Спорт, НФЛ и амерички фудбал: Како је Том Брејди одузео сан навијачима у Србији

Тог 3. фебруара 2019. године Том Брејди и његови Њу Ингланд Пејтриотси освојили су шесту титулу, али права драма дешавала се 8.000 километара даље - у Београду.

„Клинац ми је тада имао годину дана, он спава у дневној соби, ја на рачунару гледам утакмицу и урлам у себи", присећа се Љубиша Стефановић тог меча.

„Три ујутру је, он таман ухватио мало сна… Жена би ме убила да сам га пробудио", додаје уз осмех велики фан Брејдија и Патриота.

Брејди је тада већ био у петој деценији, борба „Том против времена" била је у току и многи су се питали колико још мечева има у рукама и глави.

А имао их је и те како - чак и за још једну титулу са Тампа Беј Баканерсима и нове рекорде, који су ионако малтене сви били у његовим рукама.

„Зашто сам његов љубитељ? Зато што је он Том Брејди", наводи кратко Марко Марковић, уз десетак емоџија козе у поруци (ГОАТ, што на енглеском значи коза, акроним је за greatest of all time - у преводу: најбољи свих времена).

Човек који је за амерички фудбал оно што је Мајкл Џордан за кошарку, а Тајгер Вудс за голф, одлучио је сада да се пензионише, чиме се завршава велика ера светског спорта.

Постао је синоним за читав један спорт и за њега су чули широм света, чак и они који никада нису гледали амерички фудбал, макар преко брака са бразилском манекенком Жизел Бундшен.

Погледајте овде његов последњи излазак са терена.

„Давао сам све од себе 22 године. Ово ми је тешко да напишем, али ево га - нећу више играти", навео је Брејди на друштвеним мрежама.

Јелена Трајковић, уредница Спортклуба, каже за ББЦ на српском да у професионалном спорту нема много величина као што је Брејди.

„На толико начина је пркосио законима физике - нико не може да нас убеди да је нoрмално тако дуго играти на том нивоу, а посебно не у петој деценији", наводи.

„Брејди није дефинисао само једну генерацију, већ историју НФЛ-а", додаје.

Национална фудбалска лига (НФЛ) је професионална лига америчког фудбала која се игра у Сједињеним Државама, слично као и НБА у кошарци.

Због свега тога ће овај фебруар остати упамћен у историји америчког фудбала, али и у срцима многих љубитеља тог спорта у Србији.

Љубав преко океана

Финале НФЛ-а, познато и као Супербоул, сваке године је једно од највећих спортских догађаја на свету.

Прате га навијачи из читавог света, па и из Србије, где је амерички фудбал последњих деценија све популарнији.

Међутим, помно гледање нечега што се искључиво дешава на другом крају света нимало није лако - што могу да потврде и љубитељи НБА кошарке.

„Не памтим колико сам ноћи провео будан због Петса и Брејдија, али вредело је", каже Марковић уз осмех.

Амерички фудбал, каже, прати од 2006. и тешког пораза Пејтриотса од Индијанаполис Колтса, предвођених Пејтоном Менингом, такође једним од највећих имена у историји америчког фудбала.

„Водили су 21:3 и изгубили, седам дана сам био бесан после тога, али од тада нисам пропустио ниједну утакмицу", наводи Марковић.

Стефановићу такође није било лако због „безброј" бесаних ноћи.

„Последњих година се дешавало да због Супербоула узмем слободан дан на послу… Нема шансе да се пробудим", наводи.

„Поприлично је напорно, али није тешко да се жртвујеш када нешто волиш."

Било је, каже, лепих и срећних тренутака, али и тешких - један од њих је пораз његових Петса у финалу Супербоула из 2007. од Њујорк Џајентса.

„Буквално сам три дана био болестан", присећа се уз осмех.

Зато је, између осталог, одлазак Брејдија у пензију велики тренутак у његовом животу.

„Помешана су осећања", наводи кратко.

„Срећан сам што је отишао на врхунцу, али ми је и жао, јер је цео период мог праћења тог спорта - од почетка двехиљадитих, када се појавио на Трећем каналу - обележен управо Брејдијем."

Трећи канал био је програм који је до 2006. године емитовала Радио-телевизија Србије, а базирао се на музичком, забавном и спортском садржају.

Величина

Брејди је у НФЛ стигао 2000. године, али почетак није био лак.

Или барем није деловало да ће постати главни кандидат за најбољег свих времена, што је титула коју су му многи одавно доделили.

На НФЛ драфту, када клубови бирају младе играче, изабран је тек у шестој рунди, као 199. играч, када је стигао у Њу Ингланд Пејтриотсе, тада клуб без иједне титуле.

Годину дана је провео на клупи, а шансу је добио после повреде Друа Бледсоа, тада првог квотербека.

Квотербек је један је од најважнијих играча у америчком фудбалу - он планира, организује и примењује тактику и све конце напада екипе држи у рукама.

Нешто попут креатора игре у фудбалу и кошарци (плејмејкера).

Двадесет и кусур година касније, Брејди у пензију одлази са седам титула освојених током три деценије и са сваким рекордом за квотербекове који постоји.

Брејди сам, на пример, има више титула него било који други НФЛ тим икада.

Како је постао тако велики?

Сви који су са њим сарађивали помињу исту реч - „опседнутост".

