Србија и археологија: Какве тајне крије ново налазиште у центру Београда

Под београдским асфалтом и парковима леже остаци древних насеља - углавном недоступни стручњацима.

Међутим, планирана изградња подземне гараже код Народне скупштине Србије отворила је могућност да археолози провере шта се крије испод травњака у самом центру Београда.

Већ више од три недеље, по сунцу и киши, тим Музеја града Београда стрпљиво скида вековне наслаге земље са парчића историје који у њој леже.

„Археолошка истраживања су тек започета, али су резултати охрабрујући", каже Милорад Игњатовић, руководилац истраживања и кустос Музеја града Београда, за ББЦ на српском.

Радови у Влајковићевој улици су почели 21. марта, а план је да трају до средине јуна.

Заштитна археолошка истраживања спроводе се пред почетак градње нових објеката како би се спречило уништавање остатака прошлости на којима леже многи градови у Србији.

Шта је пронађено код Народне скупштине Србије

„Најмлађи археолошки остаци су трагови кућа које су страдале у савезничком бомбардовању Београда 1944. године", каже Игњатовић.

Како додаје, археолози ових дана истражују на дубини од око 1.5 метра.

„Испод темеља тих кућа, наилазимо на остатке из доста старијих периода."

Игњатовић наводи да је за сада пронађена и једна отпадна јама, са новчићем Леополда Петог, аустријског војводе који је живео на прелазу из 16. у 17. век.

„На основу тог новчића, јаму можемо временски сместити у другу деценију или средину 17. века", појашњава.

А испод се крију и много старији слојеви.

Игњатовић каже да је, за сада, најстарији део налазишта „једна римска гробница из 3. века нове ере".

„С обзиром да локација у Влајковићевој улици представља део археолошког налазишта Антички Сингидунум, остаци из овог периода су заправо главни циљ наших истраживања и верујемо да ћемо убрзо наићи на још остатака из времена 3. и 4. века", додаје Игњатовић.

Антички Сингидунум - шта се налази испод центра Београда

Центар Београда лежи на остацима античког града.

Антички Сингидунум био је војни логор и цивилно насеље.

У историјским изворима, помиње се од 3. века пре нове ере и то као насеобина келтског племена Скордисци.

Када је у 2. веку нове ере ту пребачена римска војна легија из Далмације, Сингидунум постаје „антички град и војни логор, око кога ће се развити насеље", наводи истраживачица Бојана Племић у раду из 2018. године.

На простору данашњег Калемегдана, легионари граде тврђаву како би се заштитили.

Током 3. и 4. века, око војног логора ниче цивилно насеље које се налази испод центра данашњег Београда - око Трга републике, Косанчићевог и Обилићевог венца.

На ободу су се налазиле цивилне некрополе - античка гробља.

Једна од њих, пише Племић, налазила се око Булевара краља Александра и Македонске улице - на потезу где је Народна скупштина Србије.

Шта се још крије у земљи под Народном скупштином

Пре почетка ископавања, археолози су спровели „обимна геофизичка истраживања".

„Тако смо детектовали подземне остатке", појашњава Игњатовић.

Како додаје, очекују да ће у даљем истраживању наићи на остатке Ејнехенове махале.

„То је насеље које се формирало око Батал џамије, односно Ејнехен бегове џамије."

Према легенди, Батал џамија из 16. века наводно се налазила на месту Народне скупштине Србије.

Испредају се приче да је, осим као богомоља, служила и као штала, касарна, складиште, црква и сметлиште - док је нису сви напустили.

Међутим, Игњатовић не очекује да ће остаци Батал џамије бити пронађени.

„Геофизичка истраживања нису указала да ћемо је пронаћи, али она је вероватно ту негде у близини", каже.

Открића испод београдског асфалта

Током изградње објеката у главном граду Србије, током претходних година откривено је неколико археолошких локалитета.

Проналазак локалитета Водена капија из 18. века успорио је изградњу Линијског парка у подножју Калемегдана, београдске тврђаве, на пролеће 2018. године.

Како би се капија очувала, промењена је планирана траса пешачке и бициклистичке стазе.

Остаци римског трга и улица из 2. и 4. века пронађени су приликом ископавања која су спроведена уочи изградње тржног центра „Рајићева" у Кнез Михајловој улици, главној пешачкој зони Београда.

Они су данас изложени у витринама које су укопане у плочник на улазу у тржни центар који је врата за купце отворио 2017. године.

Најстарији јавни тоалет у Београду, такође из доба Рима, као и очувана улица од камених плоча, испод асфалта су се указали 2009. године, током реконструкције трамвајских шина на углу Париске и Тадеуша Кошћушка, у центру престонице.

Пописани су и фотографисани, а затим су поново засути земљом, писао је тада лист Политика.

Шта ће бити са остацима пронађеним код Народне скупштине

Још се не зна каква ће бити судбина остатака пронађених у дворишту Народне скупштине Србије.

„Археолошки остаци не смеју да буду препрека модерном развоју града", каже Игњатовић.

Како додаје, „документација која се води током ископавања је основни и најважнији вид заштите археолошког наслеђа".

Игњатовић подсећа да савремене рачунарске технологије омогућавају да се истражени објекти реконструишу до најситнијих детаља и представе у електронском облику.

Како наводи, постоје и опције презентације на лицу места или „измештања читавих грађевина и њихово поновно враћање у простор гараже, који треба да буде посебно опремљен за трајно чување таквих налаза".

„Међутим о томе у овом тренутку не можемо да говоримо.

„Ипак треба имати среће и наћи остатак који заиста заслужује да остане трајно изложен на локацију", каже Игњатовић.

Погледајте видео: Како настаје злакушка грнчарија

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]