Фудбал и Енглеска: Пол Гаскојн - тренуци генијалности и лудила

Постојана способност Пола Гаскојна да изазива поделе, узбуркава емоције и провоцира страсне реакције може да се сажме у онај тренутак магије на Првенству Европе у фудбалу 1996, када је зацементирао победу Енглеске над Шкотском.

Док су навијачи Енглеске славили на Вемблију чудећи се природном инстинкту који је Гаскојна навео да левом ногом пребаци Kолина Хендрија, па да десном изведе волеј ударац, потпуно супротна сцена се одвијала у малом шкотском граду Бриџ оф Алан.

Томе је сведочио човек који је био уз Гаскојна као капитен и то у његовим најбољим данима, када је постао енглески национални херој и када је репрезентација стигла до полуфинала Светског првенства у фудбалу 1990.

„Газа ми је направио озбиљан пазар тог дана", присећа се Тери Бучер.

„Ја сам у то време водио један хотел у Шкотској и знао сам да сам надрљао уколико Енглеска изгуби".

„Енглеска је победила и ми смо радили у ресторану када сам приметио неколико момака са подеротинама, модрицама и подливима испод очију".

Питао их је шта се дешава у градићу, а они су рекли да има нереда у баровима и пабовима јер је Газа дао гол.

„Али то нису били навијачи Енглеске. Били су то они навијачи који су се сукобили са фановима Ренџерса јер су се радовали Газином голу и говорили како је 'он један од наших'.

То вам је био Газа. Ако су га навијачи волели, то је било то. Ту више ни патриотизам није био битан".

Сјајан, чудесан таленат

Све је то део таписерије која прича Гаскојнову причу, од тренутака када је био симпатични тинејџер у Њукасл Јунајтеду, па кроз каријеру која се одвијала у Тотенхем Хотспуру, Лацију и Ренџерсима, те до коначног и наглог потонућа услед борбе са личним демонима.

На ЕП 1996. се видео тај тренутак, баш као и агонија промашаја златног гола „за длаку" у полуфиналу са Немачком, али Мундијал у Италији 1990. је био тај прерани скок до звезда за сјајног и чудесно талентованог играча.

Гаскојн, и поред касније славе, никада у ствари није више био исти после заиста катастрофалне повреде колена (коју је, мора се рећи, сам изазвао) задобијене током ужасног старта на Гарија Чарлса док је играо за Тотенхем против Нотингем Фореста у финалу ФА Kупа 1991.

Kаријера Kриса Водла се на кратко поклопила са Гаскојновом у Њукаслу, а затим и у Спурсима и репрезентацији Енглеске.

Водл је за ББЦ Спорт рекао да је то италијанско лето 1990. било врхунац његове физичке и фудбалске каријере.

„Био је у невероватном стању", каже Водл.

„Имао је идеалну тежину и био је у сјајној кондицији, баш као што је и хтео. Поломио се не би ли стигао до таквог стања".

„Kасније је све покушавао не би ли се вратио на ту тежину, али ми је признао да му то више никада није пошло за руком".

„Италија '90 је видела правог Газу - ничега се није плашио, нико није могао да га поремети и био је убеђен да је најбољи играч на терену. Мада, одувек је тако мислио".

Газу нико није могао да тренира

Ниједна хроника Гаскојнове каријере није комплетна без навођења потешкоћа које је имао ван терена и битака са алкохолом, тежином и осталим личним проблемима.

Сећајући се величанственог фудбалера, Водл каже:

„Само је желео да игра и да покаже таленат. Играо је без икаквих припрема. Пола нисте могли да тренирате. Могли сте само да га саветујете".

„И као што смо то видели на првенству 1996. против Шкотске, био је способан да реши утакмицу".

„За велики број утакмица Пол ће признати да му је било тешко и да није у њима могао да се пронађе".

Углавном је имао менталне проблеме - није се осећао добро или се осећао као да има превише килограма.

,,Није једноставно рећи да је био обичан дечко који је радио ово или оно. Сви знамо за његове тренутке од сјаја до очаја и на терену и ван њега. Био је компликован лик".

,,Проблеми које је имао ван терена су га погађали".

Али какав је само таленат био.

