Избори у Србији 2023: Каква је будућност српске деснице и зашто је удаљена од европске

Српска и европска десница крећу се различитим политичким улицама.

Десничарске странке на изборима у Србији 2023. освојиле су 100.000 гласова мање него прошле 2022. године, и то у тренутку када десно оријентисане групе сигурним корацима улазе у представничке домове широм Европе.

„Странке на десници у Србији допустиле су себи да понове грешку као прошле године и да изађу са великим бројем изборних листа", објашњава политиколог Вујо Илић за ББЦ на српском.

Само две листе прешле су цензус од три одсто и ушле у парламент: коалиција НАДА, коју чине Демократска странка Србије и ПОКС, и нова листа Ми - глас из народа, доктора Бранимира Несторовића.

Остали ће покушати да преживе ван скупштине, и то без дугогодишњих председника, пошто су оставке поднели лидер Двери Бошко Обрадовић и Вук Јеремић, председник Народне странке.

Изборни крах деснице дешава се док им, на први поглед, европске промене иду на руку.

„Десно оријентисани покрети у Србији сигурно имају користи од све веће популарности десних националистичких странака у Европи.

„На тај начин се потврђује њихов антиглобалистички, антиамерички став, сумња у европске интеграције, пронационалистичка политика", каже Франц-Лотар Алтман, професор међународних односа на Универзитету у Букурешту, за ББЦ на српском.

Ипак, европско кретање удесно, које стручњаци објашњавају незадовољством грађана традиционалним политичарима који немају одговор на кључна питања, српске странке нису до краја успеле да искористе.

Рат у Украјини и нови избеглички талас, уз скорашњу пандемију ковида, током које су процветале теорије завере, али и криза у којој се нашла средња класа под притиском глобализације, дале су залет десничарским популистичким идејама, каже Јохана Дајмел, политиколошкиња која се бави изучавањем Западног Балкана и Југоисточне Европе.

„Јаз између сиромашних и богатих све је већи, а средња класа се урушава.

„Страх грађана да ће бити губитници глобализације десничарски популисти вешто користе", каже Дајмел.

Зашто је српска десница далеко од европске?

Упркос лошем изборном резултату, српска десница има будућност, али више неће бити толико разноврсна, сматра Алтман.

„Док је раније листа десних странака била широка, сада изгледа да постоји јасна усмереност на изразити популистички национализам.

„Види се и већа отвореност ка теоријама завере, антиглобализму, и антизападним идејама, уз русофилију", каже.

Илић, међутим, сматра да је тешко поредити српску и западноевропску десницу, којој су питања попут интеграција, мултикултурализма и породице на првом месту.

„Код нас је главно питање питање суверенитета, односно Косова, и то питање наткриљава све друге теме.

„Не могу да кажем да се наша десница не бави темом интеграција у ЕУ и миграцијама, али Косово остаје увек у првом плану", каже Илић.

Приближавање европским трендовима и политичким партнерима српској десници отежавају и разлике у ставовима о важним питањима, попут рата у Украјини.

„Националистичке десне странке у Финској, Пољској или Шведској свакако нису проруске.

„С друге стране, националистички лидери у Мађарској и Словачкој деле српски скептични став према бриселској 'хегемонији'", наводи Алтман.

Јохана Дајмел верује да постоје сличности између грађана Србије и дела грађана Немачке, у којој десничарске идеје расту.

„Као што је проширење ЕУ донело наду за бољу будућност Србије, тако је Источној Немачкој обећан 'цветајући пејзаж' после уједињења", каже.

Сада је, међутим, „чланство Србије у ЕУ постало далека могућност, док се грађани нових федералних држава у Немачкој осећају да су заборављени и да су грађани другог реда".

„Осећају да су двоструки губитници - губитници транформације након пада комунизма и губитници глобализације.

„Друштвено-економски страх присутан је и међу грађанима Србије, којима држава као послодавац осигурава приход макар на рачун очекивања политичке лојалности на изборима", наводи.

Пред изборе за Европски парламент, који ће бити одржани у јуну, истраживања показују да би десна група Идентитет и демократија у којој су немачка Алтернатива за демократију (АФД) и француско Национално окупљање, могла да освоји 93 места, што је најбољи очекивани резултат до сада.

Европски конзервативци и реформисти, по садашњим пројекцијама, били би четврта најјача група са 81 местo.

Успон деснице види се месецима уназад и на националним изборима у европским земљама - од Шведске, до Грчке и Шпаније.

