Хип хoп и књига „Репотписани": Како је Србија добила први „реп буквар"

Духовито и сурово, тужно, потресно и апсурдно, псовке и „паметне речи", доста рима, много љубави према музици и читава једна историја.

Све то може се наћи у књизи Репотписани - 100 најбољих текстова домаћег хип хопа, које су прикупили Иван Ристић, Небојша Марић и Александар Павлић.

„Овом збирком не обраћамо се само реп публици, већ свима који на било који начин воле приче, прозу и поезију", каже за ББЦ на српском Иван Ристић, оснивач и уредник портала Мај Пипл (My People) који се бави хип хоп културом.

Ристић каже да је ово први пут да се текстови реп песама „стављају у први план и истичу као књижевни еквивалент било чему".

„Поента је била да текстови могу да издрже белину папира у књизи… Од реп музике смо одузели то 'р' и остао је само еп", додаје.

Хип хоп музика већ деценијама заузима важно место у музичком свету, али је доста и оних који је отписују, негирајући да она има било какву вредност.

„Хип хоп је апсолутно легитимни уметнички жанр који је раме уз раме са другим жанровима музике које су и публика и критика прихватили као уметност, поезију, нешто прелепо и магично", каже за ББЦ репер Драгутин Гроздановић, познатији као Фурио Ђунта, чија се једна песма нашла у Репотписанима.

„Он без икакве сумње све те критеријуме испуњава, што је мени јасно одавно, али, ето, овај пројекат може да допринесе да још већем броју људи то буде јасно".

Ко је све ту?

Готово сви - од зачетника реп сцене у Србији током деведесетих, попут Далибора Андонова Груа, до младих аутора који репују тек неколико година.

Највише песама има Бошко Ћирковић Шкабо, члан Београдског синдиката - чак 13 - а други је Марко Шелић Марчело.

„Очекивано", каже Ристић кратко.

„Шкабо је у ширем избору имао још више песама, али смо неке искључили јер су исте тематике.

„Увек је приповедачки прилазио свему, његове песме јако лепо трпе папир, види се да му је стало како то све изгледа", додаје.

Ћирковић за ББЦ на српском каже да му је драго што је толико заступљен, али и да би волео да има још неких песама и аутора, јер је „своје песме већ читао".

„У суштини ја стално пишем и може само да ми буде драго да су неки мој радови прошли кроз то сито и решето, и што су се нашли у том друштву.

„Све су те песме супер - Рамирез из Саншајна и Феуда је можда најбољи наш текстописац, па Киза Робин Худ, укључујући и Рамба Амадеуса".

Међу 100 најбољих текстова српског хип хопа су и песме две реперке: Милене Јанковић - Мими Мерцедез и Иване Рашић, познатије као Сајси МС.

„Мислим да им је метод одабира био супер - оголили су песме и вратили их у тај неки изворни облик, јер реп у основи и јесте поезија", каже Рашић.

Она у књизи има четири песме - Локал београдизам, Бот, Два пута две, Српска Дороти иде у Оз.

„Драго ми је да су се баш те песме нашле у збирци јер су из различитих периода мог стварања, тако да је ово као и нека ретроспектива. А и супер је када те неки други људи уврсте међу све те ауторе", наводи.

Ристић каже да у књизи има много више појединаца од реп група, да су реакције свих веома позитивне, али да сви примете исту ствар.

„Свако је запазио да некога нема, лакше је то него да ставиш на пиједестал песму која је већ ту", истиче.

Шкабо - Савана

Лешинара гладно око мотри на двориште школско.

Када огласи се звоно, телад излази на одмор

без свести да са неба страшна опасност их вреба.

Милости савана нема, лака мета су јој деца.

Превазиђен је метод да најслабијега кокнеш.

Ето теби одмах гозбе, а код осталих је опрез.

Зато спушта се лагано крила склапа елегантно

и нуди им бомбоне разнобојне он галантно.

Развио је њух одавно код кога је лаган пролаз

Слатком причом и супстанцом што је отео од ловца.