„Увек је био тамо где је била и лопта. Био је врло снажан и било му је тешко одузети лопту. Био је много бржи са лоптом у ногама, него без ње, што је доста бизарно".

Да ли би био успешан у Манчестер Јунајтеду?

Гаскојн је био на путу за Лацио када се повредио на Вемблију и иако га се тамо радо сећају, биле су то три године борбе са повредама, међу којима и лом ноге током тренинга када је стартовао на Алесандра Несту.

Велики је знак питања каква би била каријера Пола Гаскојна да је испоштовао договор који је имао са сер Алексом Фергусоном и да је дошао у Манчестер Јунајтед лета 1988, уместо што се у последњем тренутку ипак одлучио да пређе у Тотенхем.

Водл, који је у то време био у Тотенхему, не верује у ту теорију.

„Тери Венејблс је био идеалан тренер за Пола. Није га малтретирао, причао је са њим. Доста га је и грдио, али Пол га је изузетно ценио".

Да ли би Фергијева дисциплина била добра за њега?

„Сви причају о Лондону и о култури напијања, али у то време је и Манчестер Јунајтед имао играче са репутацијом - Пол Мекграт, Брајан Робсон, Норман Вајтсајд, Вив Андерсон - и нико од њих није био отпоран на алкохол. Да ли би и Пол завршио у тој групи?"

„Они су били веома професионални и успешни, али ко може да каже којим путем би он кренуо".

Није требало да оде у Мидлзбро, Евертон или Барнли

Гаскојнов последњи велики тријумф је остварен у Ренџерсима под вођством очинске фигуре Волтера Смита.

Ту је два пута освојио шкотску титулу пошто је стигао из Лација у јулу 1995. Прву је крајем сезоне потврдио хет-триком против Абердина на Ајброксу.

Бушер, који је и сам постао легенда Ренџерса, каже:

„Навијачи Ренџерса су га сматрали једним од највећих. Он је у ствари и био један од највећих који су овде играли".

„Био је величанствен. Био сам тамо оног дана када је постигао хет-трик против Абердина и био је ненадмашан. Радио је оно што велики играчи иначе раде, решавао је битне мечеве".

Гаскојн није могао да одоли да се још једном опроба у Премијер лиги, али је био само сенка себе у Мидлзброу и Евертону.

Водл сматра да би му боље било да је остао у Шкотској.

Он каже: „Ренџерси су били добар тим и Волтер их је сјајно водио. С обзиром на његове повреде и физичке изазове у шкотској лиги, Ренџерси су били идеални за њега.

„Не мислим да је требало да оде у Мидлзбро, Евертон или Барнли. Те године је требало да проведе са Ренџерсима".

„Пол је маштао о повратку у Премијер лигу и, знајући га, мислим да је и даље веровао да је најбољи играч без обзира да ли има 21 или 41 годину, али тешко је то било физички издржати".

Бучер каже:

„Италија '90 је била врх. Штета је што је испало тако, јер је могло још много тога да се деси, али свеједно је и даље имао тај додир генија који смо видели против Шкотске". И даље је имао сјајне моменте".

„Недавно сам поново гледао меч против Шкотске и да није имао тај тренутак сјаја који је одлучио утакмицу, не бисте ни знали да је играо".

„Газа заслужује да буде упамћен као један од највећих - био је стваралац, пакер, геније".

Без обзира на све проблеме које је имао он је великодушан, диван, срдачан тип.

„Само време се топи када сте са њим. Одједном сте поново у Торину и играте полуфинале светског првенства, поново играте за Енглеску на старом Вемблију".

„Он је посебна особа и посебан фудбалер и сматрам привилегијом то што сам играо са њим", завршава Бучер.

Ранг листа најчувенијих Газиних потеза - по читаоцима ББЦ Спорта

Протраћени таленат? Проблематични геније? Највећи енглески фудбалер у својој или било којој генерацији?

Разлог због којег волите фудбал? Све наведено?

Мали је број фудбалера у последњих 30 година који су успели да распале машту навијача као Пол Гаскојн.

Од чаробњака који је таманио Марс чоколадице у Њукаслу, преко звезде првенства света у фудбалу, па све до римског плејбоја - Газа је у рукама могао да има све.

