Србија и архитектура: Каква је будућност симбола српске престонице - Београдске тврђаве

Векови наслагани један на други, као камење у зидинама Београдске тврђаве, изнад ушћа Саве у Дунав сведоче о историјским гибањима на раскрсници Истока и Запада.

Од почетка нове ере, када Римљани граде легијски логор, до 18. века, када Турци последњи пут обнављају Тврђаву, овај простор је рушен и изнова подизан, а њиме су пролазили и Византинци, Бугари, Аустријанци.

„Београдска тврђава један је од најсликовитијих примера слојевитости који показују све периоде изградње и коришћења овог простора.

„Она је и језгро из ког је почео да се шири Београд", каже Катарина Максимов, председница Удружења конзерватора Србије, за ББЦ на српском.

Београдска тврђава данас је споменик културе од изузетног значаја и њене беле зидине стоје на грбу главног града широм отворених капија.

Док једни мисле да овај симбол Београда не треба мењати, већ га треба што дуже сачувати таквог каквог су га векови геополитичких промена учинили, други верују да постоје садржаји који могу да оплемене и Београдску тврђаву и шири простор око ње.

У периоду од пет година, у заштићеној околини Београдске тврђаве изграђено је насеље К-дистрикт, много расправе било је око изградње гондоле, планиран је и Линијски парк, док се повремено може чути и да би са Тврђаве требало изместити зоолошки врт.

Луксузно насеље уз Тврђаву

На ободу, у заштићеној околини Београдске тврђаве, у последњих пет година никло је луксузно насеље К-дистрикт, на сајту описано као „најлепши поглед Београда".

Међутим, у извештају владиног Савета за борбу против корупције, окарактерисан је као пројекат који је довео до „девастирања" Београдске тврђаве.

Када се посматрају са Београдске тврђаве, зграде К-дистрикта делују модерно и умивено, а исти се утисак стиче када се зађе у само насеље, које је за сада већим делом празно.

У сунчано зимско поподне, међу вишеспратницама може се срести по која млађа жена са децом и псом.

Радника нема, али тишину повремено прекидају одјеци алата.

Изградња овог стамбено-пословног комплекса има веома дугу историју, која сеже до 2003. године и израде Генералног урбанистичког плана, кровног планског документа, који је требало да дефинише даљи развој Београда до 2021. године.

У овом периоду, Београд је водила Демократска опозиција Србије, коалиција која је после 5. октобра сменила власт Слободана Милошевића, а градоначелница је била Радмила Хрустановић.

Тада је простор, где је данас К-дистрикт, добио нову намену, која дозвољава изградњу станова и локала.

У периоду који је уследио, мењале су се власти у Београду, као и директори институција у чијим рукама је била судбина овог простора.

Доношена су нова планска документа која су била неопходна како би била могућа градња, множили су се инвеститори из иностранства, појављивала позната имена из света архитектуре.

„Са Калемегданске терасе... данас се могу видети зграде којима не само да ту није место, већ зграде које руже наш споменик културе према којем је Калемегдан био препознатљив свуда у свету", пише Савет за борбу против корупције.

Савет је стручно, саветодавно тело, које је основала Влада Србије и које треба да сагледава и даје предлоге у области борбе против корупције.

Ова организација као једног од главних криваца издваја Републички завод за заштиту споменика културе.

Поред Републичког завода, Савет наводи да део одговорности носи и Министарство културе, које није одговорило на питања ББЦ на српском, као и Скупштина града Београда.

ББЦ на српском није добио коментар ни од бившег градског архитекте Милутина Фолића и бившег заменика градоначелника Беогрaда Горана Весића, који је у последњем сазиву Владе био министар грађевинарства.

Упитана o наводима Савета, Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, која је на челу ове установе од 2021. године, каже да је „у претходним годинама Завод у више наврата, по различитим правним основама, издавао услове који су се односили на изградњу на овом простору".

