били су више него спремни да са туристима играју кошарку или фудбал, на пример.
Изван ових унапред припремљених тура, током пута сам ипак успевао да ухватим и оне праве, искрене и спонтане тренутке: оца који се мази са дететом у метроу, мајка која се са својом децом игра у парку док аутобус у ком сам пролази поред. Они нису чак ни знали да сам ту.
Ови моменти показују једну очигледну, али важну ствар - без обзира под каквим режимом живе, породице су свуда мање-више исте и деца у Северној Кореји имају исте циљеве и амбиције као и сви остали.
Можете пратити Тариков рад на Инстаграму (@tariqzaidiphoto), Фејсбуку (@tariqzaidiphotography) и његовом сајту https://www.tariqzaidi.com/