Како наводе, опседнут је припремама, исправљањем сваког, чак и најситнијег детаља и све је спреман да уради за победу.

На пример, иако га многи сматрају за највећег у историји, никада није био најбоље плаћен у лиги - све како би Бил Беличик, његов дугогодишњи тренер у Пејтриотсима, могао осталима да повећа плате, како би тим био конкурентан.

Трајковић, која је за Петсе почела да навија због млађег брата Марка, каже ипак да јој Брејди није био омиљени играч те екипе, већ Џулијан Еделман.

„Међутим, Брејди за мене јесте најбољи квотербек свих времена, због тога како је променио НФЛ, свих успеха и чињенице да му је каријера трајала 22 године", истиче.

„Пејтон Менинг се повукао са 39, једноставно више није могао да игра, а Брејди је са 44 имао статистички најбољу сезону каријере", додаје.

Године су почеле да га сустижу, али им је он пркосио, каже Стефановић.

„Био је најбољи, али константан - што је најтеже - и то не годину, две, већ 20 година."

„Поред тога, имао је тај нагон и жељу за победом… Подизао је увек и сопствени ниво, али и свих око себе", додаје.

На крају, истиче, Американци за њега често кажу да је био неизбежан.

„Сви који су играли против њега су знали да увек може да стигне и преокрене резултат, колика год да је разлика", наводи.

Брејди 2020. године, после 20 сезона са Петсима, који су у том периоду постали најуспешнија НФЛ франшиза, прелази у Тампа Беј.

„То је болело више него ова пензија - сви смо очекивали да се пензионише код нас", каже Марко Марковић.

„Имао је можда још једну сезону у себи, али породица је важнија. Повукао се на врху и због тога ми је драго", додаје.

Са Тампа Бејом Брејди потом осваја још једну титулу (седму из 10 финала) и са 43 године постаје најстарији МВП неког Супербоула у историји.

„Сад када одлази у пензију осећам срећу што смо толико дуго били сведоци такве величине", каже Трајковић.

„Његово одсуство ће се и те како осетити, али сви смо знали да ће тај дан морати да дође.

„Дошао је много касније него што је ико могао да претпостави", додаје.

Пет Брејдијевих највећих тренутака

Брејди је током каријере одиграо безброј утакмица и сезона, а Пол Хигам, новинар ББЦ спорта, изабрао је пет највећих.

Реч је о 51. Супербоулу из 2017. године, који су Петси играли против Атланта Фалконса.

Средином треће четвртине, Атланта је водила 28:3 и многи су мислили да је готово.

Ипак, Пејтриотси, предвођени Брејдијем, из минута у минут крњили су предност ривала, изборивши на крају продужетак.

„Када је Брејди потом добио лопту, сви, међу којима и и Фалконси, знали су шта ће се догодити", пише Хигам.

Петси су славили у највећем преокрету у историји Супербоула.

„То је била једна од оних утакмица које су показале да ако Брејдију оставите довољно времена, а то можда делује мало, може да направи чуда", наводи Трајковић.

На полувремену је, каже, рекла да ништа није готово и да ће то бити ноћ за памћење.

„Тренутак који памтим са тог меча је свакако Еделманово хватање на милиметар од земље, пошто је претходно баш Брејдију умало пресечен пас", додаје.

А непосредно пре те сезоне, Брејди је проживљавао најмрачније тренутке каријере.

Суспендован је на четири утакмице због учешћа у Дефлагејт скандалу.

Петси су тада славили против Индијанаполис Колтса, а потом су оптужени да су пре меча, како би лакше хватали лопте у лошим временским условима, испустили ваздух из лопти.

Касније су освојили Супербоул, али Брејдијеви критичари све што се догодило сматрају великом мрљом у његовој каријери.

Дејвид Тајри је те 2007. невероватним хватањем помогао Њујорк Џајентсима да упропасте Брејдију савршену сезону.

Бацао је и после тога више јарди, али тих 4.806 јарди из те сезоне довеле су до невероватних 50 тачдаунова.

Брејди је предводио Петсе до 16-0 скора у регуларном делу сезоне, освојивши прву МВП титулу.

Ипак, поражени су у Супербоулу од Џајентса.

Велики је ризик био напустити удобност Њу Ингланда и прећи у Тампа Беј, екипу која је у том тренутку 13 година била без плеј-офа.

Почетак није био баш најбољи, али је Тампа Беј додао гас и дошао до титуле - прве коју је неки НФЛ тим освојио пред домаћим навијачима.

Брејди је тада оборио сопствени рекорд као најстарији освајач Супербоула, а изједначио је и рекорд Пејтона Менинга освајањем титула са два тима.

Те 2015. године, Брејди је већ десет година био без Супербоул титуле.

Многи су мислили да је готов, да су га године стигле и да у финалу против Сијетл Сихокса неће имати никакве шансе.

Тако је деловало и на самом мечу, али десет минута пре краја, Брејди организује нови преокрет и Петси долазе до нове титуле.

Први трофеји се увек памте, па тако и Брејдијеви.

То се догодило сада већ давне 2002. године, такође против Ремса, када је први пут проглашен за најкориснијег играча.

Тачдаун за победу освојен је минут и кусур пре краја меча.

Била је то велика победа тада не тако снажних Петса, која је наговестила да ће Брејдију у наредним деценијама побеђивање постати навика.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]