Као и Савет, и она верује да је изградњом К-дистрикта нарушен простор Београдске тврђаве, односно њена заштићена околина, која се такође мора штитити јер „када чувате нешто као споменик културе, не можете га сачувати изолованог".

„Проблем К-дистрикта по Београдску тврђаву је то што су уништене визуре на тврђаву и са тврђаве.

„Простор Београдске тврђаве је највреднији простор Београда, а начињене грешке су непоправљиве. Рубно изграђени стамбени блокови огромних димензија можда доприносе развоју Дорћола, али свакако не доприносе очувању непокретног културног добра", каже Ђукановић, која је редовна професорка на Академији уметности у Новом Саду.

Директорка Завода каже да је њен „утисак је да се кроз године, корак по корак, померала граница дозвољених интервенција у том простору".

Ово није само случај у Београду, сматра Катарина Максимов, председница Друштва конзерватора Србије.

Слични примери могу се наћи у целој земљи, а Београдска тврђава је само највидљивији пример, каже она.

Сматра да је корен проблема у томе што су Закон о планирању и изградњи и Закони о заштити културних добара у сукобу.

„Често се приликом израде планских докумената ниподаштава конзерваторска струка и став надлежних завода за заштиту.

„Свака измена и допуна Закона о планирању и изградњи од 2014. до данас ослабљивала је службу заштите и конзерваторску струку", наводи она.

Нови садржаји уз реке

Како изгледа судар идеје о новим садржајима и очувања наслеђа видело се и на примеру Линијског парка, који треба да обухвати и део Београдске тврђаве.

Замишљено је да се парк протеже од Бетон хале до Панчевачког моста, да иде уз реку и да буде подељен на 12 целина.

Дубравка Ђукановић каже да је ово један „сјајан пројекат којим Београд излази на реке", стварајући нове садржаје уз обалу Саве и Дунава.

Како два дела замишљеног Линијског парка припадају Београдској тврђави, Републички завод за заштиту споменика културе питан је да изда услове за израду планског документа који би омогућио овакву градњу.

Републички завод, заједно са Археолошким институтом, Заводом за заштиту споменика културе Града Београда и предузећем Београдска тврђава, које управља овим простором, усагласило је ставове у вези са могућим интервенцијама на простору Линијског парка који су уграђени у издате услове.

„Републички завод је по закону издао Услове за израду плана, међутим наши услови нису у целости уграђени у нацрт планског документа", каже Ђукановић.

Конкретно, Завод је навео да на простору тениских терена у оквиру Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић", на обали Дунава, не може да се гради нови спортски комплекс такмичарског карактера.

Међутим, мишљење Завода није уважено.

„Усвојен је плански документ који дозвољава изградњу спортског центра такмичарског карактера, који подразумева изградњу већег броја објеката висине до 28 метара.

„У обухвату Београдске тврђаве није допустива изградња објеката високих ни осам, а камоли 28 метара", каже Ђукановић.

Донедавно, поменуте тениске терене користио је Тениски центар Новак, који припада породици српског тенисера Новака Ђоковића.

Најбољи тенисер света одлучио да терене врати граду, а пар месеци касније, градоначелник Александар Шапић рекао је да ће терени бити уклоњени јер заузимају простор око Споменика браниоцима Београда.

Он је навео и да ће тај простор бити искоришћен за спомен-парк.

Дубравка Ђукановић наводи да је „срећни стицај околности да је управа града разумела проблем и да се повлаче тенски терени".

Међутим, велики спортски објекат и даље се налази у планском документу, на који би се у будућности неки будући инвеститори и представници града могли позвати.

Представници Града прошле године говорили су и о измештању зоолошког врта, који се налази на Београдској тврђави више деценија уназад.

„За сада је донесена нека врста политичког предлога (о измештању зоолошког врта), идеје или политичка одлука. Да ли ће се она спровести зависи од многих ствари", рекао је Шапић за РТС.

Додао је и да касније, после измештања, неће бити грађено ништа на том простору.

