Mузика: Никола Живановић - MC Џони, репер који никада није реповао

„Много је ствари које кваре ми срећу, од малена сам схватио да проходати нећу. Проклета парализа, одузела ми је све, вечити сам краљ без круне, само због ње."

Кнедла ми стоји у грлу, тешка као туч, а очи су напрегнуте и само што не експлодирају - обузеле су их сузе којима не дозвољавам да крену, да кану, да направе поплаву.

Не смем и немам право, кажем себи, јер испред мене у колицима седи прави јунак - Никола Живановић, уметничког имена MC Џони, „репер који никада није реповао" и младић челичног срца чији се откуцаји далеко чују.

Дошао је да пред пуним двориштем Омладинског центра у Зајечару промовише његову прву књигу, недавно објављену збирку аутобиографских песама где је у стиховима спаковао сву срећу, тугу, љубав, губитке и успехе - читав живот.

„Још сам под утиском и невероватан је осећај видети толико људи на једном месту који су ту да виде и подрже све што си годинама стварао - изузетно предивно вече које ћу памтити до краја живота", поделио је Живановић утисак са промоције за ББЦ на српском, одржане 6. септембра.

Са разгласа до окупљених допиру речи Џонијевих песама - прво их ишчитава његов друг, а онда нам стижу и у виду музичке композиције где репују његови пријатељи и сарадници.

Гледам око себе и видим људе коју су на ивици суза или уплакани, немо седе и посматрају, ослушкују, а када затреба и снажно аплаудирају.

Џони стиска песнице и труди се да сузбије трему због које му са чела капље зној.

„Мој живот с*ебан је, али нећу одустати, рођени сам ратник, такав ћу и умрети. Kолико год да боли, увек ћу се борити, ако смрт је крај, ја ћу се опет родити", одзвањају ми у глави мотивишући стихови његове песме, док чекам у реду да одем по један, на реперово инсистирање, бесплатан примерак књиге.

Стигао сам - другарица удара печат са његовим именом на прву страницу, захваљујем му се и најављујем посету.

Џони радосно клима главом одобравајући и кратко добацује: „Видимо се".

Ко је MC Џони који „помера све границе"?

Никола Живановић - MC Џони, у реп воде Зајечара, па онда и Србије, упливао је као тинејџер 2014. године.

„Тада сам почео баш много да слушам реп музику и дошао сам на идеју да напишем прву песму и тако је све почело", наводи репер у одговору који је откуцао на његовом телефону, носом.

Џонију је још као беби дијагностикована церебрална парализа - поремећај до кога долази услед оштећења мозга детета, због чега отежано говори и креће се искључиво у колицима.

Међутим, проблем који га прати током целог живота није га омео да властиту муку, бол, али и радост и срећу преточи у речи, а онда и песме, које ће због његове болести, други изводити.

„Осећао сам потребу да емоције избацим из себе на неки начин и писање текстова ми се чинило јако погодним за тако нешто", додаје Зајечарац.

Овај „репрезент" који се „сваког дана бори" у музичком арсеналу има око стотинак објављених песама, које углавном качи на његов Јутјуб канал.

Развио је и читаву мрежу сарадника, па су ту продуценти, људи који му праве матрице за песме и спотове, као и више од 30 репера са којима је до сада сарађивао.

Мотиве за писање проналази у властитом животу, а потом их несебично дели са публиком.

„Све ствари које ми се дешавају, биле оне лоше или добре, трудим се да из тога извучем неку корисну поуку која ће бити од користи другима", наглашава Џони.

Круна његовог досадашњег рада је недавно објављена збирка песама Репер који никад није реповао.

„Та књига за мене представља скуп свега што сам радио и стварао годинама уназад - једноставно као да држим свој живот у руци.

„Значи ми много јер није нимало лако бити потпуно искрен и ставити цео досадашњи живот у јавности, али опет, сада ми је драго ако ће сва та моја искуства и знања бити од помоћи другим људима", истиче Живановић.

Погледајте видео о Кинезу који се попео на небодер у инвалидским колицима

У креативном кутку „лиричког Салвадора Далија"

Џони живи са родитељима и братом у породичној кући у зајечарском насељу Бели брег.

До његовог дома који се налази у брду дошао сам таксијем, уз улицу која је добрим делом неасфалтирана, делимично посута ризлом, чиме је пролазак особи са инвалидитетом готово у потпуности онемогућен.

Пошто ме је таксиста оставио испред погрешног објекта, у сусрет ми је пошла његова мајка Сузана, Џонијева заштитница и вечита инспирација која ме је одвела ме до њихове куће, изграђене на скровитом пропланку тик поред пута.

С врата сам директно пошао у реперову собу, креативни храм где се рађају идеје, које у даљем стваралачком процесу постају песме.

Тамо ме је у столици, за столом, дочекао Џони, с осмехом на лицу и евидентно радостан што сам му дошао у госте.

Спазио сам одмах да су на монитору испред њега три шаховске табле поређане једна испод друге јер је, поред музике, Живановић и велики љубитељ ове игре.

