Србија и добровољно давање крви: „Та боца ми је спасила живот"

Када је као 18-годишњакиња први пут доборовољно дала крв, Нада Вујновић није могла да претпостави да ће јој четири године касније живот зависити управо од једне дониране јединице.

„Доживела сам клиничку смрт и била сам у јако тешком стању, хитно су донели боцу из Завода за трансфузију током операције.

„Та боца ми је спасила живот", прича Вујновић за ББЦ на српском.

Трансфузија крви је једна од најчешћих интервенција у току болничког лечења пацијената и нема алтернативу, па особе које приликом повреде или током операције изгубе знатну количину крви, морају примити адекватну надокнаду у виду трансфузије, прича Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви Србије.

„Идеал којем тежимо јесте да проценат давања крви у нашој земљи буде четири одсто, односно да на 100 људи четири добровољно дају крв.

„Верујемо да би тада целокупан здравствени систем функционисао без проблема и да би крви увек било довољно за све пацијенте којима је она лек", објашњава Кнежевић поводом Светског дана добровољних давалаца крви 14. јуна.

За сада је тај проценат у Србији око три.

У Србији је 2021. године било 190.172 давања крви, а у Институту за трансфузију крви у Београду, једном од места где се крв може донирати, прикупљена је трећина, подаци су ове институције.

Мирјана Кнежевић из Института напомиње да то није број давалаца, јер једна особа више пута може да донира крв током исте године.

Светски рекорд по броју давања крви држи Џејмс Харисон (85) из Аустралије, ког називају и „човеком са златном руком".

Последњи пут добровољно је дао крв 2018. године и то је био његов 1.173 пут у периоду од 62 године.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Да ли сте млађи од 35 година и имате тешкоће да се осамосталите од родитеља?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и испричајте нам ваша искуства.

Да ли можете да приуштите осамостаљивање од родитеља?

Сматрате ли да имате услове за достојанствен живот?

Шта видите као решење?

ББЦ ће поделити искуства младих који се, попут Вас, суочавају са тешкоћама да се осамостале.

'Ако нема те једне боце - живот оде'

Нада Вујновић из Београда први пут је добровољно дала крв са 18 година.

„Одувек сам то желела и једноставно сам знала да ћу то радити, било ми је некако у подсвести", прича она.

Њена крвна група је ретка, АБ негативна и има је два одсто људи у Србији, а само половина њих може бити давалац крви.

То значи да људи са овом крвном групом могу само да примају и дају крв особи са истом крвном групом.

Постоје четири крвне групе А, Б, АБ и О (нулта), а у оквиру њих постоје две подгрупе - позитивна и негативна.

У Србији је најзаступљенија крвна група А.

Зато је у резервама увек „мало критично" са ретким групама попут АБ негативне и Б позитивне и негативне.

Вујновић је све до 22. године редовно давала крв, а у међувремену је постала и мајка двоје деце.

Међутим, због лошег здравственог стања морала је да се оперише.

Током операције изгубила је велику количину крви, а лекари трансфузију нису могли да ураде, јер је недостајала њена крвна група.

Оперисана је у Клиничко-болничком центру Звездара и из Завода за трансфузију крви послали су једну боцу за „прву руку" да би јој спасили живот, испричао јој је доктор касније.

„Ако нема те једне боце - живот оде", прича ова Београђанка.

После опоравка, до 30. године поново је давала крв.

„Звали су ме само по позиву, баш када је моја ретка крвна група потребна, а најчешће за бебе", присећа се Вујновић.

Смањење резерви обично се дешава током летњег периода, за време годишњих одмора, па је зато важно да се људи у том периоду одазову, објашњава Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви.

„Најзначајније је да се трансфузије крви не сетимо само када се догоде неке велике несреће или када је крв потребна неком из нашег окружења.

„Зато стално подсећамо и мотивишемо грађане да дају крв редовно, јер је она потребна сваког дана за неко дете, мајку, оца, баку, деку, брата, сестру", каже она.

'За једну операцију кука потребно је пет и више јединица крви'

Свакога дана је неопходно да минимум 350 до 400 људи добровољно донира крв како би се подмириле потребе свих болница у Београду и Србији које Институт за трансфузију крви снабдева,

На недељном нивоу, то је око 1.800 јединица крви, објашњава Кнежевић.

„У Србији је потребно око 800 до 1.000 јединица крви дневно, а у Београду половина тога", додаје.

Зашто је потрошња крви у Београду велика?

