Мистерија бебе у кутији

Робин је имао 13 година кад је сазнао да је усвојен. Касније му је речено да је напуштен - остављен у кутији испред робне куће у лондонској улици Оксфорд.

Данас има 74 године, а већи део живота провео је питајући се ко га је оставио и зашто.

Али захваљујући ДНК и неуморном детективском раду једне од његових ћерки, коначно је дошао до неких одговора.

Кад је Робин Кинг сазнао да је усвојен, побегао је од куће. Претурао је по спаваћој соби родитеља и у фасцикли нашао документацију о свом усвајању.

Побегао је у пријатељеву кућу, а њих двојица су потом бициклима отпутовали из Лондона за Саутенд, где су спавали у шатору све док их неколико дана касније није пронашла полиција.

„Мама мог пријатеља морала је да плати возне карте за наш повратак", присећа се Робин.

Код куће, нико више никад није поменуо његово усвајање.

„Плашио сам се да покрећем ту тему јер нисам желео конфронтацију. Мислим да је то оставило дубок траг на мене", каже он.

Робина су усвојили Фред и Елси Кинг и одрастао је у сиромашном крају Вулвича, у јужном Лондону.

Било је то непосредно по завршетку Другог светског рата и његова најраније сећања везана су за играње на бомбардованим локацијама и његову мајку која чисти за „богатуне у Чарлтону".

Завршио је школовање са скромним оценама и, по сопственим речима, „једно време мало био пуштен с ланца".

Али у двадесетим годинама се оженио, добио две ћерке и преселио у Питерборо, где је радио као урбанистички планер, а потом као архитекта.

„Никад не бих био ту где јесам без своје породице. Стварно обожавам моје две ћерке, оне су биле једине особе које су имале некакву биолошку везу са мном", каже он.

Неколико година касније, Робин је поднео захтев за издавање пасоша због посла.

Позвао га је званичник из пасошке службе. Имао је шокантне вести за њега.

„Питао ме је колико имам година. Потом је тај човек рекао: 'Не верујем да ће вам превише сметати да сазнате да сте напуштени у робној кући Питер Робинсон у Лондону.'"

Тако је Робин сазнао да су га пронашли на улици - и зашто му је прво име Робин, а друго Питер.

Прошло је много година пре него што је Робин решио да сазна нешто више о својој прошлости.

Када је већ био у педесетим, 1996. године, отишао је са ћерком Микаелом у Градску архиву Лондона да погледа комплетну документацију о усвајању.

Сазнао је да је пронађен испред робне куће у улици Оксфорд 20. октобра 1943. године.

Било је то опасно време у Лондону. Иако су први немачки напади били окончани, немачке ваздухопловне снагге, Луфтвафе, и даље су спорадично нападале град.

Само десет дана пре него што је остављен, на Лондон је бачено 30 тона бомби.

У његовом досијеу je писало да су га Кингови усвојили кад је имао четири и по године и да су се захвалили властима што су им подарили једног тако „доброг дечака".

Mеђутим, није било назнака зашто је напуштен.

„Покушаји да се пронађе било каква родбина детета били су неуспешни", писало је у једном документу.

Робинова ћерка Лорејн одлучила је да настави потрагу.

Током наредних двадесет година писала је свакој ТВ емисији која јој је пала на памет а која спаја изгубљене чланове породице и решава њихове животне мистерије.

Сваки пут је одговор био исти - без имена биолошких родитеља, није имало одакле да се крене.

Лорејн је тада пронашла архивара библиотеке који је претражио ролне и ролне микрофилма, тражећи некакав помен нађене бебе у старим новинама.

Писала је компанији Аркадија, која је преузела робну кућу Питер Робинсон, у случају да се његов случај помиње негде у њиховим архивама.

„Имала сам тренутке инспирације кад бих помислила, 'Знам, писаћу том и том'", каже Лорејн.

А онда је 2018. године гледала епизоду The One Show на првом програму ББЦ-ја, у којој је гостовала стручњакиња за налажење људи Кет Вајтевеј.

„Обратила сам се Кет и испричала све о мом оцу. Неколико недеља касније, рекла ми је да је срела неког за ког мисли да може да помогне - детективку за ДНК Џулиуа Бел."

Џулија је успела да пронађе свог деду, америчког војника, уз помоћ ДНК-а и генеалошке претраге. Потом је у слободно време почела да помаже и другим људима да пронађу изгубљену родбину.

„Моја мајка остала је с мноштвом питања, а ово откриће је донело одговоре на нека од њих и усадило јој велики осећај спокоја", каже Џулија.

„Сматрам да свако има право да зна ко је."

Џулија је прихватила Робинов случај и послала узорке пљувачке у три базе података корисника - Енцестри, 23ендми и Фемили Три ДНК.

„Имали смо много теорија кад смо почињали. Многи су ми рекли да изгледам као Американац и помислили смо да сам можда дете војника, али њих није било овде 1943. године", каже Робин.

Ускоро су стигле узбудљиве вести - код 23ендми дошло је до поклапања узорака ДНК.