И док си реко "доп" ето младунца у замци

како мање пасе, слаби, лаже, краде оцу и мајци.

Како је књига настала?

Уз доста музике, наравно.

Ристић каже да су током годину дана рада на књизи у обзир узели 330 аутора и око 7.000 песама.

„Мислили смо да ће све трајати укупно пар месеци - неких пет, шест виђања, направимо ужи избор и то је то, али било је много теже од тога", наводи Ристић.

„Кад су почеле детаљније да се преслушавају песме и обраћа пажња на текст, испливали су неки текстови који ти овако никада не би пали на памет".

Ристић истиче важну ствар збирке - реч је о компилацији најбољих текстова, не песама од историјског значаја, шта год он значио.

„Интересантно је и прилично тешко било ставити се у кожу читаоца, не слушаоца", наводи.

„Дакле, из песама смо избацивали музику, флоу, начин реповања и све друго што чини једну реп песму, концентришући се само на речи".

Испод сваке песме налази се КјуАр (QR) код, тако да читаоци његовим скенирањем могу и да преслушају песму чији текст им се свиди.

Аутори у предговору наводе да је при одабиру пре свега био битан локализован и „измештен" стилски правац, упечатљив текстуални мотив, као и да је тема обрађена на уметнички задовољавајући начин.

Такође, истичу да не беже од субјективности и да је ово једноставно њихова листа 100 најбољих текстова, па се надају да ће књига изазвати дебате о реп музици.

„У зависности од тога шта ти је почетна тачка ти можеш да направиш десет збирки - најутицајније песме, па песме које су лично утицале на тебе… Има милион опција", наводи Ристић.

„Волели бисмо кад би тога било што је више могуће, да се много више прича о репу, песмама, текстовима…"

Разноврсност

Књига Репотписани може да се чита и као пример разноврсности домаћег репа, јер песама има и тужних и смешних и сурових, оваквих и онаквих.

„Да, на нивоу тема, али и локално", каже Ристић.

„Интересантно је видети, на пример, крушевачку школу писања за коју људи који прате реп веома добро знају - видиш неке локалне форе и како они доживљавају реп".

Фурио Ђунта, хирург у Клиници за васкуларну хирургију у Нишу, каже да је разноврсност важна сваку делатност, не само за реп.

„Наравно, не и квантитативно - у Београду живи више људи, тако да је логично да он има и више представника, али је битно и да љубитељи репа уживају у различитим изразима", сматра.

„А некад ми се чини да људи који нису из наше регије некада више уживају у нашим форама него људи одавде… Форе које у Нишу знамо 20 година у Београду сада први пут чују", каже уз осмех.

Он се у књизи нашао песмом 14. септембар.

„Матрицу су ми послали из форе, мислећи да ћу да кажем 'ајде, бежи бре'. Семпл је из народне музике, као и трубачи у песми Југ.

„Све је почело као шала, али се мени то свидело и брзо сам написао текст - тема није најведрија, али је позитивна порука на крају, да не буде патетика. Рефрен, строфа…

Све се добро у уклопило и „остало је историја".

Фурио Ђунта - 14. септембар

„Моја генерација - велика халуцинација."

Алкохол је главна рекреација.

Реакција на то што сутра чека те књига,

а диплома није тријумф него брига.

Када кажем Србија сви ми кажу: „Run, Forrest!"

А шта ће бити сутра не зна чак ни Чак Норис.

А худ је празан, улица ћути,

ја пишем песму коју нико неће чути.

Промене

Хип хоп култура је на ове просторе стигла током осамдесетих година прошлог века.

Међу првим групама били су Бадвајзер, Who is the best и Робин Худ, али је први пробој међу ширу публику направио Гру албумом Да ли имаш право? из 1995. године.

У протеклих четрдесетак година реп је у Србији прошао велики пут, уз доста успона и падова, улазака и излазака из комерцијале, а многи и даље имају отписујући став.

