Животиње и Србија: Пензионер из Суботице ухватио питона на дечјем фудбалском тренингу

    • Аутор, Дејана Вукадиновић
    • Функција, ББЦ новинарка

На трибинама оронулог стадиона окруженог растињем, у Суботици граду на северу Србије, редовно седи један пензионер.

Његов шестогодишњи унук на овом терену тренира фудбал, а деда му је највернији и најредовнији навијач.

Ипак, тренинг крајем маја прекинуо је незвани и неочекивани гост.

„Пратим унука док шутира лопту и само чујем мушки глас који довикује: 'Јао, колика змија'.

„Ово је питон, препознам одмах, али откуд он ту, шта се десило", говори Ненад Вучковић за ББЦ на српском.

Животиња дуга око метар и по се мигољила оближњом стазом, приближавајући се терену.

„Кренуо сам и размишљао само да заштитим децу, не дај боже да се нешто деси, јер он када стегне не пушта, али се нисам плашио", додаје.

После непуних пола сата, успео је да стави животињу у најлон кесу и убаци у канту смеће, да би је полиција потом однела у оближњи зоолошки врт.

„То је лоптасти питон, тренутно је у нашем прихватилишту, док надлежне службе даље не утврде одакле је", кажу из суботичког зоо врта за ББЦ на српском.

'Да ли је могуће да толико јак?'

Ненад Вучковић има 71 годину и питона је, каже, виђао само у телевизијским емисијама.

Али када га је угледао на неколико корака од терена размишљао је само како да га ухвати и спречи да приђе деци.

„Ако уђе у траву, нико га неће наћи.

„Ухватим га за врат, стиснем, а он се брзо склупчао и подигао главу", препричава овај пензионер.

Док је смишљао следећи корак, остали су га немо посматрали.

У оближњем жбуну уочио је напуштена колица за самопослугу и велику, канту за смеће.

„Добро ће ми доћи, да тако направим клопку, али је питон брзо почео да излази из колица, хватам га за главу, сад је мој, помишљам.

„Држим га, али прсти ми трну, он ме вуче, да ли је могуће да је тако јак", препричава.

Штапом који му је донео неко од родитеља деце донео, притиснуо је змији главу и врат.

„Држим га рукама, стављам у најлон кесу коју ми је, више и не знам ко донео, а потом га стављам у ту канту за смећу.

„Деца су се окупила, њима је то било забавно, али срећа па се све лепо завршило. После су га однели у зоолошки врт", каже задовољно.

Јесу ли питони опасни по људе?

Тужилаштво сада истражује откуд питон у Суботици, што је питање које је и Ненад Вучковић постављао док је покушавао да ухвати дугуљасту животињу.

„Или је пуштен или је побегао.

„Имали смо некада те лоптасте питоме, заборављене у Ластином аутобусу, али они нису змије отровнице, копије су великих питона", говори Будимир Грубић, ветеринар из Београда.

Иако делује неуобичајено, он каже да није реткост да људи држе питоне као кућне љубимце.

Да питони нису опасни, пре неколико година за ББЦ је објаснио и Предраг Радосављевић, одгајивач змија из Београда.

„Те змије расту до неких метар и двадесет - метар и тридесет центиметара, а буду тешке од једног и по до два килограма.

„Дакле, не могу да угрозе ни мачку, а камоли човека", рекао је он.

Додао је и да је реч о „плашљивој животињи која се боји људи и склања се од њих".

Погледајте и овај видео:

Како изгледа Краљевски питон

Лоптасти или краљевски питон спада у патуљасте врсте питона и настањује западну и средњу Африку.

Тело му је црне боје, са великим смеђе-жутим мрљама које унутар себе имају мале црне мрље.

Краљевски питони могу да живе у природи десетак година.

Најраспрострањеније врсте змија на Балкану

- Поскок (Vipera ammodytes), среће се на територији читаве Србије јужно од Саве и Дунава. Од осталих змија га разликује јасно изражен рог на врху њушке.

- Шарка (Vipera berus), северно од Саве и Дунава живи на очуваним стаништима уз реку Саву, попут специјалног резервата природе Обедска бара, на Фрушкој гори и Вршачким планинама.

Јужно од ових река распрострањеност им је ограничена надморском висином од 1.200 метара, па се срећу на Копаонику, планинама око Власинског језера и на самом језеру, Голији, Старој планини и другим.

- Шарган (Vipera ursinii), живи на Косову, на Шар планини и Проклетијама.

Змије из породица смукова:

- Белоушка (Natrix natrix), распрострањена широм Србије и углавном се може видети уз водена станишта.

- Рибарица (Natrix tessellata), нашироко распрострањена и условљена воденим стаништима због рибе којом се углавном храни.

- Ескулапов или шумски смук (Zamenis longissimus), живи на читавој територији Србије, храни се углавном глодарима и среће се у насељеним местима.

- Степски смук (Dolichophis caspius), одговарају му отворенија и осунчанија станишта.

- Четворопруги смук (Elaphe quatuorlineata), медитеранска врста која насељава крајњи југ Србије.

- Шилац (Platyceps najadum), такође медитеранска врста која живи уз границу са Македонијом.

- Смукуља (Coronella austriaca), среће се од највиших до најнижих делова Србије, а људи је због карактеристичне шаре, често мешају са шарком.

Извор: Orca.rs

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]