Делује ми као да сам га прекинуо усред победничке партије, али не замера ми - шах, шех и остале мајсторске бравуре иду на паузу, ред је да мало поразговарамо.

Прва тема која се логично наметнула била је хип хоп - музички правац и култура која је двадесеттрогодишњег Џонија купила још у средњој школи.

Омиљени домаћи извођачи су му, каже, Ајзи и Брут, али не заостаје ни београдски репер Кенди чији је наступ недавно гледао у родном Зајечару.

„Договорили смо се да одрепује један мој текст", узбуђено ми саопштава радосну вест.

Занимљивом разговору се прикључује и његова мајка која га пита да ли се сећа како се уопште заинтересовао за писање.

Тајанствено се осмехујући, Џони допушта да догодовштину ипак она исприча.

Било је то у првој години средње школе уочи писменог задатка из српског језика.

„Скинуо је са интернета неки састав који је био на хрватском, па када је професорка то видела, натерала га је да напише нови, како зна и уме", осмехујући се говори Сузана Живановић за ББЦ на српском.

Џони је завршио Економско-трговинску школу, која није била његов први избор.

Пошто „учи и размишља логички", желео је да упише средњу техничку, али није било услова за његово школовање тамо.

„Када сам им рекла да не може да користи руке у потпуности, они су одговорили да због рада на компјутеру не би могао да прати наставу", истиче Сузана.

Међутим, репер је без проблема уписао смер економски техничар где је стекао пријатеље за читав живот, како у одељењу, тако и међу професоркама, који су дошли на промоцију његове књиге.

Зато се ни секунду није двоумио када је требало да напише опроштајну песму за другаре и другарице из разреда коју је симболично назвао А сад адио.

Да би ми дочарао како је изгледало када су је пустили на матурској вечери, решио је да ми покаже видео снимак који је окачио на Јутјуб канал.

Примакао се радном столу, главу нагнуо над мобилним телефоном и када је био довољно близу носом је укуцао оно за чиме трага, да би се после неколико секунди рефрен песме заорио његовом собом.

Џонијев деби - презнојавање и први аплауз

Џонијеву књигу је објавио Дечији центар - невладина организација из Зајечара, а промоција је одржана у оквиру петог издања њиховог Међународног инклузивног фестивала дечијег и омладинског стваралаштва „Арт зона за све".

Председница овог удружења Селена Ристић Витомировић каже да је за његово стваралаштво сазнала преко друштвених мрежа.

„Познато ми је било да има церебралну парализу, али сам онда видела његове текстове и да пише за репере.

„Знала сам и да не може да репује, али не и до које мере су његова физичка ограничења", говори она за ББЦ на српском.

Пошто су се повезали, почело је и дружење у просторијама организације, да би убрзо на ред дошао и његов први наступ на зајечарском Тргу ослобођења поводом Светског дана музике 21. јуна 2015.

Џони се испрва бунио и није желео да то уради, али се на крају ипак појавио, после много убеђивања и Селениног инсистирања, у пратњи друга који му је помагао.

„Било је трауматично, није се знало ко се више презнојава.

„Пред свом том публиком, у тренутку је добијао треморе, све га је плашило и није знао како ће људи да реагују на њега", наводи председница удружења Дечији центар и зајечарска глумица.

Међутим, све је нестало када су кренули први аплауз јер је „схватио да је ту где треба да буде и да то јесте оне".

„То је просто део њега и његов печат, свака песма је његов живот и не може нико да то одради сам без њега", наглашава Ристић Витомировић.

Ово је био почетак плодне сарадње коју су недуго потом наставили када је глумица са средњошколцима радила филм „Хоћу да нећу" о родно заснованом насиљу.

Џони је за ту прилику направио песму Не дижи руку на девојку.

Ристић Витомировић каже да ју је очас посла написао, за разлику од химне Дечијег центра за коју му је требало годину дана.

Толико им је требало да се договоре и око књиге у којој се налазе текстови више од 30 Џонијевих песама.

„У принципу су скоро све оне аутобиографске и ова књига и треба тако да се посматра - као његова аутобиографија."

„А ја бићу ти друг кад буде најтеже"

Прва песма на Џонијев текст снимљена је 2014. године и одреповао ју је Марко Младеновић Маркони.

„Упознали смо се преко Фејсбука кад ми је послао пар текстова да прочитам и прокоментаришем пошто је видео да радим музику.

„После пар месеци сам му снимио прву песму", говори Маркони за ББЦ на српском.

Назвали су је Ми желимо слободу.

До сада му је, каже, „позајмио глас" на скоро десет песама и урадио још неколико спотова.

„Нисам могао ни ја све да изведем јер има ту и неких тешких текстова које једноставно нисам могао да изнесем, да има емоцију", истиче дведесетпетогодишњи продуцент.

Џони је на самим почецима бављења музиком имао и групу под називом 14 Фул Екипа са репером Макијем Бро.

Процес рада на песми углавном почиње тако што Живановић пошаље текст и матрицу, а онда следе разговори, савети и размена мишљења док се не дође до коначног договора.

