Роми у Србији: Зајде Баџа, ромско светилиште у Нишу за које је мало ко знао

Тик уз окречени део зидина средњовековне тврђаве у Нишу, у суначно суботње пре подне, Гранислав Џеферовић је сео да одмори на клупици у ограђеном делу на месту где се до недавно налазила Цветна пијаца.

„Од оних тезги нисам ово до сада видео, а прошао сам много пута овде.

„Не знам шта представља, али је лепо и сео сам да одморим", каже Џеферовић.

Средовечни Ром из Нишке Бање који се овде сакрио од мартовског сунца није ни био свестан да је на светом месту властитог народа.

Ромско светилиште Зајде Баџа или Зајде Башча деценијама је било ушушкано између зида Нишке тврђаве и Цветне пијаце и ретки су били они који су знали да уопште постоји.

Уклањањем пијаце у марту 2022, постало је видљиво, али нема ни путоказа, ни натписа - само радознали пролазници приђу овом делу зида који од остатка тврђаве одваја свежи бели креч и цвеће и свеће наткривено лименим кровом.

„Искрено, страхујем да ће да уклоне ово свето место, али ћемо ми да се боримо да ту остане", каже Зоран Алишановић, један од чувара Зајде Башче, како је он зова.

Његова породица се већ 20 година брине о светилишту, чисти, сређује и сваког четвртка је ту када поштоваоци долазе на молитву и да запале свеће.

Постојање ромског светилишта у центру града отвара велике могућности за туризам, оцењује социолог Драган Тодоровић за ББЦ на српском.

„Зашто свако ко дође у Ниш из правца аутобуске станице, која је недалеко од Зајде Баџе, не би прошао овде, и прочитао на табли о традицији овог култног места, али и традицији Ниша", предлаже он.

Шта је Зајде Баџа?

Покривени и окречени део зида Тврђаве између два дрвета, два лимена постоља за свеће и букет цвећа у средини - иако изгледа скромно, ово место крије историју дугу пет векова.

Датира из 16. века, а постоји неколико верзија како је настало.

„Девојчица Ромкиња отишла је у Истанбул да донесе алву свом господару који је био на самрти.

„На повратку у Тврђаву, ходала је по Нишави, а када је дошла на ово место - издигла се и полетела ка небу.

„У том тренутку јој је једна нанула пала овде и доста дуго је четвртком избијала светлост из земље ка небу где је полетела", препричава Алишановић верзију легенде о настанку Зајде Баџе коју је чуо од старијих.

Сваког четвртка ујутру, Зоран долази на за њега свето место, пољуби зид и два дрвета, а онда запали белу свећу.

„Свеће могу да купе код мене, а новац који тако скупимо користимо за куповину цвећа, метли за чишћење и креча, јер светилиште мора бити бело", каже.

Када се фитиљ свеће - и то само беле - упали, поштоваоци Зајде Баџе могу да се прекрсте и помоле или клањају - у зависности од њихове религије, појашњава Зоран.

Другу верзију настанка светилишта записао је турски путописац Евлија Челебија у 16. веку.

Према том запису, турска девојчица изгубила je живот на зидини нишке Тврђаве.

У знак сећања на њу, Турци су тај део зида тврђаве посећивали, чували и поштовали.

Истраживања нишких ромолога указују да је светилиште постало ромско тек крајем 19. века.

Ниш је од Турака ослобођен 11. јануара 1878, а једини муслимани који су остали у граду били су Роми и убрзо су преузели бригу о овом месту.

„Једна од особина Рома је да врло често преузимају обичаје из традиције народа са којима се сусрећу и у чијем непосредном окружењу живе, прерађују, учитавају неке елементе ромске културе и онда му настављају живот", каже Тодоровић.

Управо је Зајде Баџа пример како су Роми преузели бригу о турском светилишту, каже Тодоровић.

„Да Роми нису преузели бригу после одлазака Турака, да није било оних који су наставили да га посећују - ово место би се угасило".

Тодоровић каже да ово култно место последњих година посећују и други мештани Ниша.

Љубав, срећа, решавање проблема - многи траже одговоре и зато поштују Зајде Баџу.

