Археологија: Најважнија подземна открића у Србији у 2023. години - римски водовод, славолук и магични тинтинабулум

Држећи предавање о римској магији у Виминацијуму, археолог Илија Данковић је показивао фотографију тинтинабулума, древне римске амајлије, за коју се веровало да тера зле силе.

„Причао сам студентима да ми овакве примерке још нисмо пронашли у Виминацијуму, иако знамо да су постојали за ту намену", присећа се Данковић, научни сарадник Археолошког института у Београду, за ББЦ на српском.

Недељу дана касније, у новембру 2023. године, нашао се баш у Виминацијуму, где је са колегама радио на археолошким локалитетима из римског периода.

Убрзо је уследила „еуфорија, и међу археолозима и међу радницима", препричава Данковић догађаје са терена.

„Када сам угледао мали део тинтинабулума приликом ископавања, одмах сам знао да је то - то.

„Ово су посебни моменти које памтите целог живота", уз осмех прича археолог.

„Изузетну годину, чак и за појмове Виминацијума", како је описује Илија Данковић, употпунила су још два важна открића - славолук из другог или трећег века нове ере, посвећен римском цару Каракали, као и остаци великог римског брода чија се старост још утврђује.

Година је била берићетна и стотинак километара узводно Дунавом, у самом центру Београда, где су археолози дошли до открића у парку покрај Народне скупштине.

„Пронашли смо неколико римских гробница зиданих од опека, четири камена саркофага у којима је сахрањивање вршено крајем трећег и почетком четвртог века, али су све гробнице, нажалост, биле опљачкане.

„Открили смо и занимљиве остатке римског водовода, јер је очуван у дужини од готово 70 метара - могуће је да се ради о водоводу који је напајао рудник камена на Ташмајдану", описује Милорад Игњатовић, кустос Музеја града Београда и руководилац истраживања на локалитету, за ББЦ на српском.

Римски период у центру Београда

Још у октобру 2020. из Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Београда објављено је да ће највећи град Србије добити нову јавну гаражу - покрај Народне скупштине.

Две и по године касније, у марту 2023, почели су радови, али прво они археолошки.

„То је део великог налазишта антички Сингидунум и на простору око Скупштине града и дуж Косовске улице већ су раније пронађени римски гробови, па се очекивало да ће бити још остатака из овог периода", каже Милорад Игњатовић, руководилац подухвата.

И било их је: 16 гробова од опеке, четири саркофага и једна гробница која је изграђена од старих надгробних споменика, пренела је Радио-телевизија Србије (РТС).

Неки од пронађених скелета имали су прекрштене руке, оријентисани од истока ка западу, што указује да се ради о хришћанима, а сахрањивани су са гробним прилозима, објаснио је Игњатовић у јуну за РТС.

Гробови датирају углавном из трећег и четвртог века нове ере, као и да су били опљачкани, вероватно вековима пре марта ове године, када су их стручњаци пронашли, каже археолог за ББЦ на српском.

„Могуће је да је то тога дошло још у 17. веку, када је ту никло насеље, иако постоји могућност да је то било и раније, током периода антике", објашњава.

„Открили смо и остатке из савременог периода, попут делова зграда срушених током бомбардовања Београда из 1944, али и остатке насеља из 17. века. Претпоставља се да је то део Енехинове махале", описује Игњатовић.

Пронађена и једна отпадна јама, са новчићем Леополда Петог, аустријског војводе који је живео на прелазу из 16. у 17. век, о чему је ББЦ на српском писао.

Ипак, најзначајнији проналазак у 2023. на овом локалитету били су остаци римског водовода, који су и за стручњаке били највеће изненађење.

Поред 70 метара дугачке конструкције, откривен је и „преливник", односно „оно што би данас био шахт за пречишћавање воде", каже Милорад Игњатовић.

Како су коришћени „искључиво римски материјали", кустос Музеја Града Београда и његове колеге верују да је водовод био употребљаван између другог и трећег века нове ере.

„Сада се поставља питање да ли је то био водовод који је напајао град, јер се још само претпоставља одакле је вода стизала.

„Али, овај водовод мало одступа од претпостављене шеме, јер има пад на другу страну - из правца данашњег Дома синдиката ка Ташмајдану, где је у римском периоду био рудник камена", објашњава.