Маркони се сећа да је Џонију било веома занимљиво када је први пут чуо како су испале песме за које је написао текст.

„Он нема могућност да проба, да види како ће то да звучи, него све на осећај пише преко бита", објашњава Младеновић.

Заједно су били део групе Тимахи, локалне реп дружине у којој је било више десеторо чланова.

На њихова окупљања у стану где су вежбали неколико пута је свратио и Џони, а готово редован је био и на наступима које је група имала у Зајечару.

Последња песма на којој су Маркони и Џони сарађивали објављена је крајем прошле године и зове се Само буди ту.

Женске вокале у песми пева Андријана Ристић, њихова другарица са којом Џони такође сарађује дужи период.

Прво њеног гостовање било је на песми Задња суза објављеној 2015. године.

„Пре тога није радио песме са певањем, али је ова била емотивна пошто је говорила о операцији кичме.

„Питао ме је да му гостујем пошто му је био потребан неки вокал да буде емотивније и ја сам пристала", описује Ристић за ББЦ на српском почетке њиховог заједничког рада.

Сарадња се наставила до данас, па би до краја године требало да изађе још нових песама где ће учествовати и Маркони.

Ристић сматра да је веома битно за зајечарску музичку сцену што је Џони део ње јер у граду „нема толико успешних музичара и репера".

„Тако да је лепо што имамо барем једног и то баш инспиративног", истиче Ристић.

Сагласан је и Маркони који не крије да му се диви како упркос животним и здравственим околностима остаје ведар и чио.

„Понекад кад сам сморен и паднем у депресију, сетим се како неко са много већим проблемима може да изађе на крај са њима.

„Он никад није имао такво стање - увек је био позитиван и гледао само право, нема назад", наглашава Маркони.

Тимочки Михаил Таљ

На његовом радном столу, поред монитора, телефона и тастатуре са великим типкама које му помажу да лакше куца, у једном ћошку стоји и сјаји гомила медаља и два пехара.

„Неке пехаре му је поломио брат док се играо кад је био мали", каже њихова мајка Сузана.

Џони се са шахом упознао још као дете док је шетајући градом са мамом запазио старије суграђане како се играју померајући фигуре по црно-белој табли.

Била је то љубав на први поглед, па је одмах затражио од деде да га научи правила и како се уопште игра.

Због природе његове болести, тешко му је да помера фигуре, па му је раније у помоћ, поред родитеља, притицао и млађи брат.

Зато данас, каже мајка Сузана, а Џони се смешећи одобрава, бата не жели више ни да пипне таблу.

Репер је временом постајао све бољи у овој игри.

Почео је да осваја прве награде и медаље, како на државном, тако и на међународном плану.

Пре пет година је постао и члан шаховског клуба „Зајечар.

„Највећи успеси за сада су ми освојена прва места на три међународна турнира и играње за Зајечар на екипом републичком такмичењу за особе са инвалидитетом као капитен и прва табла.

„На том турниру, екипно смо заузели треће место у Србији, а ја сам се у појединачној конкуренцији издвојио као играч са најбољим учинком", одговара Живановић.

У шаху га, додаје, привлачи слобода креативности, коју доводи у везу са музиком, али пре свега ментална борба.

„За мене је шах начин живота.

„Kолико год ствари да научим, све више схватам колико заправо не знам, у томе је лепота шаха", наглашава вишеструки првак.

Почели смо са музиком, а разговор завршавамо његовом омиљеном игром.

У том духу, док се поздрављам са Џонијем, дајем му обећање да ћемо наредног пута одиграти неку партију.

Унапред знам исход меча, али тако је кад испред себе имате шампиона, како у шаховској, тако и у игри званој живот.

„Живим живот борца - хоћу, могу, морам"

Селена Ристић Витомировић има намеру да се упусти у потрагу за донаторима како би одржали промоцију књиге и у другим градовима, а у плану је и допуњено издање.

„Морам да нађем још начина да он може да искаже неке сопствене капацитете и да учествује у процесима који су везани за музику јер мислим да ту може", истиче глумица.

Каже да би желела да прикаже и његову другу страну, ван музике, да буде видљив свима, па и институцијама које до сада углавном нису имале слуха за њега и одмах га отписивале.

Због инсистирања на ручном потпису, његова мајка Сузана направила је Џонију печат, али ни то није помогло да се пренебрегне дискриминација на појединим местима.

„То ме ужасава, зато што мислим да такав момак, који може овако добро да пише, може врло добро и да зарађује, да себи створи неку егзистенцију, на пример кроз онлајн рад или нешто у вези са друштвеним мрежама", оцењује Ристић Витомировић.

А шта каже Џони?

Па, до краја године планира да објави још неколико песама и спотова, за које све теже налази људе који би му око тога помогли.

„А што се тиче шаха главни циљ је освајање лиге Србије са клубом Зајечар", одлучно поручује репер.

У међувремену наставља да сакупља и ствара материјал за нову књигу јер, како каже у једној његовој песми - вечити је борац и небо му је граница.

Погледајте видео о младим српским репрезентативкама у шаху

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]