Србија и психологија: Зашто се после две масовне пуцњаве појављују претње неке деце да ће починити сличан злочин

Талас претњи о масовним убиствима и бомбашким нападима запљуснуо је школе и друштвене мреже у данима након што су се у Србији догодиле две трагичне пуцњаве, када је настрадало укупно 17 људи.

Идејни творци претећих сценарија су махом тинејџери.

„То је последица недовољне свести о значају њихових поступака и непостојања друштвене реакције на оваква понашања", каже Љиљана Марковић, психолошкиња Еду центра, који ради са децом и младима са проблемима у понашању, за ББЦ на српском.

Само у првих пет дана после пуцњаве у школи. „Владислав Рибникар", полицији је пријављено више од 120 догађаја у вези са претњама ученика, изјавила је Данијела Остојић из Управе полиције.

И најмања претећа порука на друштвеним мрежама биће проверена, што подразумева утврђивање локације емитовања, претрес и хапшење, упозорили су 9. маја из Посебног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала (ПТ ВТК).

„Између 3. и 16. маја, формирано више десетина предмета везаних за објаве на друштвеним мрежама у којима се пружа подршка или најављује реприза догађаја„ из школе „Владислав Рибникар", речено је из ПТ ВТК у писаном одговору за ББЦ на српском.

Како су додали, формирано је и „више предмета у вези отварања корисничких налога на друштвеним мрежама који су користили личне податке лица К.К", осумњиченог за напад на школу.

Талас претњи

У данима после два масовна убиства почетком маја у Београду и околини Младеновца и Смедерева, забележено је више случајева деце и младих који су запретили да ће учинити слично.

Неки од њих су због тога приведени на информативне разговоре, па и ухапшени, а Министарство унутрашњих послова саопштило је неке детаље појединих случајева.

Изазивање панике и опште опасности су кривична дела, наводи се у Кривичном законику.

За изазивање панике и нереда проношењем лажних вести или тврђења предвиђена је казна затвора од три месеца до три године или новчана казна.

Изазивање опште опасности кажњиво је новчаном казном или затвором у трајању од шест месеци до 12 година.

Зашто нека деца прете да ће починити сличан злочин

Психолошкиња Марковић оцењује да је и пре трагичних догађаја који су недавно погодили Србију, „комуникација деце и младих путем друштвених мрежа била пуна ружних речи, претњи и насиља".

„Реакције су изостале, јер нико нема увид и контролу у њихову комуникацију у виртуелном свету", додаје.

Сматра да је то омогућило „нормализовање овакве комуникација међу децом и младима".

Иза проблематичног понашања, углавном се крију фрустрације и незадовољене потребе, подсећа.

Каже и да родитељима „није увек лако" да процене колико су претње детета тачне и озбиљне.

„Не владају сви родитељи вештинама добре комуникације са децом како би се у то уверили", наводи.

Марковић оцењује да су претње пуцњавом, бацањем бомбе и слично представљају „ситуације високог ризика".

Како реаговати

Марковић саветује родитеље да развијају личну одговорност код деце, али и да се обраћају стручњацима.

„Већина родитеља не би пријавила њихову децу, чак ни ако врше насиље над њима", каже.

Уколико се родитељи одлуче да никоме не пријаве понашање, „морају бити уверени да такве претње нису озбиљне и предузети мере које ће спречити децу да се убудуће понашају на сличан начин", упозорава она.

Код деце, додаје, треба развијати осећај личне одговорности.

„То је процес, а важно је да и родитељи виде шта њихова деца раде и да не траже објашњење за њихове поступке, а тиме понекада и оправдање - тако у очима деце увек неко други буде крив.

„Деци треба објашњавати да сви правимо изборе и доносимо одлуке, а у складу са тим можемо да сносимо и последице за поступке", наводи.

Марковић каже да родитељ треба да помогне детету да превазиђе фрустрације.

„Треба водити разговор са децом, али не у форми монолога, већ размене мишљења.

