Србија и привреда: Шта значи промена начина управљања јавним предузећима и да ли је то пут за њихову продају

Док су поједини стручњаци забринути да предложени закон о управљању привредним друштвима у власништву државе отвара врата приватизацији јавних предузећа основаних за општи интерес, други сматрају да је то добар начин увођења стратешких партнера у њихов рад.

Владиним предлогом закона јавна предузећа чији је оснивач држава биће претворена у акционарска друштва (ад) или друштва са ограниченом одговорношћу (доо), уз образложење да ће се тиме „побољшати корпоративно управљање у друштвима капитала, како би она остваривала боље пословне резултате".

Председница Владе Србије Ана Брнабић, међутим, изјавила је да ће „на молбу" председника Србије повући из скупштинске процедуре предлог закона о управљању јавним предузећима.

Из Министарства привреде до објављивања овог текста нису доставили списак јавних предузећа која ће бити обухваћена овим законом, како ће се одлучивати која ће јавна предузећа постати ад, а која доо, по ком критеријуму ће се она трансформисати, као и да ли ће бити неких великих промена у начину функционисања ових предузећа.

Претрагом базе података Агенције за привредне регистре (АПР), ББЦ новинари на српском пронашли су 23 јавна предузећа чији је оснивач држава.

Међу њима су Поште Србије, привредна предузећа Србијаводе, Србијашуме, Србијагас, издавачи Службени гласник и Завод за уџбенике, као и јавна предузећа која управљају националним парковима Тара, Копаоник, Ђердап.

Недавно је Електропривреди Србије (ЕПС) промењена власничка структура, па је овај енергетски гигант од јавног предузећа трансформисан у „акционарско друштво затвореног типа у стоодстотном власништву државе", како се наводи у саопштењу Министарства рударства и енергетике.

Води ли промена ка приватизацији?

Економиста Драган Ђуричин, редовни члан Светске академије уметности и наука, овај предлог закона види као могућност докапитализације државних предузећа која послују са губитком.

„Мислим да је ово привремена фаза која треба да направи оквир за улазак стратешких партнера у власништво ових предузећа.

„Ово је форма која треба да да сигурност потенцијалним улагачима у јавни сектор који виде простор за добро инвестирање", каже овај професор Економског факултета у Београду за ББЦ на српском.

Иако се критике овог закона у јавности односе на могућу приватизацију, Ђуричин не види то јасно истакнуто у Предлогу закона.

Драгана Раденковић Јоцић, професорка на Катедри за корпоративно управљање Економског факултета у Нишу, не види разлоге за доношење оваквог закона.

„У Закону о јавним предузећима постоји могућност да се ова предузећа оснивају као ад и доо, што је усаглашено са законодавством Европске уније када је Србија постала кандидат за чланство."

За разлику од Ђуричина, професорка Раденковић Јоцић овај начин види као могућност приватизације.

„Јавна предузећа штите јавни интерес, она се оснивају да би штитила општи интерес грађана.

„Постојећим Законом о јавним предузећима је дефинисано да тај циљ мора бити приоритет и да они, без обзира ко их оснива и у којој форми, морају да имају примарну заштиту јавног интереса", истиче професорка.

Она као спорно види то што се овим предлогом закона обухватају и национални паркови и природна богатства попут шума и вода, којима су до сада управљала јавна предузећа.

Према Закону о националним парковима, у Србији их има пет: Фрушка гора, Тара, Ђердап и Копаоник. Пети је Национални парк Шар планина који је на Косову.

Драгана Раденковић Јоцић каже да ће се вероватно овакав закон прелити и на јавна предузећа које су основали покрајине, градови и општине.

Иако су та предузећа у власништву државе, Драган Ђуричин каже да ће се овим законом „јасно идентификовати власник и ко има право над управљањем", а тиме увести и приватног партнера у власништво.

Разлог за лоше пословање јавних предузећа, које би се предложеним законом променило, јесте „партијска својина", наводи Ђуричин.

„Партија или коалиција на власти одређује ко ће управљати јавним предузећима, а нема одговарајуће квалификације."

Шта је рекла Ана Брнабић?

Најављујући повлачење закона из скупштинске процедуре, председница Владе Србије је оценила да „постоји много дезинформација и неистина" о том предлогу закона.

„Нема говора о продаји предузећа у државном власништву, о продаји Србијашума, Србијавода, националних паркова. Никад нам то није била намера.

„То је директна неистина коју је пласирала опозиција, претпостављам у намери да створи додатну конфузију", рекла је премијерка за Прву телевизију.

Најавила је да ће влада у четвртак одржати седницу на којој ће усвојити одлуку и „замолити" скупштину да јој врати предлог закона.

„Повући ћемо закон да бисмо додатно комуницирали са грађанима, невладиним организацијама, струковним организацијама. Поново ћемо организовати јавне консултације", рекла је премијерка.

Додала је да „и даље" мисли да је предлог тог закона „јако добар" јер ће по њеним речима, побољшати управљање свим предузећима чији је већински власник држава.

„Циљ овог закона је боље чување националних и стратешких интереса кроз професионализацију управљања јавним предузећима", рекла је Брнабић, пренела је агенција Бета.

Јавна предузећа, акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу:

Извор: Закон о јавним предузећима, Закон о привредним друштвима

Погледајте интервју Зоране Михајловић, бивше министарке енергетике у Влади Србије, за ББЦ на српском:

Да ли је ЕПС прави модел?

Корпоративизација јавних предузећа - тако се може кратко, али недовољно јасно објаснити трансформација јавних предузећа у доо и ад.

Као модел, економиста Драган Ђуричин наводи промену Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво.

„Промењеном управљачком структуром, ЕПС је остварио много боље резултате него у претходном периоду.

„Мислим да је ово корак напред да се уведе одговорност у пословање јавних предузећа и да се они самим тим учине атрактивним за докапитализацију и увођење партнера у власништво који доносе и технологију и капитал."

Ђуричин сматра да не постоји могућност да се уложи довољно у јавни сектор, а да инвеститори не виде интересе да новац улажу у јавна предузећа.

„Променом јавне форме и начином управљања мислим да ће сва три канала (држава, инвестиције и задуживања) уласка капитала у јавни сектор бити активирана."

Ђуричин сматра да нека форма јавно-приватног партнерства кроз промену форме предузећа може да буде добар модел, а има и предлог.

„Мислим да би свако био задовољан уколико би у том јавно-приватном партнерству удео или акције биле подељене на пола између државе и стратешких партнера.

„Тада би свака страна могла да стопира неке потезе за које сматра да су лоши."

Професорка нишког Економског факултета има другачији став.

„Овај закон не пружа могућност приватизације јавних предузећа, већ приватизације државе јер се јавна предузећа оснивају са циљем обављања јавне делатности без којих једно друштво не може да постоји и ми овим приватизујемо оно што је интерес свих грађана."

Списак јавних предузећа на која би се примењивао предложенизакон о управљању привредним друштвима у власништву Србије:

Извор: Агенција за привредне регистре

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]