Србија, Роми и традиција: У част Теткице Бибије - исцелитељке и заштитнице деце

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић
Први пут после избијања пандемије корона вируса, у Београду је у априлу 2021. обележена ромска слава Теткица Бибија.
Београдски Роми се сваке године, још од двадесетих година прошлог века, окупљају у дворишту куће на територији београдске општине Врачар.
У улици Господара Вучића је капела посвећена овој светици, као и споменик палим ромским борцима у Првом балканском и Првом светском рату - једини споменик ромским борцима у целој земљи.
Бибија се слави као исцелитељка и заштитница породице, а пре свега као заштитница здравља деце.
На слави је обавезно присуство свештеника, иако је Теткица Бибија неканонизована светица.
У урбаним срединама, Бибија се слави у хотелима или ресторанима, али је традиционално место обреда око крста или дрвета, најчешће крушке.
У Београду, централна свечаност је већ годинама око капеле посвећене Бибији - кућу и двориште у којој се налази, годинама је користило Удружење београдских Цигана свечара Теткице Бибије, као и друга ромска удружења.
Међутим, у данима уочи овогодишње прославе, чланови удружења нису могли да приђу капели, ни споменику - због нерешених власничких односа, капела Тетка Бибији и споменик палим борцима су под катанцем.

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић
Ко је била Теткица Бибија?
Када је у 15. веку завладала куга, ромску децу је од болести спасавала Теткица Бибија - заштитница породице и здравља деце, од децембра 2019. године уврштена је у нематеријално културно наслеђе Србије.
„Свако место или град има свој посебан датум обележавања славе, што се објашњава легендом о Тетка Бибији која је у различите датуме стизала у разна места и, како кажу, исцељивала.
„Датуми обележавања ове ромске славе су, углавном, везани за дане Васкршњег поста, па су и због тога покретни.
„Бибија се обележава колективно, тако што се Роми окупљају код неког светог места - обично дрвета или крста, доносе славски колач и храну, а у неким крајевима и дарове за Бибију (чешаљ, огледало и дечју одећу) које каче на свето дрво".
Извор: Министарство културе и информисања Републике Србије

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић
Проблеми са власничким односима већ годинама спречавају чланове ромских удружења да споменик и капелу обилазе када год желе.
Коста Савић, председник Удружења београдских Цигана свечара, каже да је капија дворишта отворена на дан прославе, након што је удружење полицији пријавило окупљање, као и сваки године.
Међутим, капија је затворена катанцем одмах после завршетка овогодишње прославе славе Тетка Бибије.
Надлежни се, додаје, упркос обећањима, не одазивају на апеле овог удружења да им се обезбеди приступ споменику и капели.
„У фебруару се на део плаца, који припада приватном инвеститору, уселила самохрана мајка са децом", каже Костић.
Већ неколико пута, чланови овог удружења бранили су споменик и капелу од рушења.
Проблем је настао због тога што земљишна књига из 1934. године, у којој је на парцели укњижено право власништва Београдских Цигана свечара теткице Бибије, више не важи.
Објекат је национализован, затим је припадао Граду, а део парцеле данас припада приватном инвеститору.
У новембру прошле године, заменик градоначелника Горан Весић уверавао је чланове удружења Удружења београдских Цигана свечара теткице Бибије да ће спречити рушење споменика које је инвеститор најавио.
Савић каже да им је заменик градоначелника тада обећао и да ће наћи решење да капије дворишта у коме се налазе капела и споменик буду стварно отворене.
Међутим, капија је и даље под катанцем, а одговора из канцеларије заменика градоначелника нема, каже Костић.

Аутор фотографије, Kонстантин Новаковић

Аутор фотографије, Константин Новаковић

Аутор фотографије, Константин Новаковић

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].










