Romi u Srbiji: Šta će biti sa jedinim spomenikom palim romskim borcima u Beogradu - sećanje i tradicija pod katancem

Jevrem Jovanović je imao sedam godina kada mu je otac pokazao spomen ploču sa uklesanim imenom dečakovog dede, beogradskog Roma ubijenog u Drugom svetskom ratu.

Spomen ploča u dvorištu kuće na broju 49 u ulici Gospodara Vučića u Beogradu, tik je uz spomenik palim romskim borcima u Prvom balkanskom i Prvom svetskom ratu.

Pored njih je kapela posvećena romskoj svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece.

Ime Jevremovog dede, Ilije Jovanovića, samo je jedno od uklesanih na spomen ploči posvećenoj Romima ubijenim u Drugom svetskom ratu na području Beograda.

Jevrem i njegova porodica nikada nisu saznali gde je i kako ubijen deda Ilija.

Sedam decenija kasnije, Jevrem ne zna kada će i da li će moći da oda počast dedi i zapali sveću ispred spomen ploče.

Na kapiji dvorišta je katanac.

Zbog nerešenih vlasničkih odnosa, spomeniku više niko ne može da priđe.

„Ovo je naša crkva, naša svetinja, naše sve. I to ako sruše, gde ćemo mi?", pita Jevrem.

Šta se nalazi na adresi Gospodara Vučića 49 u beogradskoj opštini Vračar?

Sredinom oktobra 2020, Društvo konzervatora Srbije, kao i još nekoliko udruženja koja se bave očuvanjem kulturne baštine, apelovali su na nadležne da spreče rušenje ovog spomen obeležja romske zajednice.

Zajedno sa romskim udruženjima, zatražili su od nadležnih da spomenike i kapelu zaštite kao nepokretno kulturno dobro jer je u septembru 2019. vlasnik dela parcele na kome se nalaze srušio deo objekta pored njih.

„Radi se o jedinstvenom spomen obeležju na teritoriji Srbije, posvećenom romskim borcima srpske vojske koji su poginuli u ratovima", kaže Nenad Lajbenšperger, istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i član Društva konzervatora Srbije.

Spomenik palim borcima balkanskih ratova podignut je oko 1921. godine, a kasnije su pored njega podignuti i spomen ploča, kao i kapela Tetkici Bibiji, objašnjava Lajbenšperger za BBC na srpskom.

„Znamo da se od 1921. pominje da spomenik postoji. Sigurno nije bio na ovoj lokaciji, jer je prostor na kome se obeležavao kult Tetkice Bibije bio na drugom mestu", kaže.

Ko je Tetkica Bibija?

Kada je u 15. veku zavladala kuga, romsku decu je od bolesti spasavala Tetkica Bibija - zaštitnica porodice i zdravlja dece.

Od decembra 2019. godine uvršćena je u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

Svako mesto ili grad ima poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i, kako kažu, isceljivala.

Datumi obeležavanja ove romske slave su, uglavnom, vezani za dane uskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.

Bibija se obeležava kolektivno, okupljanjem kod nekog svetog mesta - obično drveta ili krsta, donosi se slavski kolač i hrana, a u nekim krajevima i darovi za zaštitnicu - češalj, ogledalo ili dečja odeća - koji se kače na sveto drvo.

U pojedinim urbanim sredinama, slavari se okupljaju u restoranima i hotelima. Proslavu organizuje domaćin Bibije, i obavezno je prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica.

Izvor:Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Proslave posvećene Tetkici Bibiji u Beogradu održavane su isto na Vračaru, kaže Lajbenšparger i dodaje da je spomenik premešten sa originalne lokacije.

„Da li je spomenik izgledao tako kao što izgleda danas, ne znamo. Verovatno je morao da bude rasklopljen kada je premešten, a definitvno je spomen ploča dodata 1930. godine", kaže.

Ipak, to ne umanjuje njegovu kulturnu vrednost, dodaje.

„To je jedino spomen obeležje na kome su imena vojnika koji su bili pripadnici romske zajednice i po toj svojoj jedinstvenosti ono zaslužuje da bude pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro".

Romi su bili mobilisani kao i svi stanovnici Kraljevine Srbije, objašnjava Lajbenšperger, i imali su udeo u svim pobedama koje je izvojevala srpska vojska u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

„Priča kaže da je u Kumanovskoj bici za vreme Prvog balkanskog rata romski vojnik, koji je bio trubač, uspeo da prevari tursku vojsku - prešao je na njihovu stranu i odsvirao povlačenje. Tako je uspeo da ih zbuni što je doprinelo pobedi srpske vojske", govori on.