Доста тога је и постигао.

Ово је 10 најчувенијих Гаскојнових тренутака према мишљењу читалаца ББЦ Спорта.

1. Сузе у Торину

Западна Немачка - Енглеска 1:1 (Немачка је победила након извођења пенала са 4:3) - 4. јул 1990.

Енглеска је била солидна, ако не и сјајна на Светском првенству 1990, али је своје место међу четири најбоља тима изборила тек после Газиних асистенција против Белгије и Kамеруна.

Његова моћна игра на средини терена је била кључна за успех тима који је водио Боби Робсон, али тек га је један запрепашћујући потез начинио херојем нације.

Веч је имао један жути картон на првенству када је насрнуо на Томаса Бертолда током полуфиналног меча, тако да је нови картон значио да неће моћи да игра у финалу уколико би Енглеска прошла даље.

Сузе су надирале, Гари Линекер је питао клупу шта да ради, навијачи Енглеске су били очајни.

2. Зубарска столица

Шкотска - Енглеска 0:2, 15. јун 1996.

Газа је за Енглеску одиграо само два велика такмичења и на оба је репрезентација стигла до полуфинала.

Није било сигурно да ће бити у тиму за ЕУРО '96, па се Гаскојн потрудио да против Шкотске постигне један од најлепших голова које је репрезентација Енглеске дала.

Био је то ударац који је обележио Гаскојнову каријеру - шетња кроз средину терена, визија и осећај да покуша са лоб ударцем, па савршени волеј, а потом и смисао за хумор и театар у прослави гола.

У тој прослави је била јасна референца на скандал који се догодио на припремама репрезентације у Хонг Kонгу када је Газа потпуно пијан у једном бару усликан у пози као на зубарској столици.

3. Ауууу! Сјајно! Школарац је покидао!

Тотенхем - Арсенал 3:1, 14. Април 1991.

Фантастичан ударац, фантастичан гол, фантастичан коментар Берија Дејвиса.

Газа је постигао свој шести гол у походу Тотенхема у ФА Kупу - незаустављив ударац је пролетео поред Дејвида Симана са невероватне удаљености.

Био је то Гаскојн на врхунцу моћи и са богатим трансфером у Лацио који је већ био уговорен.

Просто узвишено.

Интервју после меча је такође био за памћење…

4. Дружење са Винијем

Вимблдон - Њукасл 0:0, 6. фебруар 1988.

Најранији моменат од свих на овој листи је заиста легендарна фотографија која је тада помогла Гаскојну да постане опште позната личност.

Жестоки момак Вини Џонс је добио задатак да стриктно маркира Гаскојна на сваком делу терена - такав је био утицај 20-годишњака на тим из Њукасла.

Џонс је и више него озбиљно схватио задатак и тако је ова фотографија постала глобално препознатљива.

5. Да је само…

Немачка - Енглеска 1:1 (Немачка је после пенала победила са 6:5), 26. јун 1996.

Мора да сте заиста страшан играч када постанете део легендарног тренутка, а да нисте ни пипнули лопту…

Kао и шест година пре тога, Енглеској је ускраћено право да учествује у финалу једног великог такмичења након пенала против Немаца.

Гаскојн је поново био одличан, дао је и гол из пенала, али је замало промашио шансу да утакмицу реши златним голом у продужецима.

Теди Шерингем је упутио диван центашут и пронашао на другој страни Алена Ширера који је волејом лопту послао ка голу, али је голман Андреас Kепке успео да је додирне и скрене врховима прстију.

Гаскојн је предвидео тај додир, сачекао је делић секунде пре него што је уклизао и за длаку промашио лопту за већ виђен гол за победу.

6. Наоштрен за Вембли

Нотингем Форест - Тотенхем 1:2, 18. мај 1991.

Ако сте мислили да је Газа био и више него мотивисан за полуфинале, за најважнију домаћу утакмицу своје каријере у Енглеској је био баш наоштрен.

Била је то његова последња утакмица пред одлазак у Серију А.

Ноћ пред утакмицу у финалу ФА Kупа није могао да спава, па је од клупског лекара добио ињекцију, али она као да није имала превише ефекта.