Указује и да су готово сви остаци зграда и саркофага из римске епохе, који су пронађени на овом налазишту, били израђени од ташмајданског пешчара, који се копао у овом делу Београда.

„Могуће је да се ради о водоводу који је напајао индустријско постројење на Ташмајдану.

„Донета је одлука да се он на пролеће исече део по део, измести и конзервира, а када се направи гаража, вратиће се у парковско уређење изнад гараже", закључује Игњатовић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Нови живот Виминацијума

У археолошком налазишту надомак општине Костолац, у источној Србији, и некадашњој престоници римске провинције Горње Мезије, већ деценијама су вршена готово искључиво заштитна истраживања.

Такви радови обављају се услед изградње стамбених или индустријских постројења, а у овом крају Србије она су вршена најчешће када су се ширили копови Електропривреде Србије, објашњава археолог Илија Данковић.

Управо потреба за заштитним истраживањем довела је до великог открића током јула 2023. године, када су багери овог јавног предузећа наишли на дрвену конструкцију на осам метара дубине.

Када су археолози стигли на терен, испоставило се да су у питању „остаци брода из римског периода", каже Данковић.

„Ово је највећи брод који смо досад пронашли на овом локалитету: очувана дужина је око 13 метара, а ширина близу четири.

„Очекујемо да нам јаве датовање овог брода из лабораторије у мађарском Дебрецину. Тај ток је постојао јако дуго и дешавало се да на истом месту пронађемо четири брода из периода које дели 18 векова", објашњава он.

Како је брод завршио осам метара испод места где су данас углавном „оранице", како их описује Данковић?

„Велики водоток, који се ту налазио, био он Дунав или Дунавац, померио се на север и престао је да постоји на овој локацији.

„Процесима ерозије, овај терен се замочварио и данас су на том месту њиве - никада не бисте помислили да осам метара испод вас лежи речно дно са бродовима, сидрима и крсташким мачевима", каже стручњак из Археолошког института.

Ове године су археолози, после дужег периода, имали прилике да се „позабаве истраживањима и у граду Виминацијуму", истиче.

„У неким тренуцима смо налазили количине материјала које су нас запањивале, често нам се радним данима уопште није ишло са терена, а викендима бисмо нерадо ишли кући", присећа се уз осмех Данковић.

Највеће откриће на једном од најпознатијих археолошких налазишта у Србији био је славолук са четири стуба, односно тетрапилон, чији је проналазак објављен у децембру.

Све је почело од идеје археолога да ископавања почну на једној од некада главних улица Виминацијума - Декуманусу - која је повезивала исток и запад града.

Веровали су да се на том месту налази раскрсница која би била добра полазна тачка за откривање других објеката из римског периода, али су се преварили и дошли је до „вансеријског открића", како га описује Данковић.

„Игром случаја, испоставило се да смо отворили радове баш на месту где се налазе четири стопе славолука.

„Данима смо посматрали ово место, али нико није смео гласно да изговори да смо пронашли капију, односно тетрапилон, јер смо били убеђени да је готово немогуће да имамо толико среће", препричава он.

Како би објаснио неверицу међу колегама, научни сарадник Археолошког института у Београду истиче да је пронађено тек неколико десетина таквих објеката на простору целог Римског царства, а на Балкану их има свега неколико.

Славолуци, попут овог посвећеног римском цару Каракали, грађени су у знак захвалности становништва неке области императору, док је тријумфалне капије, објекте сличне славолуцима, углавном подизао цар у част неке победе, превасходно на бојном пољу.

„По правилу су тако нешто имали само највећи и најважнији градови у целом царству, што Виминацијум јесте био", додаје.

Иако је далеко мањих димензија, још један проналазак одушевио је тим археолога у којем је био и Данковић.

Био је то римски тинтинабулум, односно амајлија са мотивима фалуса и крилима, којој су се почетком нове ере приписивала магијска својства.

Ова амајлија се није носила на телу, већ је штитила кућу, и највише подсећа на нешто што данас називамо „хватачима ветра" са превасходном наменом да прави звук и тако растерује зле силе, објашњава Илија Данковић.

„Цела римска култура се базирала на томе да постоје зли и завидни погледи, односно силе, које треба растеривати на разне начине - избором материјала, боја или звукова.

„Веровали су да бронза и гвожђе, ударајући једно о друго, производе звук који тера те силе и због тога на тинтинабулуму имамо звонца од тих материјала", појашњава археолог.