„Више од постојања зоо-врта на Београдској тврђави брине ме ко ће одредити шта ће бити на том простору ако га уклоне.

„Некада, затечене дугогодишње или вишедеценијске функције и намене могу бити сврсисходнија заштита непокретног културног наслеђа од различитих исхитрених идеја", каже Катарина Максимов.

Гондола (не)ће постојати

Постоје, међутим, пројекти који се дуже време не помињу у јавности.

Гондола, која ће повезати Калемегдан и Ушће, дуга један километар, која ће моћи да превози 3.000 људи на сат, најављена је 2018. године као пројекат који ће вредети 1,8 милијарди динара.

Еуропа Ностра, организација за очување културног наслеђа, и Институт Европске инвестиционе банке уврстили су Београдску тврђаву на листу Седам најугроженијих културних наслеђа због најављене изградње гондоле.

Паралелно, текла је и правна битка да се овај пројекат заустави пошто је невладина организација РЕРИ покренула поступак за поништење грађевинске дозволе пред Управним судом.

У марту 2021. Управни суд уважио је аргументе ове организације, која је тврдила да грађевинска дозвола треба да буде поништена јер је издата без претходне израде студије о утицају на животну средину.

Гондола се већ дуже време не помиње у јавности, мада јесу планирана издвајања за њену изградњу у буџету града.

Тако је у 2023. било намењено 200.000 динара.

Гондола је, како објашњава Катарина Максимов, и даље уцртана у планска документа.

„Постоји плански основ за неке веома озбиљне интервенције које могу директно да угрозе Београдску тврђаву.

„Није спорно интервенисати у заштићеним просторима, ако се интервенише са мером, поштује мишљење различитих струка и, пре свега, води рачуна о одрживости културног наслеђа", каже она.

Поједине невладине организације и стручњаци, међу којима и Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности, успротивио се изградњи гондоле.

„Док се у јавности водила полемика око тога да ли градити гондолу или не, промакла је изградња К-дистрикта и сви смо били затечени.

„Питам се понекад да ли је неко свесно бурном полемиком и указивањем на потенцијални проблем усмерио пажњу на изградњу гондоле која би нанела неупоредиво мању штету него што је то учинио К-дистрикт", каже Дубравка Ђукановић.

Она каже да није необично да постоје жичаре на тврђавама у свету, чак и на онима које су уписане на Листу светске културне и природне баштине, али и да се ради о местима која су неприступачна и на која се долази на овај начин.

„Да ли наша тврђава, којој се приступа из Кнез Михаилове у равни, има ту функционалну потребу? Сви ћемо се сложити да нема", наводи.

Додаје и да, када се размишља о додавању атрактивних садржаја тврђави, ни за тим нема потребе, јер у Србији већ постоји више гондола.

Да ли би изградња те гондоле, међутим, штетила тврђави?

„Питање је веома комплексно.

„Могућа реализација претходних археолошких истраживања је свакако драгоцена, мада није приоритетна, али су питања девастације дела тврђаве новом структуром и нарушавање визура свакако она о којима превасходно треба размишљати", каже Ђукановић за ББЦ на српском.

Тужна судбина Цвијете Зузорић

Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић" први је галеријски простор у Србији, подигнут крајем 1927. године, изграђен на иницијативу Удружења ликовних уметника.

Ову иницијативу подржао је писац Бранислaв Нушић, у том тренутку начелник одељења за културу у тадашњем Министарству просвете, покренувши оснивање Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић"

Поред тога што је отварањем овог простора уметничка сцена добила своје место, и грађевина има посебан значај за архитектуру Београда.

У монографији Београдска тврђава Марина Нешковић подсећа да се о павиљону, делу архитекте Бранислава Којића, писало као о „идеалној изложбеној згради и једином упадљивом примерку модерне архитектуре у југословенској престоници".

Павиљон је свој данашњи изглед добио почетком 1970-их, када је урађена реконструкција.

Педесет година касније, зграда се урушава.

