Србија и археологија: Сусрет неандерталаца и праљуди код Ниша - шта нам говоре новооткривени фосили

У околини Ниша пре 300.000 година први пут су се срели неандерталци и праљуди са Блиског истока.

Четири зуба пронађена у пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури сведоче о сусрету две популације, показује анализа коју је урадио тим стручњака из Србије и Канаде.

„То је први доказ судара ове две групе - неандерталаца и тадашње популације са Блиског истока", каже професор Душан Михаиловић са катедре за Археологију Филозофског факултета у Београду, члан тима који је радио на истраживању.

Зуби су стари око 300.000 година и најстарији су фосили неандерталца у источној Европи и други најстарији у Србији, наведено је у студији објављеној у часопису Journal of Human Evolution.

Пола милиона година стара доња вилица пронађена у Малој Баланици 2006. најстарији је до сада откривени људски фосил на подручју Србије.

Прича о четири зуба и судару популација

Једна дечија горња шестица и још три зуба одрасле особе пронађени су у пећини Велика Баланица код Ниша.

Припадали су неандерталцима, саопштио је међународни тим стручњака из Србије и Канаде који воде професор Михаиловић и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу у Канади.

„Иако су то само зуби, они нам говоре много о цивилизацији којој су припадали", каже Роксандић за ББЦ на српском.

Предраг Радовић, један од чланова тима и асистент на Филозофском факултету у Београду, каже да анатомија остатака показује везу неандерталаца на овом подручју са цивилизацијом која је живела у другим деловима Европе.

„Ови зуби нам показују да се морфолошки пандани најранијих неандерталаца који су живели у Шпанији пре 430.000 година на територији данашње Србије јављају пре око 300.000 година.

„Налази нам показују да су неандерталци као врста почели тада да се шире са запада на исток", објашњава Радовић за ББЦ.

Зуби из Велике Баланице пронађени су заједно са траговима огњишта и каменим алаткама за обраду коже.

Најстарије алатке тог типа потичу са истока, са налазишта која припадају ашелско-јабрудијенском комплексу (из периода пре 200.000 до 400.000 хиљада година), док се у Западној Европи јављају много касније.

Такав алат, објашњава професор Михаиловић, користио се на Блиском истоку.

„На основу археолошких налаза види се да је материјална култура коју су користили неандерталци, а чије смо остатке сада открили, много слична култури која се јавља на Блиском истоку, на Леванту, у истом и ранијем периоду", каже Михаиловић.

Један од закључака њиховог истраживања је да постоје јаке индиције да је у периоду пре 300.000 година дошло до популационих померања са Блиског истока ка југоисточној Европи и да су неандерталци који су у то време дошли са запада у југоисточну Европу преузели ту културу.

„Ово је прво и за сада најубедљивије сведочанство о културним утицајима Блиског истока у Европи у најранијој праисторији.

„Ово је уједно и доказ о првом сусрету две групе људи", објашњава Михаиловић.

Иако и даље није разјашњено која је тачно популација у то време живела на Блиском истоку и колике је везе имала са раним модерним људима, постоје јасне назнаке о утицају на неандерталце на подручју данашње Србије.

„Блискоисточна популација у то време није била неандерталска, то је била нека друга група хоминина. Колико је имала везе са раним модерним људима, за сада није јасно", каже Михаиловић.

Додаје да је на основу остатака из нишке долине могуће пратити комплетну еволуцију човека од пре пола милиона година до пре 100.000 година.

Ипак, још се не може са сигурношћу рећи да ли је до „ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменама идеја између заједница", „нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије", пише у саопштењу које потписује тим истраживача.

Извесно је, како су навели, да су те иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит - период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.

Ко су били неандерталци?

Неандерталци су подврста човека који су се по анатомији разликовали од модерних људи.

Настали су пре око 400.000 година у западној Европи, а затим су се ширили ка Азији и стигли чак до Сибира.

„До пре десетак година је владало мишљење да они нису оставили потомке, сматрали су их за сроднике модерног човека који су нестали", рекао је раније за ББЦ Радовић.

Међутим, генетичка истраживања у последњих десетак година су показала да данас носимо ген неандерталаца, додао је.

„То је неких два одсто нуклеусног генома (наследног материјала концентрисаног у једру) модерних људи ван Африке", рекао је.

Неки од гена које смо наследили од неандерталаца везују за функционисање имуног система, објаснио је Радовић.

„Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000 и 500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.

„Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку", наведено је у саопштењу тима истраживача.

Шта кажу зуби?

Као и пре неколико година у Пештурини, један од зуба који су сада пронађени је горња шестица, која је, каже Радовић, најпоузданија за одређивање врсте.

„Јако смо срећни што је у оба случаја очуван први горњи кутњак, односно горња шестица".

Додаје да им је то омогућило да директно упореде зуб стар око 100.000 година са зубом старим око 300.000 година.

„Када их упоредите, зуб из Велике Баланице је прилично мањи у односу на зуб из Пештурине.

„У оба случаја ради се о зубу детета, који је мало истрошен и самим тим може да нам да више детаља да проучимо анатомију зуба", прича Радовић.

Истраживање раније пронађеног зуба помогло је научницима да открију много тога о животу и навикама популације.

„Недавно је објављен чланак на основу истраживања денталног каменца са локалитета Пештурина.

„Успели смо да добијемо ДНК из њега, и моје колеге су успеле да изолују микробиом - све бактерије које се налазе у устима, задржавају се у каменцу и помажу да се свари храна".

Према његовим речима, те бактерије заједно са храном, залепе се за зубе и стварају зубни каменац.

„Откривени каменац показује да су неандерталци већ јели врло компликоване шећере, као што је скроб - јели су биљке јако богате скробом", објашњава професорка Роксандић.

Како су живели?

Неандерталци на подручју Ниша пре 300.000 година живели су у међуледеном добу.

„На основу датума и остатака фауне које смо нашли у пећини, можемо да кажемо да је ово био период у коме је дошло до извесног захлађења, али није наступило ледено доба", каже професор Михаиловић.

На основу откривених остатака флоре, фауне и алата закључују да су неандерталци чији су фосили пронађени живели на самом прелазу из раног у средњи палеолит.

Палеолит или старије камено доба, период је који се протеже од пре 2,6 милиона година до 10.000 године пре нове ере.

Обележио га је настанак и развој хоминида и првобитног оруђа и оружја, најчешће од камена по чему и добија назив камено доба.

Дели се на рани (2,6 милиона година до 120.000 г. п. н. е), средњи палеолит (300,000 до 30.000 г. п. н. е) - доба неандерталаца и касни палеолит (40,000 до 11,000 г. п. н. е).

„Прелаз између доњег и средњег палеолита обележава прекретница у најранијој праисторији јер тада долази до регуларне употребе ватре.

„Праљуди овладавају ватром, могу да је користе када хоће и у самој Баланици имамо огромно ватриште које спада међу најранија ватришта у Европи", каже Михаиловић.

Тадашњи праљуди почињу да лове животиње, да праве оружје и оруђе за лов, да користе копља и да обрађују крзно и кожу.

„Остаци из Баланице доста објашњавају сам почетак средњег палеолита у Европи, попуњавају празнину која је до сада постојала.

„Када смо истражили Баланицу, у стању смо да повежемо културне токове најраније праисторије у врло две удаљене области - Блиског истока и западне Европе", закључује професор Михаиловић.

Погледајте и видео о древним пећинским цртежима старим 45.000 година

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]