Неки, попут Зорана, верују у магијску моћ светилишта.

Сматра да га је дугогодишња брига о Зајде Баџи сачувала у саобраћајној несрећи.

„Хвала Богу, изашао сам без огреботине - жив и здрав", каже он.

Градске власти Ниша најавиле су посету сада рашчишћеној Зајде Баџи на Светски дан Рома, 8. априла и разговор са Алишановићима о очувању светилишта.

„Свакако ћемо изаћи у сусрет по захтеву и смерницама Завода за заштиту споменика културе", рекли су у кабинету градоначелнице за ББЦ на српском.

Преуређење овог места било је предвиђено планом изградње трга у непосредној близини, додају.

Светски дан Рома

Први Светски конгрес Рома одржан је од 4. до 8. априла 1971. године у Лондону.

На Конгресу у пољском граду Сероцку 1990, одлучено је да се 8. април обележава као Светски дан Рома, у сећање на први скуп.

Исте године је усвојена и застава Рома - плаво-зелена двобојка са црвеним точком у средини.

Плава боја је симбол неба, зелена траве, а точак и заједно симболизују вечито путовање Рома.

Одлучено је и да песма Ђелем, ђелем постане ромска химна.

„Ђелем" на ромском значи „ишао сам".

Нишлија Саит Балић присуствовао је свим конгресима, а 1981. постао је и председник Светског конгреса Рома.

Борбу за побољшање положаја Рома у Нишу наставио је његов син Осман.

Како живе нишки Роми данас?

Недалеко од Зајде Баџе је Београд мала, једно од четири ромска насеља у Нишу, а преко реке Нишаве, стиже се до махале Сточни трг.

У улици која води од некадашњег нишког привредног гиганта Машинске индустрије до градског комуналног предузећа скоро се у сваком дворишту гомилају секундарне сировине.

Сакупљање и продаја отпада је главно занимање становника ове махале.

У старом џемперу и изношеној тренерци, Аладин Брвић стоји испред дворишта на чијем је зиду натпис „Откуп отпада".

Овај шездесетседмогодишњак један је од 50.000 сакупљача секундарних сировина у Србији.

Уморан од посла и пута, жали се како тог дана није сакупио сировине ни да покрије трошкове за гориво.

„Данас смо успели да нађемо само жицу, а били смо у Алексинцу и Ражњу", прича показујући огрубелим рукама омању гомилу каблова у пламену.

Најефикаснији начин да извуче бакарну жицу коју ће продати рециклажном центру је спаљивање каблова.

На једној страни дворишта је прикупљен папир, алуминијум, гвожђе и пластика.

Све је то Аладин донео заједно са два старија сина, женом, братом и стрицем.

И тако му дани пролазе више од 30 година.

Погледајте видео: „Ми смо поносни Роми" - борба младих за очување ромског језика

Аладин је некада је био боксер у Боксерском клубу „Раднички", али није зарадио пензију.

После 300 мечева у златним данима нишког клуба, када је боксовао заједно са Адемом Асановићем и Коцијем Барјактаревићем 1970-их , данас је Аладину једина борба она за преживљавање.

Остао је у свету спорта као економ и функционер фудбалског клуба „Парлипен", али нису успели да нађу новца.

„Нико неће да да паре да играчима купимо дресове, копачке. Не иде да иду поцепани - то је велика срамота", говори са горчином.

После спортске каријере, каже Аладин, остало му је да иде од отпада до отпада, од контејнера до контејнера, и сакупља одбачене сировине које могу поново да се прераде.

„Има много сакупљача, али нема сировина - неће људи да дају и лакше им је да им ђубре стоји у дворишту.

„А откупа има много - у Нишу не знам ни сам колико, у Алексинцу 10, Крушевцу 20", прича Аладин.

Према попису из 2011. године, у Нишу званично живи 6.996 Рома, а у Србији око 150.000.

„Ово не одговара стварној ситуацији - верујемо да је прави број припадника ромске заједнице око 10.000", кажу из градских власти Ниша, позивајући се на неформалне податке невладиних организација.

