Русија, Србија и Сергеј Лавров: Блокада ваздушног простора суседних земаља спречила долазак руског министра у Београд

Питање да ли ће Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, доћи у Београд решили су суседи Србије - рампом у ваздуху.

Северна Македонија, Црна Гора и Бугарска одбиле су да авиону, којим би Лавров дошао у Србију, дозволе да користи ваздушни простор, због чега је посета отказана.

На конференцији за медије у Москви, по отказивању посете, Лавров је рекао да се догодило нешто „незамисливо", јер је Србија спречена у остваривању спољне политике, за шта оптужује Европску унију.

„Наше односе са Србијом нико неће моћи да уништи", рекао је Лавров.

Претходних дана представници власти у Србији су говорили да постоје тешкоће у организацији посете руског министра.

Председник Србије Александар Вучић рекао је за РТС да „такву организовану хистерију на тако малу земљу дуго није видео" и изразио је незадовољство због забране разговора и свеукупне атмосфере направљене у вези са доласком Лаврова.

Због руске инвазије на Украјину, која траје више од 100 дана, Запад је Москви увео низ санкција, међу којима је и забрана коришћења ваздушног простора Уније.

Једна од ретких европских земаља где руски авиони могу да слећу је Србија, која се није придружила санкцијама против Русије, иако јесте осудила инвазију.

„Намера Русије била је да пробије блокаду санкција и логично је да руска дипломатије иде линијом најмањег отпора и напада тамо где је најлакше - преко Србије", каже за ББЦ на српском Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији.

Димитар Бечев, предавач Универзитета Оксфорд, каже за ББЦ на српском да ту постоји још једна порука, а то је да Русија „и даље има пријатеља и савезника у Европи".

„Дакле, напори Запада за њену изолацију не раде", наводи Бечев у писаном одговору.

„Исто се десило и 2014. године, када је после увођења санкција Путин дошао у Београд, као почасни гост војне параде."

Као и бројне друге европске земље, Србија се у великој мери ослања на руски гас, док Кремљ подржава званични Београда по питању Косова.

Реакције, најаве и позиви

Уместо да са друге стране стола има Лаврова, председник Србије Александар Вучић у понедељак имао је имењака Боцан-Харченка, руског амбасадора у Београду.

Вучић је на Инстаграму објавио да га је Боцан-Харченко обавестио о разлозима који су онемогућили долазак Лаврова у Београд.

Лавров је преко видео линка, из Москве одговарао на питања руских и српских медија.

Он сматра да је забрана доласка у Србију у супротности са међународним правом, а да је до ње дошло зато што је Европска унија посету видела као претњу.

„Чак је и неискусном посматрачу јасно да у Бриселу нема места не само сувереној равноправности држава, већ је спречена и слобода избора, за коју се Запад стално залаже", каже.

Главни разлог, сматра Лавров, јесте то што ЕУ од Србије тражи да се определи за Исток или за Запад.

„Треба да постоји слобода избора партнера, за то се сам Запад залагао и он је сам уништио тај избор.

„НАТО и ЕУ хоће да претворе Балкан у свој пројекат под називом 'затворени Балкан'", рекао је Лавров.

Истичући да ништа неће уништити односе Србије и Русије, најавио је да је Москва позвала шефа српске дипломатије Николу Селаковића да у најскорије време дође у Русију.

Нада се, каже, да авион којим ће он летети „неће бити подвргнут срамоти због Брисела".

Вучић: „Не смеју Русији ништа, па се онда иживљавају над нама"

„Не можете да разумете колико је разговора било у којима је тражено од Србије да откаже гостопримство Лаврову. Безброј", рекао је Вучић за РТС.

Он је рекао да се залаже за разговор, а да „у Европи данас није лако чути глас разума и дијалога".

„Овакву хистерију у претходна 24 сата на тако малу земљу дуго нисам видео. Непристајање Србије да увек буде део чопора нешто је што изазива главобољу.

„И не мислим на Американце, они су тиши него неки мали и пошто Русији не смеју ништа да кажу хајде да се иживљавамо на маленој Србији - од Карла Билта до Хрватске", рекао је Вучић.

Додао је и да „није фациниран њиховим претњама и наредбодавним говором", већ да „више волео да неко жели да разговара, јер су разговори лековити".

Нагласио је да је Русија традиционални пријатељ Србије, али и да „Србија мора да пожури на свом европском путу зато што је то најбоље за њу".

Где је све Лавров путовао од почетка рата?

Рат у Украјини почео је 24. фебруара, а неколико дана касније, руски министар иностраних послова требало да је посети Уједињене нације у Женеви.

Тај пут је отказан због „антируских санкција", навели су тада руски званичници.

Додуше, Лавров је 1. марта ипак био у Женеви - али виртуелним путем.

Међутим, његов говор, који није држао уживо, већ је унапред снимљен, бројне делегације су бојкотовале, напустивши салу за конференције.

После десетак дана рата, Лавров је у турској Анталији имао састанак са украјинским шефом дипломатије Дмитром Кулебом.

