You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Корона вирус, Србија и школа: Како организовати девет дана распуста усред пандемије - и здравствено и финансијски
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Одлука Кризног штаба за борбу против корона вируса да се јесењи школски распуст у Србији продужи са планираних четири дана, на укупно девет обрадовала је ђаке, али не толико њихове родитеље.
Нова мера, опрезно најављивана неколико дана раније, саопштена је у четвртак увече, а ступа на снагу већ од понедељка, што многима ствара муке - здравствене, организационе и финансијске.
„Ми смо чули да се прича о том распусту, али није било до краја дефинисано.
„Како неко може у минут до дванаест да каже да нешто ступа на снагу од понедељка, посебно за људе који су ватрогасци, апотекари или самохрани родитељи", пита се Љиљана Добромировић, мајка двоје деце.
Проблеме отежава и то што је последњих недеља све више заражене деце и то са тежим клиничким сликама.
Србија је на удару новог таласа корона вируса. Минули октобар је био најцрњи месец од почетка пандемије - преминуло је више од 1.700 људи.
Од октобра, и у првим данима новембра број дневних случајева заразе је измешу шест и седам хиљада.
Због лоше епидемииолошке ситуације, власти су одлучиле да продуже први овосезонски школски распуст, а једна од нових мера је и продужетак трајања ковид пропусница за улазак и боравак у угоститељским објектима.
Гледање „једним оком"
Љиљана Добромировић, каже, има срећу да ради у великој фирми која омогућује рад од куће, што ће и искористити у наредним данима.
„Планирали смо да дете седи, да му дам књигу или таблет и да гледа, да се нечим сам занима.
„Не могу да му се посветим, јер радим, али физички сам ту па могу да га надгледам", каже Добромировић за ББЦ на српском.
Док на сина од осам година буде гледала „једним оком" млађа ћерка ће наставити да иде у вртић, а супруг на посао.
„Ако је више од једног детета док се ради од куће, можеш да се опростиш од свега.
„Кад је једно, па и некако, кад је двоје и више деце они праве хаос", каже ова Београђанка.
Бабе и деде биће поново спас многима.
То ће бити случај у породици Гојка Алексића чија два сина су школског узраста.
Олакшавајућа околност je што његови родитељи живе у истом дворишту са њима и што су вакцинисани, па ће причувати унуке.
„Имамо бабу и деду који хоће и могу да их чувају па можемо то себи да приуштимо, иначе да треба да унајмимо некога ко ће пет дана да чува децу не знам шта бисмо радили", напомиње он.
Финансијски изазов
За приватни продужени боравак или унајмљивање неког да чува децу, родитељи би за пет дана требало да плате више хиљада динара.
Многи то не могу да приуште.
Скоро половина (47 одсто) породица са децом извештава о паду прихода у току пандемије, а отприлике једна четвртина (24 одсто) испитаника истиче да су у неком тренутку били приморани да смање трошкове за храну за све чланове домаћинства.
То су резултати недавно објављеног УНИЦЕФ истраживања о утицају ковид пандемије на породице са децом у Србији.
Погледајте видео: Загрљаји у доба короне
Јесу ли деца безбедна са бакама и декама?
То је једно од честих питања родитеља у последње време, каже педијатар Саша Милићевић за ББЦ.
„Прво се мислило да су деца безбедна и да могу да буду само преносиоци, а сад видимо да и баке и деке, ако су у контакту са различтим људима, могу ту клицу да пренесу деци.
„Постоји ризик и зато не би било лоше да се људи крећу у затвореним круговима, колико је могуће", саветује доктор.
Док су са ближњима ваљало би избећи љубљење, бар у пределу лица, додаје.
„Свака бака ће рећи `како да не љубим унука`, знам да је тешко, али не треба их љубити у образ или у уста, нипошто, као ни у ручице - то је одувек важило.
„Може пољубац у леђа или раме, а и загрљаји могу да остану", напомиње Милићевић.
Како да деца осмишљено проведу време код куће?
Најважније је да се задржи рутина детета, када је време за игру, кад за спавање и да се унапред са родитељима договоре шта ће радити у току дана, каже Николина Милосављевић, дечија психолошкиња.
„Највећи проблем код деце је кад нема структуре, а рутина даје структуру, треба да знају како ће да им изгледа дан", истиче она.
Важно је испланирати кад ће радити домаће задатке, кад ће ићи напоље, али и бити флексибилан са плановима.
„Слободно време се може искористити за посету неком музеју или биоскопу.
„Ако у мањим местима и нема таквих садржаја - природа је увек добро решење, да се скупљају плодови јесени и направи неки пројекат са њима до краја распуста", предлаже Милосављевић.
Досада није нужно лоша
Иако се родитељи често плаше да им се деца досађују, јер тада умеју да буду непријатни, досада није нужно лоша, додаје, то је осећање као свако друго.
„Досада може да мотивише дете да нешто друго осмисли.
„Било би добро да се ограничи употреба екрана, које ће деца тражити кад им је досадно", додаје.
Уз претерану употребу екрана деца не могу да стигну да процесуирају све што током дана чују, виде и доживе.
„Деци млађег школског узраста је најважнија слободна игра, они из тога највише уче о животу, животним вештинама.
„Кроз то, склапају коцкице о ономе што се дешава око њих", каже Милосављевић, додајући да је то важно и док дете иде у школу.
Родитеље зато саветује и да не оптерећују децу различитим активностима које им не остављају довољно времена за играње.
И на планини поштовати епидемиолошке мере
Родитељи који су у могућности да узму одморе, распуст могу да искористе да оду на планину или море, каже дечији лекар.
Ипак, напомиње да и они који отпутују, треба да се и даље чувају и поштују епидемиолошке мере.
„Јако је важно да не буду у неком превеликом контакту, колико може да се одржи та изолација, да не оду негде где је још већа гужва", каже Милићевић.
„За море је можда кратак овај период и то је промена климе, што деци може да засмета, може да буде влажно.
„Боравак на планини би био користан да се избегну загађења ваздуха, која су заиста велика", каже Милићевић.
Они који остану у граду, вероватно ће ићи у играонице или на рођендане, а то су ризична места за пренос заразе, додаје, зато је важно да буду мање групе деце уколико је могуће.
„Децу заиста не треба водити на славе, ако може да се избегне, посебно где има много одраслих људи који се крећу и размењују клице.
„Исто важи и за тржне центре, требало би да родитељи избегавају остављање деце у играоницама док обилазе бутике, јер на тај начин много лакше могу да се заразе", каже доктор.
Погледајте видео: Како деца разумеју пандемију
Неодговорност државе
Теодор и Коста Алексић, који имају 12 и осам година, током распуста ће вероватно возити бицикле по крају, ако их послужи време.
Родитељи су им припремили забаву и за кишне дане, каже њихов отац.
„Добили су слагалице које треба да саставе за то време, добили су математичке и логичке задатке.
„Време преподневно ће им бити испуњено док ми не дођемо с посла", каже Гојко Алексић.
Уместо да јесењи распуст због државног празника Дан примирја 11. новембра траје само у четвртак и петак, деца неће бити у клупама од понедељка осмог, а враћају се 15. новембра.
„Ни супруга ни ја не можемо да узмемо одморе - због одговорности према послу, иако смо због неодговорности државе доведени у овакву ситуацију", закључује он.
Можда ће вас занимати и ова прича: Какве су биле жеље деце на почетку школске године
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]