Спасавање пезоса: Аргентина ће преполовити број министарства

Аргентина је најавила мере штедње, како би покушала да се избори са „хитном ситуацијом", која је створена због кризе валуте у земљи.

У телевизијској поруци, председник Маурисио Макри је рекао да Аргентина не може да троши више него што заради.

Порези на извоз појединих житарица и других производа ће се повећати и око половина министарстава у држави ће бити укинута.

Влада није саопштила која министарства ће бити затворена или спојена.

Аргентина је највећи извозник соје и сојиног уља, а велики је произвођач кукуруза, пшенице и сирове соје.

Од 1. јануара тај извоз ће бити опорезован са четири пезоса. Готови производи ће бити опорезовани са три пезоса.

Анализа: Даниел Галас, дописник из Јужне Америке

Маурисио Макри је удвостручио оно што је обећао да ће да уради са реформом у финансијском сектору.

Његова Влада је најавила да ће ићи далеко изнад задатака које је ММФ поставио у мају. Рекао је да ће Аргентина до следеће године имати уравнотежен буџет, тако да троши тачно онолико колико зарађује, пре него што крене да плаћа камате (раније је циљ био дефицит од 1,3 одсто БДП-а). До 2020. године он се нада да ће у буџету остварити вишак од један одсто.

Главна вест је била поновно успостављање пореза на извоз. На телевизији је Макри поновио своју посвећеност спровођењу реформи, али је признао и властите грешке. Предложио је да се одступи од његовог постепеног приступа борби против инфлације и поручио да је реалност показала да Аргентинци морају да буду бржи.

Такође, и председников кабинет ће бити преуређен, а укинуће се половина министарстава.

Тржишта ће морати да се прилагоде, али то доноси и нове политичке тензије, јер ће Макри морати да отпусти политичаре који су му били кључни савезници. Ови политичари су гласали за његове реформе у Конгресу. Успех ове политике ће бити тестиран у наредним данима. Тестирараће га ММФ, тржиште, али и људи на улицама.

Министар финансија Николас Дујовне је најавио мере за смањење буџетског дефицита у земљи - за следећу годину. Његова идеја је била да на тај начин заустави пад пезоса.

Влада се нада да ће до 2019. године смањити дефицит. Он би тада требало да буде на нули.

Едвард Глосоп, економиста из Латинске Америке, који пише за Capital Economics, каже да су мере „у крајњој линији мање него што је очекивао".

Он је критиковао одлуку о поновном порезу на извоз, назвавши га „враћањем већем интервенисању" од стране државе. Ову политику је заговарала претходница Маркрија - Кристина Фернандес де Кирчнер.

„Прва одлука председника Макрија када је дошао на функцију, још у децембру 2015. године била је да укине порезе у пољопривреди и ослободи тржиште увоза и извоза. Подизање пореза на извоз је против онога што председник Макри представља", додао је он.

Аргентинска валута је ове године изгубила око половину своје вредности у односу на амерички долар, упркос томе што је Централна банка повећала каматне стопе на 60 одсто.

Дујовне ће у уторак отпутовати у Вашингтон како би се састао са шефом Међународног монетарног фонда (ММФ).

У јуну је Аргентина била присиљена да узме зајам од 50 милијарди долара од ММФ-а - организације која је и даље у великој мери забринута због ситуације у земљи.

Влада је рекла да је тај потез неопходан како би се међународни инвеститори уверили да нема кризе и како не би повукли средства из земље.

Следило је нагло слабљење пезоса.

Циљ Дујовнеа је да договори споразум, којим би убрзале исплате ММФ-а Аргентини.

ММФ је затражио од земље да се суочи са великим фискалним дефицитом - циљ који се обично остварује смањењем државних трошкова.

Упркос инфлацији, ММФ је прошлог месеца рекао да очекује да ће се привреда Аргентине стабилизовати до краја године и да ће постепени опоравак почети 2019. године.