Многа истраживања указују да је број Рома у Србији знатно већи од званичног - Ппроцењује се да је укупан број Рома између 250.000 и 500.000.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва (СИПРУ) Владе Србије утврдио је стање у 702 ромска насеља у Србији у којима живи 169.000 становника.

Према тим подацима, 32.000 Рома нема приступ исправној води, 24.000 нема струју, а 93.000 живи у насељима без уређених канализационих одвода.

Због изостанка Рома са тржишта рада, српска привреда сваке године губи 413 милиона евра, закључак је истраживања Информисање, инклузија и економско оснаживање Рома и других маргинализованих група из 2021. године.

Јелена Торогуд, пројектна менаџерка НАЛЕД-а, навела је да је већина Рома ван тржишта рада, као и да 50 одсто ромских породица прима социјалну помоћ.

„Живот је баш лош, није као пре, нема шта да се ради, нема где да се заради", жали се Аладин док идемо ка фудбалском игралишту ромског клуба „Парлипен".

Старији Аладинов син одустао је од школовања у шестом разреду јер породица није имала довољно средстава за живот.

Док седа на клупу покрај аут линије, Аладин каже да су Роми исте судбине као и тај терен.

„Постоје, али нико се о њима не брине", каже Аладин.

Погледајте видео: Роми у Бугарској - ни пас не може да живи овако

'Штагод људи мислили о комунизму, тада је Ромима било најбоље'

Током Другог светског рата, нацисти су вршили масовна убијања Рома.

У Порајмосу, ромском Холокаусту, Роми са југа Србије су затварани у Лагеру Ниш и стрељани на Бубњу, брежуљку надомак Ниша.

Осман Балић, дугогодишњи ромски активиста, каже да у почетном послератном периоду, све до краја 1950-их није било системске подршке Ромима.

Ситуација се мења 1957. године оснивањем Културно-уметничко друштво „Ибо Адемовић", названог по ромском партизану.

Проба овог ромског друштва, чије су просторије биле у центру Ниша, сећају се многи . Нишлије су долазиле и тако давале подршку суграђанима.

Ово друштво, прва већа призната ромска институција у Нишу, наступало је широм Југославије, па и света.

У њему је почео да пева и Шабан Бајрамовић, један од најпознатијих ромских уметника.

Овај Нишлија ромског порекла музиком је прославио град, али се стално трудио да скрене пажњу на положај његових сународника.

Сећање на Шабана Бајрамовића

Саит Балић, дугогодишњи активиста за права Рома из Ниша, постао је 1981. председник Светског конгреса Рома.

Његов син Осман каже да је период од 1960-их до 1980-их био најповољнији за Роме.

Јачањем нишке привреде, пре свега Електронске и Машинске индустрије - отворена су радна места на којима су запошљавани и Роми.

У том периоду је Осман завршио факултет и запослио се на Институту Машинске индустрије Ниш „Едвард Кардељ".

„Било је то другачије време - није био проблем ако си Ром", каже после кратког разговора са инвеститорима који би требало да доведу водовод до ромског насеља у околини Лесковца.

Проблема није било ни када је почео да се забавља, а касније и оженио са Српкињом, прича док седимо у његовом стану у Нишу.

„Велики проценат запослених Рома у државним предузећима довео је до повећања стандарда, опште еманципације и културног препорода", каже Балић.

Економско и финансијско јачање Рома у том периоду омогућило је његовом оцу Саиту да постане члан Комисије за међунационалности Централног комитета Савеза комуниста.

„Штагод људи мислили о комунизму, тада је Ромима било најбоље - јер нисте смели да тренирате мржњу и расизам ни према коме", каже Осман.

Његов отац не би успео да дође до функције председника Светског конгреса Рома без подршке његових Нишлија, додаје.

„Светски покрет Рома, овај модерни, рођен је у Нишу - уз помоћ комунистичке партије која је подржавала побољшање положаја Рома" подсећа Балић.

Локални функционери, Нишлије, помогли су оснивање Друштва за науку, просвету и културу „Ром" које је потекло из КУД-а „Ибо Адемовић".