„Звала се Марија и живела је у Њујорку. Помислила сам: 'Е, то је то - успели смо!'", каже Лорејн.

Али није све било толико једноставно. Тест је показао да Марија и Робин деле око један одсто ДНК-а, што значи да су рођаци другог или трећег колена.

„Контактирали смо Марију и она је пристала да сарађује у изради комплетног породичног стабла уназад неколико генерација, све до 16 њених чукундеда и чукунбаба", каже Џулија.

„Циљ нам је био да сваку од тих грана покушамо да повежемо са скоријим временима и пронађемо вероватног Робиновог оца."

Да бисмо вам дочарали размере тог задатка, довољно је да вам кажемо да кад би сваки од чукундеда и чукунбаба и њихови потомци имали само по двоје деце, то би било 224 особе које би могле да буду један од Робинових родитеља.

„Нисмо имали појма ко би могао да буде заједнички предак на том породичном стаблу. То је као дечја слагалица у којој морате да провалите прави пут до ћупа са златом", каже Лорејн.

Радећи као тим, Џулија и Лорејн служилe су се пописима становништва, крштеницама, венчаним листовима и тестаментима како би покушале да реконструишу породично стабло.

Резултати из Енценстрија указивали су на то да Робин има јаке шкотско-ирске корене, што је помогло.

Кад су мислили да су близу одговора, тражили су да виде да ли је потомак могао да буде у право време на правом месту.

„Радила сам на томе сваке ноћи као поседнута. Сваки пут кад бих дошла до некаквог помака, узбудила бих се и то би ме нагнало да наставим даље", каже Лорејн.

После годину дана покушаја и погрешака, као и бројних ћорсокака, пронашлe су жену по имену Агнес, која се родила у Шкотској, а умрла у Канади.

„Имала сам снажан предосећај да би она могла бити мајка мог оца", каже Лорејн.

Пронашла је телефонски број Агнесиног сина Гранта и позвала га једне суботе поподне.

„Објаснила сам му да истражујем очево породично стабло и све остале детаље. Он се наједном ућутао", каже Лорејн.

„Рекао ми је: 'То је стварно чудно, зато што кад је моја мајка оболела од Алцхајмерове болести, почела је да говори како је имала још једну бебу и обраћала ми се као да сам ја та беба.'"

Грант је пристао да се подвргне ДНК тесту, који му је Џулија послала у Канаду. Лорејн је претпоставила да би он могао бити полубрат, што би доказало да је Агнес током рата имала аферу.

Међутим, резултати су показали да је Грант заправо Робинов рођени брат, што значи да су им оба родитеља била заједничка.

„Заплакала сам кад ми је Џулија то саопштила. Нисам могла да верујем", каже Лорејн.

Грант је објаснио да су Робинови родитељи Даглас и Агнес Џонс.

Даглас је био у Краљевским канадским ваздухопловним снагама, а упознао је и оженио се с Агнес у Глазгову.

Њих двоје су се после рата преселили у Канаду и Даглас је дипломирао психологију. Имали су још троје деце - Карен, рођену 14 година после Робина, потом Гранта, и још једну ћерку, Пеги.

Лорејн се одвезла до Робинове куће да му саопшти вести лицем у лице.

„Узнемирио се и изашао из собе. Потом се вратио и онда смо прошли кроз све то", каже Лорејн.

Робин се изненадио кад је сазнао да су се његови родитељи венчали у децембру 1942. године - пре него што је он зачет.

„Ако ме нису желели, зашто ме нису дали на усвајање?", пита се он.

„То ми све нема никаквог смисла."

Нажалост, Робин не може да их замоли да му објасне. Даглас Џонс је умро 1975, а Агнес је преминула 2014. године.

„Осећам као да је то једна страшна пропуштена прилика. Ишао бих да се упознам с њом да сам могао", каже Робин.

„Могу да разумем како Агнес и Даглас нису видели начин да изађу на крај са ратом и бебом у тако раним данима брака."

„Али не разумем како можете да оставите бебу у центру Лондона, који је у то време био једно толико опасно место."

Робинова старија сестра Карен стигла је пре неколико месеци у посету из Канаде.

Она му је рекла да су њихови родитељи помињали једну ранију бебу, али су рекли да је мртворођена.

Међутим, негде у то време, Лорејн је пронашла и Агнесиног полубрата Брајана, који живи у Шкотској, а он је чуо другачију причу - да је Агнес родила бебу и да ју је дала на усвајање пару из ваздухопловних снага који није могао да има деце.

Иако је усвајање легално од 1926. године, остало је уобичајено да се један пар просто сложи да преда дете другом пару.

У септембру 1945. године, дневни лист Ивнинг Диспеч цитирао је доктора који је рекао: „Није било неуобичајено да родитељи предају децу усвојитељима после необавезног упознавања у неком реду или на берзи рада."

Џулија Бел сматра да је Робин напуштен након што је једна таква примопредаја пошла по злу. То је сценарио на који је наишла много пута у свом детективском послу.

„Замислите да сте се помирили с тим и нико се не појави на заказаном састанку. Нећете се вратити кући са бебом - мораћете негде да је оставите", каже она.