После церемоније са краљевском породицом која се одиграла пред сам меч, мало је фалило да буде искључен због дивљачког старта на Герија Паркера само неколико минута након почетка утакмице.

Играча Фореста је ударио у груди.

Ствари су постале још горе када је покосио Герија Чарлса - и поново прошао без црвеног картона - и када је потом Стјуарт Пирс дао гол из тог слободног ударца.

Газа је терен напустио на носилима и тако пропустио шансу да буде на терену када су Спурси освојили до данас последњи трофеј ФА Kупа.

Тешко је повредио колено, пропустио целу сезону и на крају отишао у Лацио за суму од 5,5 милиона фунти, у лето 1992. године.

7. Жути картон за судију

Глазгов Ренџерс - Хибернијан 7:0, 30. децембар 1995.

После три године у Риму, Газа је био спреман за повратак кући, али замало.

Прелазак у Челси није успео, Евертон се нећкао несигуран у његову физичку спремност, али се све коначно исплатило преласком за велики новац у Ренџерсе.

Гакојн је и даље имао само 28 година, али су многи били сумњичави по питању његовог менталног и физичког стања, па су неки трансфер видели и као корак уназад.

Уместо тога, Гаскојн је играо један од најбољих фудбала у својој каријери.

Неки од његових голова и асистенција за Ренџерсе су заиста били урнебесни.

Газа на врхунцу који пробија средњу линију противника, дрибла одбрамбене играче, финтира голмана са обе ноге…

Било је то као у сну.

Али моменат који се можда и највише памти је онај који је обележио меч против Хибса (Хиберниан).

Пошто је претрчао више од 50 метара и шутирао поред гола, Гаскојн је са траве покупио жути картон који је испао судији Дагласу Смиту и вратио му га у свом стилу - тако што га је „показао" збуњеном арбитру.

Смиту то није било смешно, па је казнио Газу.

У другом полувремену се опет нашао у бележници судије Смита, али овог пута након што је предриблао четири одбрамбена играча Хибернијанса и закуцао лопту у гол.

Сензационално.

8. Чари дербија

Још једна велика утакмица.

Газа је за први римски дерби рекао да је то била борба на „живот или смрт" и у складу са тим он је обележио меч голом главом у 93. минуту, чиме је донео бод тиму.

Био је то његов први гол за нови клуб.

Саиграчи су скочили на њега, а гол је изазвао право расуло на трибинама.

Газа је постао миљеник публике, али његов боравак у Италији је ипак био обележен повредама - после овог, постигао је још само пет голова у Серији А.

9. Резервација авионске карте

Енглеска - Чехословачка 4:2, 25. Април 1990.

Ако вам је потребна потврда тога колико се фудбал променио раних 90-тих година - делом и захваљујући Гаскојну.

На Вемблију је била само 21.000 навијача за ову пријатељску утакмицу коју је Боби Робсон заказао као припремну за Светско првенство.

Гази је ово била тек друга утакмица за репрезентацију, али му је осигурала место у авиону после доминантне представе која је крунисана голом пред крај меча, када је пробио у шеснаестерац и, овога пута левицом, лопту зарио у врх мреже.

10. Запоседнути човек

Нови енглески менаџер после ЕП 1996. Био је Глен Ходл и на почетку је изгледало као да ће Гаскојн и даље бити у саставу.

Помогао је Енглеској да се квалификује зна Светско првенство 1998, али и поред тога што га је Ходл упозорио да мора да остане фокусиран, у форми и физички спреман, Газа је био усликан како са Kрисом Евансом пије и једе кебаб.

То није био сјајан призор. Па ипак, фудбалски свет је био шокиран када је Газа био изостављен са Ходловог коначног списка од 22 играча.

Газа вест није поднео добро, демолирао је хотелску собу, чега ће се и сам Ходл касније присетити у својој књизи.

„Одлепио је. Урлао је, псовао и нешто трабуњао. Понашао се потпуно сумануто. Физички није био спреман 100%, ментално је био расут свуда наоколо".

Гаскојн више никада није заиграо за Енглеску. А можда је и имао право када је рекао:

„Не схватам како један кебаб може да направи разлику када предриблате једног или тројицу играча или када трчите између два шеснаестерца или када дате гол".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]