Трампов „прљави рат" против медија изазвао жесток одговор

Амерички медији покренули су кампању за слободу штампе као одговор на нападе председника Доналда Трампа.

Више од 300 медија широм Америке одазвало се позиву дневног листа Бостон Глоуб да се супротставе Трамповом „прљавом рату" против новинара.

Амерички председник упорно тврди да водећи медији шире „лажне вести" и да су новинари „непријатељи народа".

Стручњаци Уједињених нација упозорили су да таква реторика угрожава безбедност новинара.

Уредништво дневника Бостон Глоуб је прошле недеље најавило да ће 16. августа објавити уводник о „опасностима напада Трампове администрације на новинаре" и позвало све медије да учине исто.

Позиву се одмах одазвало око 100 медијских кућа, а у међувремену је тај број нарастао на 300 националних и локалних медија широм земље. Укључили су се међународни медији, попут лондонског Гардијана.

Шта је објављено ууводницима?

Кампањи се придружио и Капитал-Џурнал из Топеке, који је за Трампове нападе рекао да су „злокобни и деструктивни" и да „морају да престану". Овај лист је био један од ретких који је подржао Трампа током изборне кампање 2016.

Чињеница да је Трамп добио изборе упркос томе што га већина осталих медија није подржала баца сумњу на учинак Глоубове кампање.

Кампања је наишла и на критике.

Том Традап, уредник конзервативног портала Townhall.com, назвао је Глоубов апел „јадним покушајем да створи утисак да је та новина битна" и написао: „Немам намеру да било коме наређујем шта да мисли или шта да ради, али 16. августа нећу потрошити ни цента на новине, а претпостављам ни многи други".

Вол Стрит Џурнал је одбио да учествује. У раније објављеном тексту, Џејмс Фриман је написао да Трамп има право на слободу говора и да је Глоубова иницијатива у супротности са принципима за које се наводно залаже.

Шта мисли америчка јавност?

Анкета коју је у уторак спровео Универзитет Квинипијак показује да 51 одсто републиканских гласача верује да су медији „непријатељи народа, а не важан елемент демократије". а да 52 одсто није забринуто што Трампови напади могу доведу до насиља над новинарима.

Укупно око 65 одсто свих гласача сматра да да су медији важни за демократију, указује анкета.

Анкета Ипсоса, спроведена почетком августа, дала је сличне резултате. Она је, међутим, показала и да 23 одсто републиканаца и приближно сваки осми Американац сматрају да је Трамп требало да забрани главне медије као што су ЦНН, Вашингтон Пост и Њујорк Тајмс.

Да ли је било физичких напада на новинаре?

Трамп је многобројним твитовима свакако повећао притисак на главне медије.

Твитер архива показује да је досад 281 пут употребио термин „лажне вести".

Када о томе говори на митинзима, неки новинари се осећају угроженим и избегавају да уђу у простор намењен репортерима.

На председничком митингу на Флориди у јуну, ЦНН је снимио како Трампове присталице псују и вређају новинаре. Водитељ Џим Акоста је на Твитеру пустио и видео снимак који садржи непримерене речи.

У јануару је један човек ухапшен зато што је телефоном претио особљу ЦНН, помињући „лажне вести".

Издавач Њујорк Тајмса А. Г. Салцбергер се у јулу приватно састао са Трампом и упозорио га да његове речи „доприносе претњама новинарима и могу да доведу до насиља".

Међутим, највећи део Глоубове кампање је о слободи штампе, а насиље се у уводнику и не помиње.

Неки су, међутим, подсетили на недавно вишеструко убиство новинара дневника Капитал Газет у Мериленду.

Овј напад, као и убиство два новинара у Вирџинији током извештавања уживо - које се десило пре него што је Трамп изабран - искоришћени су као примери ризика професије, иако су нападачи у оба случаја имали личне мотиве.