Лорејн каже да би то објаснило неке од збуњујућих аспеката приче.

„Чини се да је моја бака била једна дивна жена, права домаћица и добра душа", каже она, „због чега је још теже разумети зашто би урадила тако нешто као што је напуштање бебе."

А потом је ту и крштеница, која показује да је Робин рођен 10. октобра у породилишту у Винчестеру.

Ако је Агнес планирала да прекрши закон оставивши бебу на улици, Лорејн мисли да би се највероватније породила код куће, како би спречила да рођење буде званично забележено.

Али и други детаљи збуњују. Један од њих је тај да је пар регистровао рођење детета две недеље након његовог напуштања - и оставио детаље као што су војни регистарски број његовог оца.

„Човек би помислио да би оставили што мање информација", каже Лорејн.

Дали су му и породична имена - Брајан по Aгнесином полубрату и Даглас по његовом оцу.

Робин и Лорејн су коначно пронашли породицу, али су и даље очајнички желели да пронађу неког ко би могао да им исприча нешто о дану кад је он напуштен.

Обратили су се јавности у ББЦ-јевом Џереми Вајн шоу на Радију 2.

„Помислили смо да би неко можда могао да зна породичну анегдоту о томе како је пронађена беба у Лондону током рата", каже Лорејн.

„То је нашу потрагу изнело пред много више људи, али, нажалост, није довело до резултата."

ББЦ је, међутим, успео да допуни још један комадић слагалице.

Испоставило се да је ѕграду у улици Оксфорд, број 200, која је била део робне куће Питер Робинсон, 1941. године преузело особље Светске службе ББЦ-ја. Новинари, међу којима је био и писац Џорџ Орвел, редовно је током рата емитовало емисије из те зграде.

Тревор Хил, данас 92-годишњак, био је у то време програмски уредник.

Кад су га упитали да ли се сећа да ли се сећа бебе остављене током рата - невероватно, али рекао је да се сећа - беба умотана у ћебе остављена је у кутији близу главног улаза.

„Радио сам у улици Оксфорд број 200 и сећам се бебе у кутији", каже он.

„Био сам дежуран и кад сам видео кутију, баш сам се забринуо."

„Није нам било дозвољено да остављамо пошиљке нити било шта слично у близини због безбедности."

Неколико чланова обезбеђења отишло је да погледа о чему се ради - и пронашло Робина у кутији.

„Претпостављам да је беба после унета у кантину за особље, где је било млека, мада сумњам да смо имали флашице за бебе", каже Тревор.

„Помислили смо да је можда кућа у којој је дете живело погођена у бомбардовању и да га је мајка оставила у очајању. Била су то типично ратна времена."

Недавно су се Робин и Тревор срели близу места где су им се путеви укрстили пре скоро 74 године. Тај део бивше робне куће Питер Робинсон данас је продавница модне марке Урбан Аутфитерс.

„Било је фантастично искуство пронаћи некога ко ме сетио у том периоду живота", каже Робин.

Пре неколико недеља, Лорејн је примила још једну збуњујућу информацију из Канаде - копију ратног досијеа Робиновог оца.

Писало је да је у октобру 1943. године Даглас, као каплар, био инструктор у радијској школи број 7 у Јужном Кенсингтону.

Вероватно је у то време био смештен негде у близини, док је Агнес живела крај Андовера.

Даглас је био на допусту недељу дана пре Робиновог рођена 10. октобра и четири дана после њега.

Међутим, његов досије указује да се вратио на посао у време када је Робин пронађен напуштен у среду 20. октобра.

Био је готово сигурно присутан када је тада напуштени Робин пријављен као Брајан Џонс. Био је на допусту од 5. до 7. новембра.

Беба Брајан пријављен је 6. новембра.

Лорен и Робин знају да им понестаје нових трагова.

Чекају да се отвори други досије усвајања, али Робин не верује да ће он открити тајну зашто је напуштен.

Они мисле да би теорија Џулије Бел да је незванично усвајање пошло по злу могла бити тачна.

Међутим, не искључују могућност да је Даглас намерно оставио бебу код ББЦ-ја, истовремено рекавши пријатељима и породици да је беба усвојена.

Тешко је бити сигуран у то.

Али Лорејн и Робин су макар пронашли неке одговоре.

„Много значи кад откријете које је право име мог оца и кад је тачно рођен", каже Лорејн.

Испоставља се да је Робин прослављао рођендан четири дана раније, 6. октобра.

То је датум када су званичници претпоставили да се он родио, када је пронађен 1943. године.

Његова крштеница показује да је заправо рођен 10. октобра.

Робин још није одлучио који рођендан да слави у будућности, али нема намеру да име мења у Брајан Даглас Џонс.

Што се тиче његове националности, навикава се на идеју да није Енглез, као што је одувек мислио, већ пола Шкот, а пола Канађанин.

„Драго ми је што смо пошли овим путем", каже он.

„Фасцинантно је шта је све Лорејн урадила методом покушаја и погрешака. Али има ствари које никад засигурно нећу знати о својој прошлости."

Породичне слике посредством Робина Кинга и Лорејн Бол.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]