Србија и Турска: Одложено суђење у случају Еџевита Пироглуа - хоће ли Београд изручити још једног курдског активисту Анкари

„Слобода за Пироглуа", „Смрт затворском систему", узвикивало је 15-ак људи испред Апелационог суда у центру Београда по ужареном асфалту, ишчекујући одлуку о судбини Еџевита Пироглуа, курдског политичара, који је тренутно у затвору у главном граду Србије.

Услед проблема са превођењем, суђење је одложено за 17. јун, а за ново рочиште биће одређен и нови преводилац, потврђено је за ББЦ на српском из Апелационог суда у Београду.

Пироглу је курдски политичар и активиста који је ухапшен јуна 2021. године и од тада је у затвору у Београду и у процесу је изручења матичној држави Турској.

Турске власти терете Пироглуа за чланство у „наоружаним терористичким организацијама" - оптужен је за учешће у протестима у парку Гези 2013. године, што је био први национални улични покрет против владе Реџепа Тајипа Ердогана.

Непосредно уочи скупа подршке Пироглуу у Београду, Комитет против тортуре Уједињених нација затражио је од Србије да га не изручује Турској.

Претходно је Виши суд у Београду је 20. априла на основу докумената турских власти, донео одлуку да су се „стекле околности за његово изручење", пише БИРН.

„Важно је што је случај препознат на међународном нивоу и што је држави Србији послата препорука Комитета УН", каже Зоран Марковић из Иницијативе за слободу Еџевита Пироглуа, за ББЦ на српском.

Уочи одлуке Апелационог суда о судбини затвореног курдског политичара, неколицина активиста окупила се да изрази подршку Пироглуу.

Међу њима и Натали Смит, 19-годишњакиња из америчког града Сијетла која је у Београду на тромесечној волонтерској пракси у организацији No name kitchen.

„Чула сам за овај случај и дошла сам да пружим подршку, јер сматрам да је ово јасно кршење људских права.

„Уколико га изруче, завршиће у затвору", каже ова Американка за ББЦ на српском.

Ко је Пироглу и зашто га Турска тражи?

Пироглу је један од некадашњих лидера Социјалистичке демократске партије (СДП), бивши директор Асоцијације за људска права, а водио је и редакцију политичког часописа Генч Девримци.

Турске власти терете га за чланство у „наоружаним терористичким организацијама" - Револуционарне комунистичке партије/Уједињених слободарских снага.

Оптужен је за учешће у протестима у парку Гези 2013. године, што је био први национални улични покрет против владе Реџепа Тајипа Ердогана.

У судским документима у Турској, тврди се и да се Пироглу придружио Сиријским демократским снагама, ПИД, и да се борио заједно са курдским милитантима у северној Сирији.

Турска сматра ПИД сиријским огранком забрањене Курдистанске радничке партије, ПКК, која се деценијама бори против турске владе за већу аутономију Курда.

Уколико буде изручен, може да буде осуђен и до 30 година затвора.

Према невладиној организацији Београдски центар за људска права (БЦЉП), Пироглу је затражио азил у Србији, тврдећи да му у Турској прети опасност од мучења, као и од политичког прогона.

Виши суд у Београду, као првостепени орган у поступку за изручење у овом случају, 17. маја 2022. године донео је решење да су испуњене претпоставке за изручење.

„Одлука је донета пре правноснажног окончања поступка азила пред Управним судом", наводи БЦЉП, указујући да нису утврђене све околности у вези са Пироглуом и да ли му заиста прети опасност у Турској.

Ова организације указује и да Устав и закони Србије, као и многи међународни уговори, прокламују да ниједна особа не сме бити протерана или против своје воље враћена на територију на којој постоји ризик да ће бити подвргнута мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању.

Турска је, од 15. јула 2016. године, када је извршен неуспео покушај пуча, покренула акцију хапшења оних за које су сумњали да су били употпуњени у покушају пуча, а велики број тих људи је избегао у иностранство.

Представници српског огранка Иницијативе за слободу Еџевита Пироглуа кажу да је добро што је препознато да њему и његовој породици прети опасности.

„Његовог брата који је посланик највеће опозиционе странке у Турској напали су физички пре три дана - човек је у колицима.

„То је слика државе која тражи да изруче Еџевита", објашњавају у Иницијативи.

Ово није први случај када се од Србије тражи да изручи турске држављане.

Србија је пре пет година изручила Џевдета Ајаза, Курда који је у Турској осуђен на 15 година затвора због кршења уставног поретка.

Ко су Курди?

Курди се често описују као највећа светска нација без државе.

Њихово срце је у планинама источне Турске, северног Ирака, Сирије и Ирана.

Курдско питање је један од највећих политичких проблема у Турској.

Деценијама постоји изражено непријатељство Турске и Курда, који чине између 15 и 20 одсто тамошњег становништва.

Има их између 25 и 35 милиона и живе у планинском региону, који се простире на територији Турске, Ирака, Сирије, Ирана и Јерменије.

Почетком 20. века многи Курди су почели да размишљају о стварању „Курдистана" и после Првог светског рата и пораза Османског царства, победнички западни савезници су им то омогућили - Севрским уговором 1920. године.

Такве наде су срушене три године касније, када Лозански уговор, који је поставио границе савремене Турске, није предвидео курдску државу и оставио је Курдима мањински статус у својим земљама.

Као одговор на њихове устанке 1920-их и 1930-их, многи Курди су били пресељени, забрањена су курдска имена и ношње, ограничена је употреба курдског језика, па чак и постојање курдског етничког идентитета, а људи су означени као „планински Турци".

Абдулах Оџалан је 1978. основао ПКК - Курдску радничку партију, која је заговарала независну државу унутар Турске.

Шест година касније, група је започела оружану борбу.

Од тада је више од 40.000 људи убијено, а стотине хиљада расељено.

ПКК каже да више не жели независност од Турске.

Уместо тога, позива се на демократску аутономију унутар турске државе.

Погледајте ко су Курди и зашто Турска ратује против њих.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]