Какав је живот седамнаестогодишњака широм света

Да ли је бити тинејџер данас теже неко икад?

Запитали смо се како живе тинејџери рођени у новом миленијуму, седамнаестогодишњаци широм света.

Који су њихове амбиције, а који су страхови? Шта је то што их одушевљава и оно што их плаши?

И шта је то младима широм света у данашње време заједничко, а по чему се ипак разликују?

ББЦ је у оквиру серијала Имати 17 посетио седамнаестогодишњаке у 12 земаља света: Уганди, Гани, Египту, Сенегалу, Тајланду, Дубаију, Либану, Индији, Пакистану, Казахстану, Русији и Србији.

Како изгледа један обичан дан ових младих људи на прагу њиховог пунолетства?

Имати 17 година на Тајланду

У првој епизоди овог серијала упознајте Јин, седамнаестогодишњакињу са Тајланда.

Јин живи у Бангкоку, главном граду Тајланда и у овом тренутку су јој најважнији породица, пријатељи и каријера.

„Поносна сам што сам Тајланђанка, јер смо веома великодушни и помажемо једни другима", каже Јин.

Она Бангкок види као центар света и посебно је поносна што Тајланд има сопствени језик.

Ипак, постоји нешто због чега би посебно издвојила родни град.

„Најважније од свега - имамо сјајну храну!"

Имати 17 година у Србији

У другој епизоди, седамнаестогодишња Ива из Србије показује какав изгледа њен дан са пријатељима у Нишу.

Ива похађа билингвално одељење, што значи да половину часова слуша на српском језику, а половину на енглеском.

Као једино дете, Ива њене пријатеље сматра члановима породице са којима проводи највише времена.

„Поред српског пасоша имам и словеначки, што ми олакшава да путујем и студирам у некој од земаља Европске уније", каже Ива.

Како каже, Ниш је мали град и понекад уме да буде досадно, али она у њему ужива, јер су јој ту породица и пријатељи.

Ниш је у доба СФРЈ био велики индустријски центар.

„Понекад истражујемо старе зграде и напуштене фабрике, јер тамо има најбољих графита."

„Живот са 17 година у Нишу је супер, али се у исто време спремам за одрастање", каже Ива.

Имати 17 година у Уганди

Џои сања да једног дана постане архитекта.

„Када кажем људима да шест дана недељно идем у школу, мисле да лажем", каже Џои.

Поред архитектуре, Џои је и велики љубитељ музике у којој ужива заједно са пријатељима из цркве.

Иако би волео да студира у иностранству, по завршетку школовања би се вратио у Уганду.

„Ово је лепо место за живот."

Имати 17 година у Гани

У четвртој епизоди серијала „Имати 17" упознајте Рут из Гане.

Рут је млада мајка и због трудноће је морала да паузира школовање.

„Мама каже да треба да сачекам да беба прохода, пре него што се вратим у школу", каже Рут.

Тренутно зарађује продајући пржени кромпир по граду. Без обзира на све потешкоће, Рут је захвална што може да ужива у животу.

„Када се пробудим ујутру, захвална сам Богу на животу који ми је подарио."