Србија и историја: Средњевековна тврђава Фетислам у Кладову - у 100 и 500 речи

После уског теснаца Ђердапа, највеће клисуре у Европи, Дунав се опушта и савија у облик коњске главе.

Баш у том меандру, на десној обали друге најдуже европске реке налази се општина Кладово, у којој је смештена средњевековна тврђава Фетислам.

Саградили су је Турци Османлије пре 500 година и назвали је Фетислам (Фехт-ул-ислам) или „бедем" или „капија ислама".

После деценија запуштености, ова тврђава је реновирана у претходне три године, захваљујући средствима Европске уније, Немачке и Владе Србије и свечано отворена на Дан града Кладова 26. априла.

„Изузетно је значајно што је тврђава Фетислам обновљена, јер ће употпунити туризам у Кладову, још један дан ће посетиоци моћи да имају испуњен", каже Ненад Чергановић из Туристичке организације Кладова за ББЦ на српском.

У 100 речи

У Мали град тврђаве се улази преко мостића и кроз капију, а около су високе зидине и куле.

Због изградње Ђердапске бране, део Фетислама тик уз обалу Дунава је под водом.

Унутар бедема су изграђани мрачни скривени пролази - лагуми.

Ту су можда боравили војници, али права намена ових подземних склоништа и даље је под велом мистерије.

„Друга занимљивост јесте начин на који су зидине заштићене - прекривене су дебелим слојем земље и некултивисаним растињем.

„Претпоставља се да је овакав градитељски приступ био решење за одбрану и заштиту од пожара и као топлотна изолација", пише на сајту пројекта ЕУ за туризам.

У 500 речи

До Кладова се може доћи од Београда Ђердапском магистралом, као и из правца Ниша, преко Зајечара и Неготина.

Тврђаву је и даље могуће обићи искључиво самостално, нема водича, нити се наплаћује улаз.

„Налази се на 500 метара од самог центра града, Дунавски кеј води до саме тврђаве.

„Пуних 30 година, све до пре три године, није се ништа радило на самој тврђави, била је доста запуштена", каже Чергановић.

Кладовчани су тај простор користили као излетиште, а на унутрашњој летњој позорници су често били концерти.

„Занимљиво је да су се прекопута скупљали Румуни за време председника (Николае) Чаушеског, кад није био богат културни живот у њиховој земљи и тако пратили концерте преко Дунава.

„Близу је, Дунав је ту широк неки километар, али је вода носила тај звук и верујем да се у среду увече на отварању чула филхармонија код њих", каже Чергановић.

Изградња је започела 1524, у време султана Сулејмана Величанственог, који је наредио да се направи стратешко утврђење на Дунаву да буде упориште за даља освајања на север, наводи се на сајту ЕУ.

Првобитно је био изграђен само Мали град, да би у 18. веку тек дигли зидине које чине Велики град.

„У то време Османско царство води више дефанзивни рат и желе да сачувају то што су освојили и због тога су тек тад саградили бедем око Малог утврђења", каже Чергановић.

Тврђаву су освајали у више наврата и Аустроугари, а кратко је била и под командом српских устаника у току Првог српског устанка.

Kоначно, 1867. Kладовска тврђава, као и осталих пет у којима се још налазила турска војска (Kалемегдан, Смедерево, Ужице, Соко и Шабац), предате су српском кнезу Михаилу Обреновићу, чиме је званично последњи турски војник напустио територију српске Kнежевине.

Датум предаје кључева (26. априла) се обележава као Дан општине Kладово и тада је свечано отворена обновљена тврђава уз високе званице и наступ Симфонијског оркестра.

Обновљене су улазне капије, лагуми који ће делом бити преуређени као изложбени простор и кафић за посетиоце, као зидине и летња позорница.

Тврђава Фетислам никада од 1867, када је прешла у српске руке, није овако лепо изгледала, као ни Кладово, поручио је председник Србије Александар Вучић, захваливши се европским партнерима „на огромном новцу" који су уложили у реконструкцију.

Немачка и ЕУ уложиле су укупно 24,3 милона евра у пројекат „ЕУ за културно наслеђе и туризам" којим се развија туризам на локалном нивоу како би се отварала нова радна местa, а да подстакли младе да остају у родном крају.

„Стало нам је до Европе, стало нам је до Србије и њених грађана, стало нам је Кладова, бољи смо заједно", рекао је шеф Мисије ЕУ у Србији Емануеле Жиофре у среду увече.

Додао је да улажу и на другим местима Неготину, Рајачким пимницама, Феликс Ромулијани и Опленцу.

Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад поручила је да је тврђава Фетислам део богатог и разноврсног културног наслеђа.

„Међутим, Фетислам није само део културне баштине Србије, већ и део европске културе, смешта нас ту уз обалу Дунава, она повезује Србију са суседима и са Европом", рекла је Конрад.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]