Србија и пољопривреда: Кукуруз и соја најтеже погођени сушом

Непрегледна поља кукуруза и сунцокрета прекривају јужнобанатску равницу, али поглед на благо повијене златно-жуте стабиљке и деформисане клипове указује на то да је земља жедна.

„Већ видимо огромну штету.

„Месец дана раније ћемо због суше радити силажу, то је ситно сецкање целе биљке од чега се прави сточна храна. Кукуруз је толико сув и без клипа, па и кад се преради неће бити много квалитетан за стоку", јада се Мирослав Киш, пољопривредник из околине Суботице, града на северу Србије, у разговору за ББЦ на српском.

Силажа је процес сечења и ситњења биљака у тренутку када она има највише хранљивих вредности, јер се то животињама убацује у исхрану.

Киш додаје да је кукуруз остао неуобичајено низак, па малтене нема ни стабло, а ни клип.

Ситуација није свуда иста, међутим, недостатак воде може да се примети у готово свим пролећним културама, међу којима су кукуруз, соја и сунцокрет.

Од марта, када је била пролећна сетва, до летњих месеци, у Србији није било много падавина, а посебно у јуну и јулу, најбитнијим за кукуруз и соју.

Топлотни талас који је погодио Србију у јулу подигао је температуру ваздуха изнад 40 степени Целзијуса.

Несносне врућине трајале су више од 10 дана, а ноћна температура у појединим градовима није падала испод 25 степени.

„Забринутост око стања усева и изгледа новог рода кукуруза достигла је врхунац са топлотним таласом који је у овом тренутку за нама, а који је негативно утицао на оне усеве који су засејани на песковитом земљишту.

„Спорадично има усева кукуруза који су потпуно изгорели на сунцу и где ће штета бити потпуна, али има и оног који је у одличној кондицији", објашњава Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије".

Кукуруз је у Србији засејан на 950.000, сунцокрет на 260.000, а соја на око 215.000 хектара, подаци су Удружења, што је за неких пет до шест одсто више него прошле године.

Кукуруз стигао до колена и не мрда

„Неће нам ни Дунав помоћи да сад падне колико је суво.

„Кукуруз који је касније посејан није могао да буде оплођен јер је била суша и неће бити зрна у клипу", говори Киш са којим стојим поред клипова ове пољопривредне културе која уместо уобичајене зелене има жуто-сиву боју.

Тамо где су њиве уз водотокове, додаје, ситуација је мало зеленија, није све осушено, али свеукупно је то мали проценат.

На неким ораницама, сматра, штета ће бити 100 одсто.

„Кукуруз је нарастао до колена и не мрда више", прича он.

Суша је погодила и соју, која воли влагу, док у сунцу највише ужива сунцокрет.

Исту муку мучи и Јовица Јакшић, пољопривредник из Ковина, града удаљеног 50 километара од Београда.

„Биљке сада чекају кишу јер зрно кукуруза и соје треба да се налије.

„Суша је највише погодила оне који су касније сејали, јер биљка није успела да се опраши", каже банатски пољопривредник за ББЦ на српском.

Овогодишње временске прилике највише су се одразиле, додаје он, на принос репице, која је три пута мање родила него што је просек, јер није било падавина током зиме.

Без рекорда али и катастрофе

„Сада је сигурно да Србија не може да очекује рекорде у производњи кукуруза у овој години, али неће бити ни тако лоши као 2017. и 2022. године.

„Тада је била јака суша током јула, а приноси су, на нивоу земље, били тек 4,2 тоне по хектару", каже Савовић.

Додаје да ће овогодишњим приносом потребе Србије сигурно бити покривене, али је питање да ли ће бити и вишкова за извоз.

Почетак жетве у Србији може се очекивати у септембру.

„У претходни сушним годинама сунцокрет се показао као најотпорнији усев међу пролећним ратарским културама.

„За месец дана очекује нас нови род сунцокрета, најмање на нивоу прошлогодишњег, а то је око 750.000 тона", говори она.

Истиче да се у Србији годишње потроши од 80.000 до 100.000 тона сунцокретовог уља.

Тржиште Србије биће добро снабдевено сунцокретовим уљем у овој и следећој години.

Жега и недостатак кише, међутим, сигурно ће утицати на род соје.

„У изузетно сушним годинама, Србија је имала приносе од свега 1,7 тона по хектару, док су у добрим годинама они знали да буду и до три тоне по хектару.

„Очекујем род од најмање 400.000 тона соје", каже директорка Удружења „Жита Србије".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Климатске промене и усеви

У климатски повољним годинама, као што је била 2014, у Србији се произведе више од шест милиона тона кукуруза.

Климатске промене, међутим, последњих година све су израженије и то утиче на приносе, не само у Србији, већ у читавом свету.

„Јаки ветрови, поплаве, високе температуре и суше погађају све делове света, па расте и забринутост због све чешћих катастрофа.

„Након што смо имали најтоплији јун у историји климатских мерења у Србији, током јула смо сведочили једним од најинтензивнијих и најдуготрајнијих топлотних таласа", говори Ивица Ђаловић, научни саветник у Институту за ратарство и повртарство Србије, за ББЦ на српском.

Кукуруз се сада налази у најкритичнијим фазама раста, па високе температуре уколико су присутне у дужем временском периоду могу да доведу до смањења приноса.

„Неуједначено време сетве, дуготрајна суша и високе температуре утицале су на стање кукуруза на војвођанским пољима.

„Суша је видљива у готово свим регионима без изузетка", наглашава.

Додаје да је ранија сетва хибрида омогућила и раније цветање, па је избегнут температурни шок у критичном периоду раста.

Мањак влаге током јуна, а посебно током јула био је четири до пет пута у односу на стварне потребе.

„При недостатку влаге као први симптом појављује се увијање листова, који бледе, а потом добијају жуту боју и на крају одумиру.

„Тешко је проценити у ком степену ће суша утицати на принос, јер је недавна киша у појединим регионима Србије донекле ублажила стање", говори Ђаловић.

Борба против суше

Различита технолошка решења се развијају и примењују како би се смањила зависност производње кукуруза од непредвидивих климатских појава.

Уз одабране хибриде, употребу ђубрива и густину сетве, једна од најефикаснијих мера борбе против суше је наводњавање, каже Ђаловић.

Али Србија је на светском дну у наводњавању.

Док се у свету наводњава више од 17 одсто обрадивих површина, у Србији је, према званичним подацима, тај проценат десет пута мањи - тек нешто више од 1,4 одсто.

И док пали поново трактор да се запути ка њиви, Киш добацује да суша у пољопривреди надлежне не занима.

„Не знам каква ће бити и ова силажа када је све у њиви пропало", кратко изговара док се чује брујање трактора на њиви.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]