Овај предмет „необичношћу је требало да збуни свакога ко жели зло", а научницима пружа нови угао у расветљавању обичаја становништва које је насељавало тај простор почетком нове ере.

„Овај проналазак је још један доказ да су у другом веку на овом простору живели људи који су у потпуности припадали грчко-римском културном кругу и на исти начин су доживљавали свет као они", закључује Данковић.

'Меганасеља' у Банату

Потрага за открићима на територији Србије била је успешна и за тим археолога из Велике Британије, Србије и Словеније.

Група научника предвођена професором Беријем Молојем из Школе археологије Универзитетског колеџа у Даблину објавила је у новембру рад о постојању и нестанку велике скупине насеобина из Бронзаног доба.

Насеља су се простирала широм јужног дела Панонског басена, уз сливове река Тисе и Дунава, на територијама данашње Србије, Румуније и Мађарске.

Више од 100 њих налази се у долини Тисе у Србији, највећи број откривен је у Банату, претежно у местима у околини Зрењанина, Вршца, Кикинде, Панчева, али и Новог Бечеја и других општина на истоку Војводине.

Археолошки локалитети потичу од 1550. до 1200. године пре нове ере, простиру се на површини од шест до 20 хектара, а нека насеља су била и добро утврђена, наводи се у раду научника из више земаља.

Неки од највећих локалитета, које професор Молој назива „мега тврђавама", већ годинама су позната научницима.

„Оно што је новина је откриће да ова огромна места нису била изолована, већ део густе мреже уско повезаних и међусобно зависних заједница.

„На врхунцу, број становника у овој јужној панонској мрежи насеља сигурно је износио десетине хиљада", објаснио је овај археолог.

„Величина овог друштва показује да је било релевантно и моћно на европској позорници, а значајне одбрамбене карактеристике и оружје показују да су били добро опремљени да бране оно што су створили", додаје Молој.

Научници су се служили снимцима из ваздуха, сателитским снимцима и теренским ископавањима како би дошли до открића, наводи се у њиховом раду.

Надгробна плоча средњовековног слуге кнеза Лазара

Средњовековна црква и некропола на археолошком налазишту Дворине, надомак Аранђеловца, за истраживаче није новост.

Истраживања су започета 2004. године, седам година касније пронађени су остаци цркве из 14. века, а археолози покушавају да пронађу двор Павла Бакића, последњег српског средњовековног деспота, због чега су током пролећа 2023. године обновљена истраживања, пренела је Радио-телевизија Србије (РТС).

Прошлогодишња ископавања довела до открића плоче са натписом, на основу којег су археолози могли да утврде идентитет покојника и период у којем је сахрањен.

На њој пише да „ту лежи Братислав или Вратислав Болић, човек Лазарев", рекла је Анђела Гачевић, чланица истраживачког тима са Филозофског факултета у Београду, за Радио-телевизију Шумадије.

„То је потврдило да се некропола датира у 14. век, с обзором да је кнез Лазар владао у том веку, а верујемо да се ради о њему", каже она.

Бакар из Мајданпека стизао до Скандинавије пре 6.000 година

Откриће научника са Универзитета у Килу у Немачкој није уследило после археолошких ископавања на територији Србије, иако је довело до важних сазнања о историји људи који су пре шест миленијума насељавали њену данашњу територију.

То су учинили анализом 45 бакарних објеката из неолита, млађег каменог доба, које је трајало до 10.000. до 2.200. године пре нове ере.

Они су пронађени у Централно-европском басену и јужној Скандинавији, а направљени су од руде бакра ископане у Југоисточној Европи, „посебно у рударским пределима Србије", објављено је у резултатима истраживања у археолошком магазину Plos One.

Резултати су показали да је у периоду око 4.000 године пре нове ере постојао увоз сировина у Јужну Скандинавију и на север и запад Европе, као и да су пошиљке руде бакра у том периоду стизале искључиво из Југоисточне Европе.

„То је био случај најмање до 3.300. године пре нове ере, посебно током врхунца производње бакра (између 3.300. и 3.500. године пре нове ере)", додаје се у објављеном раду.

Анализом прве групе објеката, из периода између 4.000. и 3.500. године пре нове ере, утврђено је да су готово сви израђени од бакра који је стигао из рудника у данашњем Мајданпеку.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]