„Тако ћемо чути како деца размишљају, шта их интересује и моћи ћемо боље да их усмеравамо"

Такође саветује родитеље да се обрате стручњацима уколико примете да дете, упркос уложеном труду, не успева да превазиђе оно што га тишти.

„Постоји могућност да начин на који родитељ поступа са дететом и њихова комуникација нису прилагођени потребама детета, узрасту или његовом психичком стању", каже.

Психолошкиња додаје да, ако се стручњак укључи „на време", већина проблема „може да се реши у кратком року".

„Али, уколико родитељ одлаже тражење стручне помоћ и чека да се промена деси сама од себе, рад са породицом ће трајати дуже", истиче.

Спискови са „проблематичном децом" и извињење полиције

После трагедија у београдској основној школи и околини Младеновца, друштвеним мрежама делио се допис који је школама у Ужицу и Кикинди стигао из полицијске управе, а у коме се тражи списак „проблематичне и асоцијалне деце која су у ризику од насиља".

Међутим, челници МУП-а су се потом извинили и рекли да је „намера била добра, али да је направљен несмотрен потез".

Тврде и да су шефови локалних полиција у Кикинди и Ужицу то учинили самоиницијативно.

У спорним дописима је наведено да ће тимови за безбедност обилазити школе у Ужицу, као и да ће полицијски службеници спискове ученика разматрати са релевантним представницима школа.

Стручњаци за психологију и образовање одмах су реаговали и осудили овакав вид рада полиције.

Из Друштва психолога Србије кажу је оваква мера исхитрена и да може имати негативне последице по децу, родитеље, школе и читаво друштво.

Стигматизација било које групе ученика увек је контрапродуктивна и води у продубљивање проблема, а не ка његовом решавању, наводи се у саопштењу.

Додаје се да је неопходно ангажовати тимови стручњака, који ће краткорочно радити на решавању појединачних случајева, а дугорочно на системској превенцији кроз једини утемељени и ефикасан начин смањења вршњачког насиља.

Из Центра за права детета кажу да је „потпуно погрешно да се на основу процене школа, деца квалификују као ризична" или опасна", односно да само сазнање да се у школи праве спискови је застрашујуће за децу, њихове родитеље а и целу заједницу, односно друштво.

Подсећају да само тимови високо квалификованих психолога и психијатара могу да процењују стање детета.

После ових коментара, огласио се и МУП извињењем да се из „дописа види да је он мотивисан добрим намерама", односно да је у позадини жеља полицијских службеника да се учини све да се подигне безбедност ученика и наставног особља.

„У тој жељи учињен је несмотрен потез, тражено је да се доставе подаци за које МУП нема овлашћења да их прибавља", рекао је Жељко Бркић, државни секретар у МУП-у.

Како закон предвиђа кривицу и процесе против малолетника

Вођење поступака против малолетника регулисано је Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника.

Одлуке о вођењу поступка доноси судија за малолетнике.

Саслушању малолетника у припремном поступку морају присуствовати јавни тужилац, бранилац за малолетнике и родитељ или старатељ.

Судија може ускратити присуство родитеља или старатеља, уколико процени да је таква одлука у интересу малолетника.

Када је потребно, саслушању могу да присуствују психолози, педагози и други стручњаци, који такође имају право да постављају питања.

При предузимању било какви радњи, а нарочито приликом саслушању, учесници у поступку дужни су да поступају обазриво, водећи рачуна о зрелости, другим личним својствима и заштити приватности малолетника, како вођење кривичног поступка не би штетно утицало на његов развој.

Ради утврђивања тих околности, могу бити саслушани родитељи или старатељи малолетника, као и сви други који могу да имају податке.

Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка.

Ако малолетник, његов законски заступник или сродници не узму браниоца, по службеној дужности може да га постави судија за малолетнике.

Малолетник мора да има браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка.

Ако сам малолетник, његов законски заступник или сродници не узму браниоца, њега ће по службеној дужности доделити судија.

Бранилац малолетника може да буде само адвокат који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих.

Дан када је Београд занемео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]