Интервју петком: Рок музичар Борис Гребеншчиков о руској култури и идентитету у доба рата

Да пре скоро годину дана није почео масовни егзодус из Русије, у којем је у Србију стигло барем 140.000 држављана те земље, 'отац руског рокенрола' вероватно никада не би наступио у Београду са култним бендом Акваријум.

Борис Гребеншчиков - шездесетдеветогодишњи песник, кантаутор и икона руске поп-културе, спокојно грицка крушку у гардероби Дома омладине у центру главног града Србије.

А када га из безбрижне досаде тргне питање ББЦ новинара о томе шта га је довело у Београд и за кога ће свирати, музичар уздахне и заколута очима.

„Свирам за људе - могуће је да ће међу њима бити много Руса, ја то стварно не бих знао", кратко и одсечно каже Гребеншчиков, који је неколико месеци раније у интервјуу за ББЦ Хардток осудио руску инвазију на Украјину, због чега би у Москви могао да буде кривично гоњен.

„Али шта год урадио, никада нећу престати да будем Рус - културу и језик носим са собом", додаје музичар, који последње три године живи на лондонској адреси.

Неколико сати касније, када се у крцатој сали упале сценска светла, обожаваоци почињу полугласно да се домунђавају.

- Да ли ја умишљам, или намерно пуштају плава и жута светла? - каже дугокоси момак у кожном прслуку.

- Па, и мени личи на украјинску заставу, одговара му други младић.

На концерт су дошли људи свих узраста - млађи, старији, крупна и ситна деца, па и једна беба, која се љуљушкала у мајчином наручју.

Осим „добро вече" и срдачног „хвала" после сваке нумере, Гребеншчиков публици није упутио ни реч.

Први, али можда не и последњи концерт руске рок звезде у Београду, одржан је у среду 25. јануара - карте су брзо биле распродате, кажу из Дома омладине.

Ко су Борис Гребеншчиков и група Акваријум

Борис Гребеншчиков је један од најпознатијих живих рок музичара из Русије.

Групу Акваријум основао је 1972. године у Санкт Петербургу.

Угледали су се на Битлсе, испричао је Гребеншчиков у сопственој ауторској радио емисији Аеростат.

„Пре свега, он је велики песник, а затим и велики рок музичар - културна громада која је обликовала културну сцену Русије осамдесетих и деведесетих", описује га 38-годишњи Дмитриј из Москве, филмски продуцент који је посетио концерт у Дому омладине.

Каријеру су започели скоро деценију пре епохе Гласности, када је у Совјетском Савезу дошло до политичке и културне либерализације, а коју је осамдесетих година прошлог века предводио Михаил Горбачов, тадашњи вођа Комунистичке партије.

Ублажавање цензуре омогућило им је да од андерграунд бенда израсту у једну од најпопуларнијих руских рок група свих времена.

„Гребеншчиков је мост међу генерацијама Руса", каже 35-годишњи Николај, уметник из Новосибирска, који се у Србију доселио пре два месеца.

Поносно каже да је био на „свим концертима Акваријума" који су одржани у његовом родном граду, па је одлучио да не пропусти ни београдско издање.

„Увек буде шарено - од вршњака Бориса Гребеншчикова, преко људи мојих година, до тинејџера", додаје.

Годину дана раније

Пре скоро годину дана, на истоку Европе почео је нови рат.

У ранојутарњем телевизијском обраћању, руски председник Владимир Путин је 24. фебруара 2022. године објавио почетак инвазије на Украјину.

Истог дана, прве гранате пале су на Кијев и друге украјинске градове.

Само неколико сати раније, Гребеншчиков је одржао концерт у једном клубу у Санкт-Петербургу.

„Целе вечери сам имао чудан осећај да свирам у Хамбургу 1939. године", каже музичар.

Санкт-Петербург је највећа руска лука на Балтичком мору, а Хамбург највећи лучки град у Немачкој - оба се диче великим бројем речних острва и мостова.

А у септембру 1939. године, Немачка је извршила инвазију на Пољску, што се сматра почетком Другог светског рата.

„Није ми било јасно зашто се тако осећам, а када сам се следећег дана пробудио - схватио сам", додаје.

Од почетка инвазије, стотине хиљада људи напустиле су Русију и распршиле се по свету.

Гребеншчиков, који је тренутно на турнеји по Европи, каже да се атмосфера на концертима од тада „није променила".

„Нема разлике - једноставно, по свету сада има више Руса, и то је све", тврди музичар.

'Култура се не може отказати'

У октобру 2022. године, Гребеншчиков је у интервјуу за ББЦ Хардток проговорио о сопственој антиратној позицији.

„Инвазију сам осудио јер сам навикао да говорим шта мислим, а не зато што сам осећао обавезу.

„За све што радим, одговарам пред богом - не постоји строжи суд од тога, а људски суд ме не занима ни трунчицу", каже Гребеншчиков.

Поједини концерти на актуелној турнеји су добротворног карактера - приход одлази на помоћ Украјини.

У октобру 2022, Гребеншчиков је у сарадњи са британским музичарем Дејвом Стјуартом и украјинским кантаутором Сергејем Бабкином објавио антиратну песму „Лице у лице" (Face to Face).

Приход од ове песме, чији је текст на три језика - украјинском, руском и енглеском, уплаћује се у фонд који је основао Владимир Зеленски, председник Украјине.

Једна од последица рата, који и даље траје, јесте отказивање руске културе у појединим земљама.

До сада су се на мети нашли водка, Фјодор Михајлович Достојевски, Александар Сергејевич Пушкин, други руски писци и уметници, па чак и сенф руске производње, пишеГардијан.

Гребеншчиков каже да на његов рад то за сада није утицало, али осуђује овакве потезе.

„То је апсолутна глупост - култура се не може отказати", оцењује.

За себе каже да је „дете руске културе" и сматра да је због тога имао „невероватну срећу".

„Одрастао сам у руској култури, васпитан сам у руској култури, руски је мој матерњи језик.

„Могу да певам на енглеском, санскриту, тибетанском и разним другим језицима, али ми је најприродније да певам на руском, јер тако боље упознајем самог себе.

„Док год сам у стању - ствараћу и певаћу", каже музичар, који ће у новембру ове године прославити 70. рођендан.

'Не осећам се као емигрант'

Последње три године, Гребеншчиков живи у Лондону.

„Не осећам се као емигрант - станујем тамо где се осећам најпријатније", каже.

Одлазак из Русије, пред крај шесте деценије живота, не повезује са политичком ситуацијом у тој земљи.

„На пресељењу у Велику Британију радио сам читавих 15 година - Лондон је, по мом мишљењу, најбољи град за живот музичара", додаје.

Надам се да ћу се једног дана вратити кући, гласи један од стихова песме „Лице у лице", у делу који пева Гребеншчиков.

Али, овај рокер тврди да не пати од носталгије.

„Читава планета је мој дом - зато немам ни где да се враћам, схватате?", каже с дубоком смиреношћу и благим изразом лица.

Приклања се ставу Далај Ламе, тибетанског духовног вође, којег је пре извесног времена имао прилику да упозна у Риги, главном граду Летоније.

„Мудрац је том приликом рекао да проблема нема ако човек прихвата обичаје и културу земље у којој се налази - проблеми настају кад почиње против њих да се буни.

„И ја сам са њим сагласан", наводи Гребеншчиков.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]