Трагедије у Београду: Тужилац тражи максималну казну за злочине у Дубони и Малом Орашју - и за Уроша Блажића и за оца

Зашто?

Питање је које од 4. маја 2023. године прогања родитеље убијених и рањених у селима Дубони и Малом Орашју надомак Београда.

Чекали су 16 месеци да се суоче са главним оптуженим, али ни суђење, измештено из Смедерева у Београд, није им дало одговоре.

Првооптужени Урош Блажић, данас 22-годишњак, пред Специјалним судом признао је да је те ноћи убио деветоро и ранио 12 младих људи.

Неке од њих је и познавао.

„Моја судбина је у вашим рукама, желим најстрожу казну.

„Молим вас да ме не питате за мотив, јер мотива нема. Нема мотива да настрада толики број младих људи", поручио је Блажић у новембру, у завршници суђења које траје од августа, преноси Н1.

Његов отац Радиша Блажић се изјаснио да није крив по оптужби за неовлашћено држање оружја.

Тужилаштво тражи максималну казну од 20 година затвора и за Блажића и за његовог оца, јер је према ставу тужилаштва, он је створио услове за овај злочин, иако није он повукао ороз.

Према Кривичном закону, окривљени није имао пуну 21 годину приликом извршења злочина, због чега не може да му буде изрекнута казна доживотног затвора.

Пресуда би требало да буде изречена 12. децембра.

На суду су раније сведочили и родитељи убијених и рањених, обучени у црне мајице са сликама жртава, не престајући да гледају у Уроша Блажића и његовог оца Радишу.

„Ми нисмо чули зашто је убио мог сина Марка и поубијао и ранио сву ту децу", рекао је одсечно и бесно, Драган Митровић, отац страдалог Марка из Малог Орашја, током рочишта у августу.

„Мислила сам да ћу овде да видим те зле очи и схватим зашто је пуцао у мог сина", надовезала се Биљана Митровић, мајка убијеног Петра.

У злочину који се догодио само дан после пуцњаве у основној школи у Београду када је убијено деветоро деце и школски чувар, на ободу српске престонице страдали су Петар Митровић, Немања Стевановић, Лазар Миловановић, Марко Митровић, Александар Миловановић, Никола Милић, Кристина и Милан Панић и Далибор Тодоровић.

Шта је рекао тужилац?

Одбрана Уроша Блажића представља увреду за породицу страдалих, рекао је главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Смедереву Иван Конатар, преноси РТС.

Сви су остали ускраћени за одговор на питање зашто је он то учинио, додао је.

Приметно је да код Блажића нема искреног кајања и саучешћа, већ да је његова одбрана усмерена само ка ослобођењу његовог оца од оптужбе да му је он дао оружје, наставио је тужилац.

Злочин је, како је рекао, резултат Блажићевог размишљања, а да је хладнокрвно донео одлуку, између осталог, показује и то што је вежбао пуцање у подруму и најавио злочин када је послао пријатељу поруку.

'Ми више не живимо'

Дејана Вукадиновић, ББЦ новинарка (август 2024.)

Сузе, уздаси, јецаји, љутња, бес и неизмерна туга у очима и гестовима присутних, обележили су три дана суђења окривљеном Блажићу у августу.

У судници се осећала тескоба, која би се на моменте претварала у изливе гнева, очаја и неизговорену жељу да им неко врати децу.

Родитељи су се међусобно тешили погледима, климајући главом у знак подршке.

Док су се смењивали у обраћању суду, оптужени су били у издвојеном простору, окружени стражарима.

Спорог корака, црвених очију од суза, излазили су пред суд.

Правили су дуге паузе, али нису крили срџбу и бол.

„Да ли се сећаш када си просвирао мозак мом сину? Дигни главу, гледај ме у очи", обратио се Драган Митровић оптуженом Блажићу.

„Он је направио масакр, убио је моју породицу. Ми више не живимо", додао је отац убијеног Марка из Малог Орашја.

Ивана Миловановић из Малог Орашја, мајка убијеног Лазара, јецајући је говорила о кобној вечери.

„Страшан призор ме је сачекао. Од седам метака, један му је разорио срце", говорила је кроз уздисаје док су остали брисали сузе.