Ту су почела прва научна истраживања, започета је културна реформација, као и процес образовања Рома.

И тада је, међутим, било пропуста система, каже.

„И поред друштвених станова, већина Рома је живела у махалама.

„Ипак, тако смо очували ромски језик и идентитет без уставне подршке јер тада нисмо били препознати као народност, већ смо вођени под остали".

Тек 2003. године, Роми су проглашени националном мањином.

Овај шездесетпетогодишњак, некадашњи кошаркаш нишког клуба Студент и једно време саветник министра за људска права после 2000. године, признаје да живи боље од других Рома.

Положај, каже, користи да више од 20 година, кроз активизам помаже сународнике, нарочито из нишких махала и из околних села.

Између мерака и маргинализације

У Нишу, али и Србији, кажу да нема весеља без неке ромске песме.

А ту су трубачки оркестри у којима, неким неписаним правилом, скоро увек свирају Роми.

На џез фестивалу Нишвил, главна награда за спајање џеза са другим музичким правцима названа је по Шабану Бајрамовићу.

„Кроз музику су Роми успели да продру у српски простор - обичан, породични, људски, па и културни", појашњава ромолог Тодоровић.

Других начина за еманципацију Рома раније тешко да је било, оцењује Тодоровић.

Трајни је задатак, сматра, подстицање Рома на образовање, уз подршку већинског становништва.

„Кроз образовање ћемо моћи да популаришемо културу, а кроз културу ћемо стећи другачију слику о нашим првим комшијама", каже Тодоровић.

Иако је законом основно образовање обавезно, више од једне трећине Рома у Србији нема завршену основну школу, наводи се у истраживању Програма Уједињених нација за развој и Светске банке.

Извештај Унеска показује да тек 40 одсто Рома настави школовање.

У основној школи Вук Караџић у Нишу, недалеко од махале Београд мала, више од 90 одсто ученика су већ деценијама деца ромске националности.

Због тога је још 2012. невладина организација Праксис поднела притужбу Поверенику за заштиту равноправности, сматрајући то за пример стварања сегрерације на југу Србије.

По спроведеном поступку, повереница је објавила мишљење да дискриминације нема, али и препоруку о мерама за превазилажење проблема сегрегације, односно превеликог броја ромске деце у поменутој школи.

За решавање проблема, навела је, одговорност треба да преузму надлежне институције града Ниша.

Ситуација се, међутим, није много променила.

Откада закон дозвољава родитељима да децу упишу у жељену, а не најближу школу, неромске деце у овој установи је све мање.

„Овдашње насеље Никола Тесла има много деце, али она не иду овде у школу, већ одлазе у друге крајеве града.

„Деца не препознају разлику, играју се и друже, али ипак иду у даље школе, што мало боли", рекла је 2019. Ајша Алић, педагошка асистенткиња ОШ Вук Караџић.

Ова школа има и другу специфичност - велики број ромске деце наставља даље школовање, додала је Алић.

Погледајте видео: Роми на Балкану -„Мој једини циљ је да завршим школу"

У Србији има још школа које похађају само деца ромске националности, а стопа запослености Ромкиња је само 12 одсто, закључак је истраживања Инклузија Рома и других маргинализованих група, спроведеног у сарадњи са Немачком агенцијом за међународну сарадњу (ГИЗ) децембра 2020. године.

Исто истраживање показало је да је мали проценат оних који не би волели да деле комшилук са Ромима.

На питање да ли би им сметао ромски комшија, у Србији потврдно одговара 19 одсто испитаника, док је у Европској унији тај проценат двоструко већи.

Међутим, Петар Антић, менаџер пројекта за Инклузију Рома, каже да се тај број од 2016. у Србији попео са 16 на 19 одсто.

Алишановићи, чувари Зајде Баџе, надају се да ће, сада када је приступачније, светилиште привући још више суграђана да се упознају са културом Рома.

„Прилазе пролазници сваког четвртка и распитују се какво је ово место, ја им објасним и они се одушеве.

„Неки су постали и редовни посетиоци", каже Зоран.

Погледајте видео o музичаркама Александри и Силвији - ноте су им у срцу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]