„Презир према систему и све мање поштовања према политичким институцијама дошле су у средиште друштва.

„Све је теже формирати савез против деснице и то значи да ћемо у парламенту имати људе који ће се труди да демократију поткопавају демократским средствима", каже Јохана Дајмел, која је и чланица Управног одбора Удржења за Југоситочну Европу (Suedosteuropa-Gesellschaft).

Она верује да је кључно питање на које десница рачуна питање миграција и избеглица.

„Многи тражиоци азила су заглављени у избегличким центрима и виђени су као паразити који живе на рачун социјалног система", додаје.

Последњи пример, који се са пажњом прати, јесте раст немачке Алтернативе за демократију, за коју се очекује да победи на изборима у бившим источнонемачким државама ове године.

Шта се дешава у Немачкој?

Анализа Јохане Дајмел

Наша владајућа коалиција је нарушила поверење да политичари могу деловати у време кризе.

У прошлости смо навикли да Ангела Меркел пренебрегава наше проблеме.

Олаф Шолц, нажалост, потпуно је неспособан да се емотивно повеже са грађанима и пружи им психолошки важну политичку подршку током кризе.

То је погубно и тера многе грађане у десни националистички табор.

Константне расправе унутар коалиције подстичу несигурност и страх од будућности међу грађанима.

Катастрофа се десила када је Уставни суд пресудио да је пренамена 60 милијарди евра из буџета била неуставна.

Неопходни буџетски резови извели су пољопривреднике на улице, али су погурали и Алтернативу за демократију у загрљај многих гласача.

Државу потресају велике демонстрације и против десничарског екстремизма.

Већина протеста је у великим градовима.

У мањим местима грађани осећају да су их елите из Брисела и Берлина препустиле саме себи.

Страхује се да би десничарски екстремиста, АФД политичар, Бјерн Хеке могао да буде изабран за шефа покрајинске владе у Тирингији.

У току је потписивање петиције против тога да Хеке заузме такву позицију. Ова петиција би ускоро могла да има милион потписа.

Да ли његова номинација може бити спречена зависи од тога како ће се понашати друге изабране странке у парламенту Тирингије и да ли ће бити направљена коалиција против АФД-а.

У сваком случају, ово ће бити сигнал целој Немачкој.

Стара и нова лица деснице

НАДА и покрет Ми - глас из народа једине су десне листе чији ће посланици моћи да се чују за скупштинском говорницом у Србији.

Скоро пет одсто освојених гласова листе Ми - глас из народа, чији је најпрепознатљивији представник пулмолог Бранимир Несторовић, и даље је за многе енигма.

„Бранимир Несторовић је некако дијагонално улетео у десни спектар и све заслепео.

„Сада је то један велики знак питања на који десница треба да одговори", каже Илић.

Он оцењује да је Несторовићева организација „хетерогена", „непредвидива" и „доста велика непознаница".

Резултaти београдских избора су такви да без Несторовићеве листе, ни власт ни опозиција не могу да формирају већину.

У изборној ноћи, пензионисани лекар и новопечени политичар је рекао да његов покрет „не препознаје партнере за коалиције".

Само пар дана касније, казао је да би његова листа могла да буде подршка властима за одређене пројекте.

Милош Јовановић, лидер коалиције НАДА која је поновила изборни резултат од пре годину и по дана, верује да је „десница у Србији, у смислу десне, националне, конзервативне идеје, снажна и већинска".

За разлику од Несторовића, Јовановић истиче да сарадња са властима „не долази у обзир", а не постоји ни нада да „режим може да се промени".

„После прихватања немачко-француског и Охридског споразума, који подразумевају сецесију наше покрајине, са Александром Вучићем нема шта да се разговара - он је главна опасност по српске националне интересе", каже.

Представници коалиције НАДА освојили су нешто мање гласова него 2022. и имаће 13 од 250 скупштинских мандата.

„У датим околностима, када смо били убедљиво најнападнији, уз забрану приступа медијима са националном фреквенцијом, одбранити гласове од пре годину дана је велика ствар и показује енергију и жилавост", каже Јовановић.

Он је више пута говорио да, упркос преговорима о заједничком наступу десних странака на изборима, договор није био могућ јер је „део деснице ближи Александру Вучићу и на њега рачуна у будућности, за разлику од коалиције НАДА".