Са спољних страна, зидови су ишарани графитима, поједини прозори су поломљени, фасада се круни.

Није много боље ни унутра.

„Плафон се обрушава, техничари стављају кадице, прокишњава и у доњем депоу где чувамо архиву и радове наших чланова.

„Грејање не смемо да пустимо зими, па се наши запослени смрзавају у дебелим јакнама. Радимо као да је све нормално, а ситуације је ванредна", каже Вахида Рамујкић, чланица Управног одбора УЛУС-а.

Она објашњава да је УЛУС, као наследник предратног удружења, корисник овог простора од његове изградње 1928. године.

„Формално, зграда је предата УЛУС-у на коришћење 1947. године, пошто је Удружење пријатеља уметности "Цвијета Зузорић" престало са радом", додаје.

Проблем је међутим, настао када је власништво над павиљоном са Града пребачено на Републику, и када је требало обновити уговор са новим надлежним инстанцама, што није учињено.

Током 2021. године, Европска развојна банка одобрила је зајам Србији за обнову споменика културне баштине, где је била укључена и реконструкција павиљона, али радови нису ни на видику.

„Неопходно је озбиљно инфраструктурно реновирање, што укључује и посебне конзерваторске радове.

„УЛУС годинама сопственим напорима и средствима крпи оштећења, али те поправке сада далеко превазилазе наше могућности као непрофитног струковног удружења", каже саговорница ББЦ на српском.

Према последњим информацијама објављеним у медијима, Радна група коју је формирало Министарство културе изнела је два могућа решења: да се са УЛУС-ом склопи уговор о закупу, или да се одлуком Владе Министарству културе расподели објекат за потребе коришћења од стране УЛУС-а.

Рамујкић је недавно објаснила да је закуп одбијен „ јер оно што је понуђено као најнижа закупнина једноставно далеко превазилази могућности непрофитног удружења".

Другу опцију о расподели преко Министарства културе оценила је као „примереније решење",

„Недостају, међутим, гаранције да ће се у дугорочном периоду поштовати УЛУС као корисник", рекла је Рамујкић недавно за Данас.

Како ће изгледати Београдска тврђава?

Београдска тврђава данас је место где мир и забаву могу пронаћи све генерације: деца на игралиштима, спортисти на теренима, пензионери уз партије шаха.

Током сунчаног зимског преподнева, на Тврђави нема много посетилаца, а чешће се чују страни језици него српски.

Туристи се гомилају око Победника и заузимају најбоља места за фотографисање на Горњем граду Тврђаве, тако да се у позадини ухвати река, спојена са зеленилом.

На неким од фотографија које ће се раширити светом, у углу ће се углавити исечак новог К-дистрикта.

Да би се сачувала у будућности, потребно је, пре свега, да овај простор има целовит плански документ, а не да буде издељен на целине, тако да свака од њих буде покривена различитим плановима, сматра Дубравка Ђукановић.

„Републички завод је више пута иницирао израду Просторног плана подручја посебне намене за Београдску тврђаву, који је један од највиших планских докумената према законској регулативи, и кроз који би услови службе заштите постали обавезујући", каже Ђукановић.

Катарина Максимов верује да Београдску тврђаву, али и друга културна добра, може да заштити пре свега држава, доношењем прописа којима ће заштиту културног наслеђа ставити као приоритет.

„Културно наслеђе није ресурс који може да се троши без озбиљних последица", каже.

Дубравка Ђукановић, међутим, подсећа да „одлука о заштити и третману културног добра не зависи једино од става службе заштите".

Она наводи пример Мађарске, која је одлучила да Будим остане у статусу националног споменика како би реализовала програм обнове свих порушених објеката.

„Можда неко мисли да Београдска тврђава не завређује да буде културно добро и да на том простору треба градити савремене садржаје, што је потпуно легитиман став.

„Али док год тврђаву сматрамо једним од највреднијих непокретних културних добара, недопустиво је да аспирације за изградњом превладају потребе заштите", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]