Међутим, Кулеба је убрзо изјавио да није постигнут никакав напредак по питању примирја и прекида ватре, док је Лавров тврдио да „Русија не жели рат".

Ипак, то нису била његове једине дипломатске активности у Анталији - Лавров се у Турској састао и са Мевлутом Чавушоглуом, турским шефом дипломатије.

Турска и даље није увела санкције Русији.

Бечев каже указује на то да Србија „нема намеру да Русији уводи санкције", а да у исто време сарађује и са Западом.

„Исто раде и Турска и Индија, балансирају у том сукобу - занимљива је то паралела".

Састанака у Анталији је, између осталог, било и са Гејром Отом Педерсеном, специјалним изаслаником УН за Сирију, као и са једним званичником из Венецуеле.

Крајем марта, Лавров је стигао у Кину, а званични повод био је трећи састанак министара спољних послова земаља суседних Авганистану.

Тамо га је пре свега угостио Ванг Ји, кинески шеф дипломатије, са којим је имао разговор.

Поред тога, Лавров је у Кини причао и са Амиром Каном Мутакијем, министром спољних послова Авганистана.

Ђукић каже да се Лавров из Кине „вратио празних шака".

„Кина се понаша крајње рационално, имају и они својих проблема, а изгледа да ни тавариш (на руском, друг) Си Ђинпинг више није оно што је био", наводи.

„Никаквих резултата те посете није било."

Ђукић сматра да је Кина „страховито опрезна" како и она не би потпала под санкције Америке и Запада.

Због тога, истиче, Русија ту не може да рачуна на оно што је очекивала.

Наредни дипломатски маневар Лавров је имао у Њу Делхију, где се састао са индијским шефом дипломатије, као и премијером Нерендром Модијем.

Субрахманјам Џајшанкар је у тада навео да ће са Лавровом причати о „тешкој ситуацији" и међународној политици.

„Индија је, као што знате, увек била за решавање разлика и спорова дијалогом и дипломатијом", рекао је он.

Индија је до сада одбијала да осуди инвазију Русије на Украјину, али јесте позивала на „деескалацију сукоба".

Њихове везе са Русијом су до сада биле јаке, али Ђукић каже да је Индија тренутно „најближа Западу" од када је он прати.

„Да не говорим о времену Индире Ганди (дугогодишње премијерке Индије током 20. века) која је била присни сарадник Кремља.

„Индија је данас земља која не може, не жели да помогне Русији и једноставно да се упушта у ризике које је Русија направила."

Он каже да је Русија мислила да ће јој Кина и Индија бити замена за европско тржиште када је реч о продаји нафте.

„Међутим, то се не дешава", каже кратко.

„Кина не жели да више него сада зависи од руске нафте, што не искључује да ће купити одређену количину, а Индијци нешто више и то по веома повољним ценама."

Потом је уследило неколико посета Лаврова Блиском истоку.

У Оман је стигао 12. маја, где се састао са султаном.

На Блиски исток је поново отишао 30. маја, прво у посету Бахреину, а потом и Саудијској Арабији, где се састао са шефовима дипломатија неколико земаља.

То су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Кувајт, Катар и Бахреин.

Ђукић каже да је Саудијска Арабија била „промашена посета".

„Покушао је да сачува Русију у оној форми ОПЕК+ друштву (произвођача нафте), али од тога нема ништа.

Како наводи, Саудијци су се „приволели америчким захтевима да увећају производњу и размотре останак Русије у тој форми".

„Том увећаном производњом они би требало да надокнаде мањак руске нафте на тржишту", наводи Ђукић.

Шта даље?

Ђукић каже да се „крећемо ка новој подели и новом престројавању света".

„Из свега овога ће се створити неки нови односи, које мислим да није тешко препознати ако се раде спољнополитичке анализе.

„Нажалост, у Србији тога нема, па не знамо ни шта ће се десити у наредних десетак дана, а камоли шта кад се заврши рат у Украјини."

Крајем недеље у Србију би требало да стигне и Олаф Шолц, немачки премијер.

Да ли то значи да је у току дипломатска офанзива на Београд?

„Не мислим да је тако", каже Ђукић.

„Посета Шолца је била раније договорена, он ју је одредио, а Вучић је у међувремену прихватио посету Лаврова, коју је Путин наметнуо."

Ипак, Бечев сматра да је дипломатска офанзива у току.

„Порука је да Србија није 100 одсто на страни Запада, тако да се појачава притисак како би се Београд придружио санкцијама или барем што већем броју њих", каже.

Када је реч о реакцији Европске уније, Ђукић сматра да ће у периоду пред нама пре свега у питање бити доведена српска позиција „седења на две столице."

„Запад је до сада Србији гледао кроз прсте, али мислим да ту постоје неке границе и оне су сада све опипљивије - види се то сваког дана.

„Србија не може више играти на две столице, уз трећу кинеску, коју је такође употребљавала."

Исто сматра и Бечев.

„Што дуже траје рат то ће бити теже сачувати ту неутралност", наводи.

„Мислим да ће Србија увести неке санкције, али ће оне бити минималне и симболичке."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]