„Док је Ми - глас из народа десна популистичка коалиција која лако може да иде са Српском напредном странком, коалиција НАДА представља комбинацију национално-конзервативне и монархистичке странке, и тешко би се могла придружити СНС-у", сматра Франц-Лотар Алтман, професор међународних односа.

Вујо Илић верује да коалицији НАДА иде на руку што ће бити виђена као једини представник десне опозиције у скупштини.

„Блок који су раније чинили (са Заветницима, и Дверима) у неким ситуацијама успевао је да покрене заједничке иницијативе са већим бројем посланика.

„Ова позиција их више гура у правцу сарадње са осталим опозиционим странкама", каже Илић.

Нови ДСС тако је саопштио да је листи Србија против насиља, највећој опозиционој групацији у Србији, послао предлоге за даљу борбу против изборних неправилности.

Римејк или нови филм?

Основана са великим амбицијама после неуспеле председничке кандидатуре Вука Јеремића 2017. године, Народна странка тражила је самостално пут до мандата на изборима 2023. године.

Остала је далеко испод цензуса, па је потом Јеремић поднео оставку на место лидера странке.

„Да је десница пред ове изборе успела да се консолидује и изађе у једној колони, убеђен сам да би опозиција узела бар Београд, а можда би однос снага у парламенту био другачији", каже професор у пензији Владета Јанковић, који је био посланик Народне странке у претходном скупштинском сазиву.

Јанковић каже да су на неуспех обједињавање деснице утицали бројни фактори блиски власти, али и сам додаје да нема доказа који би то поткрепили.

Ова странка је на изборима 2022. учествовала у опозиционој коалицији Уједињени за победу Србије која је освојила 38 мандата, од чега је осам припало тој партији.

У протеклих годину и по дана, странку су напустили профилисани, у јавности препознати политичари Здравко Понош и Мирослав Алексић, па је Народна странка на изборима 2023. освојила око 33.000 гласова.

„Национално освешћено, а не националистичко у рђавом смислу речи, и истовремено грађанско", уз „квалитетан програм и младе даровите људе", тако професор Јанковић описује Народну странку.

„Сад како стоје ствари, велики сам скептик да ће Народна странка, успети да се врати на место које јој је могло припасти", сматра.

Ново руководство треба да буде изабрано крајем фебруара, а једини кандидат за председника је адвокат Владимир Гајић.

На изборима 2022. године, Српски покрет Двери, заједно са једним од крила ПОКС-а, освојио је око 145.000 гласова - десет посланичких мандата.

Тада су прилику да први пут седну у посланичке клупе добили су Заветници, који су освојили нешто више од 140.000 гласова.

Годину и по дана касније, Двери и Заветници у коалицији су имали око 105.000 гласова, скоро три пута мање.

После изборног неуспеха, и лидер Двери Бошко Обрадовић поднео је оставку, а потпредседник покрета Иван Костић најављује избор новог руководства и „освежења" у странци.

„Бошко Обрадовић није напустио покрет, нити је напустио политику.

„Двери се сигурно неће угасити, ми и даље имамо прилив нових људи", верује Костић.

Политиколог Илић, међутим, подсећа да је Обрадовић, предводник Двери од када су од невладине постали политичка организација, заштитно лице овог покрета.

„Ко ће заменити Бошка Обрадовића је питање које ће дефинисати њихову политичку будућност.

„Одговор бирача на нове лидере је важан, или ће се Обрадовић вратити у 'други филм', као што се враћао некадашњи председник Србије и Демократске странке Борис Тадић."

После избора, Двери су изричито поновиле да ће остати опозиција, а Костић каже да то значи да ни у местима где су освојили довољно гласова на локалним изборима неће сарађивати са СНС-ом.

У овом тренутку није јасно да ли подједнако чврсто на тим ставовима стоји њихов досадашњи партнер, странка Заветници, са којом су недавно раскинули коалицију.

Александар Вучић, председник Србије и члан Српске напредне странке, казао је да је председница Заветника Милица Ђурђевић Стаменковски талентована политичарка коју би волео да види у редовима СНС-а.

Ђурђевић Стаменковски је одговорила да није било разговора о њеном преласку у СНС, али да похвалу доживљава као признање за „одговорну државотворну политику".

Председница Заветника није одговарала на позиве и поруке ББЦ на српском.

Размењене лепе речи не изненађују Вују Илића, јер је „позиција већине десних странака таква да праве подједнаку дистанцу и од власти и других странака опозиције".

„Они су увек налазили неко средње место, где могу да буду довољно близу странкама на власти", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]