Зато што се, како објашњава, све озбиљне и тешке операције и интервенције обављају у главном граду, јер се ту лече пацијенти и из других градова.

„Једна јединица некоме може да спаси живот, а често је потребно и много више.

„За једну операцију кука потребно је пет и више јединица крви, за операцију на отвореном срцу три до пет јединица", каже Кнежевић.

Неким пацијентима, каже она, потребно је стално трансфузиолошко лечење и годинама два пута месечно примају по две јединице крви, а некада је само за лечење само једног пацијента потребно да 50 људи током године даје крв.

„Више од 30 одсто прикупљене крви користи се у терапији оболелих од малигних болести, током дуготрајних хемиотерапија и у припреми за операције, као и у периодима опоравка", напомиње Кнежевић.

Ко све може бити давалац?

Свака здрава особа, од 18 до 65 година за коју се лекарским прегледом и провером крвне слике утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу која крв добија.

Мушкарци могу да дају крв на 12 недеља, а жене на 16 недеља.

Мирјана Кнежевић каже да није потребна нека посебна припрема за давање крви, а ни посебан режим после, само да је особа одморна, наспавана и да доручкује.

Постоје нека привремена ограничења:

Особе са малигним и тешким хроничним обољењима (срца, плућа, бубрега) не могу да буду добровољни даваоци крви.

Свака јединица крви тестира се на болести преносиве крвљу - хепатитис Б, хепатитис Ц, сифилис и ХИВ, каже Кнежевић.

Додаје да не постоји ризик од добијања болести приликом добровољног давања, јер је целокупан прибор за узимање крви стерилан и за једнократну употребу.

Светски дан добровољних давалаца крви

Обележава се сваке године 14. јуна, од 2005.

Циљ је да се покаже захвалност добровољним даваоцима крви, али и да се скрене пажња на глобалну потребу за сигурном и безбедном донацијом крви и начин како би томе сви могли да допринесу.

Ове године, обележава се под слоганом „Давање крви је чин солидарности. Придружите се напорима и спасите животе".

У Београду се, осим у Заводу за трансфузију, крв може дати и на Институту за трансфузиологију и хемобиологију Војно-медицинске академије и у Служби за трансфузиологију КБЦ Земун.

У Србији се крв може дати и у Заводу за трансфузију крви Војводине, Заводу за трансфузију крви Ниш, Заводу за трансфузију крви Крагујевац, Општој болници Суботица и Општој болници Ужице.

Пре десетак година, у сарадњи са Заводом, Нада Вујновић почиње да организује добровољне акције давања крви.

„То се обично организује овде, на Цветковој пијаци, где је моје радно место, код моје месаре.

„И сви који дођу да дају крв, имају оброк код мене и тако већ годинама", прича задовољно Вујновић.

Током тих акција, тридесетак људи уђе у црвени аутобус да донира крв.

До сада је нешто више од 2.000 људи дало крв током њених акција.

Посебно је радује што види све више средњошколаца.

„За њих је јако битно да имају добар, калоричан оброк, да могу да иду где год желе после давања крви, а да им не позли", каже Вујновић.

Примери који инспиришу

Рекорд по броју давања крви у Србији за сада држи Митроша Васа Касапрски из Сремске Митровице.

Овај пензионер је дао крв 371. пут, пише лист Данас.

По броју давања крви током једне године у самом врху је и Саша Младеновић, инспектор криминалистике полиције из Ниша.

Како је изјавио 2017. године, крв даје на свака три, некада и непуна три месеца.

На свака три месеца крв даје и његов суграђанин Радоје Јевтић (38).

За тридесет година, колико је већ добровољни давалац крви, овај хумани гест учинио је више од 100 пута.

Пензионисани професор физике из Бруса Верољуб Милутиновић (66) такође је прешао троцифрени број у давању крви.

Нада Вујновић овим акцијама жели да мотивише људе и скрене пажњу на то колико је важно добровољно давање крви.

Људи често одустају, јер се плаше игле, али не и она.

До сада је више од 40 пута донирала крв.

„Ничега се нисам плашила ни тада, када сам први пут отишла да дам крв, а ни сада, јер заиста није ништа страшно, велико је задовољство и срећно се осећате после тога", прича она.

Добровољни давалац биће све док јој године и здравље то дозвољавају, а има и подршку пријатеља који такође учествују у акцијама.

„Све док будем могла, а могу још неких десетак година, наставићу то да радим.

„Јер, једна боца крви спашава неком живот", каже Вујновић.

Можда вам овај видео буде занимљив

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]