„Лазар је био оличење добра, такво је било моје дете", додала је после паузе.

Неколико полицајаца из судске страже скретало је погледе, други су снуждено зурили у под.

Кад је Мирољуб Миловановић из Малог Орашја, отац убијеног Александра, споро је корачао ка месту где је требало да да исказ.

Погрбљен, снужден од бола, смогао је снаге да се одсечно обрати Урошу Блажићу.

„Дигни главу и погледај ме. На доживотну да га осудите, на доживотну", додао је, обративши се суткињи, а просторијом су одјекнули узвици одобравања: „Браво", „Тако је".

По закону, није могуће досудити доживотну казну за ово дело, јер окривљени није имао 21 годину у време злочина.

Како је протекло суђење?

Урош Блажић и његов отац су пред суд у Београду довођени са лисицама у рукама, а од родитеља страдалих одвајало их је непробојно стакло.

Да се не би поновиле ситуације у Вишем суду у Смедереву 23. маја када су родитељи убијених и рањених умало дошли до Блажића да се са њим обрачунају, суђење је пресељено у Београд.

Урош Блажић је на рочишту у августу признао кривицу.

„Нема оправдања за моје поступке", рекао је тада.

Додао је, међутим, да има узрока - тврдио је да се осећао угрожено и да су га у селу „малтретирали" и да је био „непожељан".

Описао је и како је упао у „зачарани круг набавке оружја", међу којима су пушке, пиштољи, меци, као и да је после пунолетства схватио да је „скроз безвезе имати легално оружје".

Одбио је да одговара на питања у вези са злочином 4. маја, гласно изговарајући да „време не може да врати".

Навео је да је недељама пре злочина користио стероиде, гледајући повремено ка родитељима у публици док је његов отац Радиша готово све време држао погнуту главу.

Изјавио им је и саучешће, што је изазвало њихово негодовање иза дебелог стакла које их је одвајало.

Током завршних речи у новембру, испричао је и да је „цео живот глумио и правио жртву од себе".

„Умишљао сам да ме нико не воли, да ме сви мрзе, а ти млади људи су хтели да ми помогну. Понашао сам се одбојно, дрско и арогантно", рекао је пред судом.

Радиша Блажић је негирао кривицу за поседовање оружја у кући.

„Не знам одакле потиче оружје, са које стране и одакле је стигло", изјавио је отац оптуженог, истакавши да има 41 годину официрског стажа.

Он је рекао и да је као запослени при војсци знао да то није легално и да може да има последице по животе људи.

Иако је на многа питања тужилаца и адвоката одговарао са „не знам", а понекад и контрапитањима, Радиша Блажић је рекао да јесте био упознат са ранијим прекршајним пријавама са елементима насиља против Уроша, и пре и после пунолетства.

Негирао је да је сину за 18. рођендан купио пиштољ, додајући да је од њега могао да добије „ђубриво и садницу калема за воће", што је изазвало чак и осмехе међу незадовољним родитељима.

Шта су рекли родитељи о породици Блажић и оружју?

Сви родитељи који су раније сведочили негирали су да су њихова деца било када малтретирала Блажића, као и да нису имали никакав сукоб са њим ни кобног 4. маја 2023, а ни данима пре.

Милица Ивковић, мајка рањеног Ивана, испричала је пред судом да је читава породица Блажић пре масакра „малтретирала мештане села".

Радиша је током свадбе старијег сина пуцао из пушке, убијали би псе по селу, сваке године су пуцали и за славу, испричала је Ивковић, комшиница Блажића у Дубони.

Њен супруг Милан је рекао да су Блажићи „од кад зна за себе" имали оружје.

„Да ли ти је криво што су пуцао у Ивана који те је сматрао пријатељем, а који је сад остао инвалид?", упитала је Милица Ивковић Уроша Блажића.

Блажић је на то потврдно климнуо главом.

„Мој син сада учи да хода, добио је метке у тело, ово је неправда, ово је заиста тешко", изустила је Милица Ивковић.

Осим Уроша Блажића и његовог оца, Више јавно тужилаштво у Смедереву подигло је 18. октобра оптужницу и против и ујака и брата од ујака главног окривљеног.

Тужилаштво је за рођаке Уроша Блажића предложило казну од по шест година затвора.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]