Nerazjašnjeni vlasnički odnosi kao pretnja sećanju i tradiciji

U septembru 2019. godine, u prisustvu policije, pripadnici romskog Udruženja beogradskih Cigana svećara Tetkice Bibije, sprečili su da bageri poruše spomenik i objekte koji se nalaze u dvorištu.

Kosta Savić, predsednik ovog udruženja, u rukama ima zemljišnu knjigu iz 1934. godine - u njoj piše da je na parceli uknjiženo pravo vlasništva ovog Udruženja.

Taj list danas ne vredi ništa.

„To nam je država oduzela posle rata", priča Savić.

U godinama posle Drugog svetskog rata, spomenik je ostao na istom mestu, a udruženje je menjalo naziv - to je jedan od razloga zašto je Agencija za restituciju 2016. godine odbila njihov zahtev za vraćanje imovine.

Parcela na kojoj je spomenik i dva stambena objekta danas je vlasništvo Grada Beograda koji je romskim udruženjima ovaj prostor dao na korišćenje, objašnjava Savić.

Osim jednog dela parcele, koje je u vlasništvu fizičkog lica, dodaje.

„Taj čovek ovde hoće da gradi i smeta mu spomenik", kaže Savić.

Jedina nada članovima ovog udruženja je, navodi on, proglašenje čitave lokacije nepokretnim kulturnim dobrom.

Godinama unazad, Tetkica Bibija je svake godine na ovoj adresi okupljala oko hiljadu ljudi.

„Slavar bi napravio ogroman kolač od trideset kilograma i svako je uzimao po parče, verujući da je taj kolač dobar za zdravlje, za porodicu i da donosi boljitak", priča Kostić.

I Nacionalni savet romske nacionalne manjine je apelovao na nadležne da ceo prostor na ovoj adresi proglase kulturnim dobrom, kaže Dalibor Nakić, predsednik Saveta.

„To je beogradsko mesto okupljanja Roma koji slave Tetkicu Bibiju, sastavni je deo naše kulture i tradicije i smatramo da bi bilo dobro da se ceo taj kompleks zaštiti kao spomenik kulture", kaže Nakić.

Kapela tetkici Bibiji i jedan od dva stambena objekta, sagrađeni su od donacija članova udruženja, kaže Ivan Vasić, sekretar ovog društva i pokazuje priznanice izdate donatorima 1990. godine.

Sagrađeni objekat nikada nije legalizovan, objašnjava Vasić.

„Mi smo ga gradili, niko nas nije dirao, gledali su nam kroz prste i to je tako ostalo", kaže.

Savić i Kostić sada sa svom dokumentacijom idu sa sastanka na sastanak sa zvaničnicima, pokušavajući da spasu spomenik.

„Imamo sastanke sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika, nadamo se da će ovo biti pozitivno rešeno i da će ceo ovaj prostor biti zaštićen", kaže Vasić.

Ko odlučuje o nematerijalnom kulturnom dobru u Srbiji?

Lajbenšperger kaže da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture počeo procenu prostora.

„Kolege ispituju da li ima dovoljno elemenata da ceo prostor bude proglašen kao nepokretno kulturno dobro zbog toga što su se na tom mestu održavale kulturne svečanosti i obeležavanje kulta Tetkice Bibije", objašnjava.

Prema Zakonu o kulturnim dobrima, predlog odluke za utvrđivanje nekog objekta za nepokretno kulturno dobro daje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Kada Zavod proveri sve podatke, zahtev se šalje Ministarstvu kulture, a konačnu reč donosi zakonodavni odbor Vlade Srbije, kaže Lajbenšperger.

Celokupni proces trebalo bi traje najviše tri godine, ali nije uvek tako, dodaje.

„U praksi to obično traje duže zato što u zavodima radi veoma mali broj ljudi koji jedva uspevaju da se izbore sa količinom posla, i zato sve ide spori", kaže.

A Zavod je tek počeo posao.

„Stručnjaci Zavoda trenutno utvrđuju koje su spomeničke vrednosti prostora i objekata, prikupljaju posedovni listovi i pravi tehničku i foto dokumentaciju", kaže Lajbenšperger.

Problem sa vlasničkim odnosima Zavod ne može da reši, dodaje.

„Kada postoji vlasnički spor, Zavod može samo da registruje stanje u katastru".

Grad Beograd nije odgovorio na pitanje BBC novinara da li će i na koji način pomoći da se spomenici sačuvaju.

Jevrem Jovanović se nada da će svi procesi ipak jednog dana biti završeni a spomenici i kapela ostati sačuvani.

„Voleo bih da vidim da naša deca ovde dolaze i pale sveće", kaže Jevrem.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]