„Када кажеш реп углавном имаш две асоцијације", каже Ристић.

„Прва је 'пих, наркомани', а друга 'пих, то су они који само певају о парама и ку*кама'".

Може ли то да се промени овом књигом?

„Мислим да је то једини начин - не баш овом књигом, али оваквим причама", наводи Ристић, истичући да је реп „jедан од најозбиљнијих хроничара времена".

„Репери из читавог региона озбиљно описују време у којем живе, проблеме младих и дан једног просечног младог човека."

Сматра да у је овом тренутку реп је најозбиљнији наследник поноса који је носила некадашња рокенрол и панк сцена.

А шта о томе мисле репери?

Шкабо сматра да се можемо спорити о томе да ли је реп валидна музичка форма и да ли има довољно хармоније у песмама, али истиче да став да су лоши текстови „генерализација која никада није могла да стоји, нити ће".

„То је савршена форма за некога ко хоће да се изрази у виду текста", истиче.

„Да са 44 године бринем шта званична култура мисли не бих имао ни два, а камоли 22 албума… Београдски синдикат притом никада није имао признање званичне културе, па смо напунили Арену".

„А да се ти званични нешто питају не би постојала ни ова књига - али, хвала богу, не питају се".

Сајси MC каже да ће књига Репотписани тешко моћи да промени нешто по питању положаја репа, али да је добро да се прича о музици.

„Нема она ту снагу… Једино кад би дошла до великог броја људи који уопште не слушају реп, онда би направила нешто велико.

„Ипак, надам се да ће да покрене дијалог, а свакако ће је запазити други репери, јер на реп сцени сви прате шта се дешава".

Промена лица репа

Фурио Ђунта, репер

Надам се да ова књига може нешто да промени у позитивном смислу.

Можда је нескромно да се одмах поредимо са америчком хип-хоп сценом, најјачом на свету свих времена, али узмимо пример Кендрика Ламара.

Стопроцентни представник хип-хип културе добија Пулицерову награду за албум, за оно што је испричао у форми хип хоп песама и хип хоп матрица, наравно са примесама џеза и сличних ствари, али то је хип хоп.

Неко ко је до тада сматрао да реп ни у оквирима музике није у рангу уметности - а камоли књижевности - тада ће све другачије да посматра.

Можда је то на далеком штапу, али то је то.

Реп је достигао тај статус да га треба систематизовати на овај начин, да се текстови класификују у форми енциклопедије, лексикона или овакве књиге.

То сведочи о томе да постоји нешто што је литерарно, нешто на шта и они који озбиљно доживљавају уметност треба да обрате пажњу.

Био сам у једној емисији, где новинарка каже "па добро, то је хип хоп, то није баш уметност".

Шта ти је, жено, категорички се не слажем са тим, како није уметност? Да ли су чула некад реп песму?

Са тиме се сусрећем свакодневно - око мене су све људи од којих 99 одсто њих не зна шта да мисли о репу.

И наравно да ће на један начин да посматрају ако буде „ево га овај Фурио, има спот на Јутјубу" или „ево га овај Фурио, има спот на Јутјубу, али и песма му је изашла у књизи".

Карикирам, али треба упростити до тог нивоа, јер тако људи размишљају.

Шта даље?

Даље је оно што је и иза - музика.

Шкабо је ове године избацио апликацију која има 20 његових албума и пројеката, у августу албум, недавно осам нових песама, а ускоро ће их бити још.

„Супер је испао - Живот пише реп, то је наслов, јер заиста живот пише реп, ја само записујем шта се дешава", каже он, додајући да је „инспиративно ово лудило" које се дешава око нас.

Аутори Репотписаних се за то време надају да ће књига стићи у руке некога ко реп песме никада није слушао, како би се разбили неки табуи.

„Не морају баш да буду читалачке вечери, али може да изазову дискусију, неке лепе приче о томе шта је писац хтео да каже, о метафорама, двосмислености неких песама", каже Ристић.

У међувремену уживају у репу и сећају се Марка Николића, њиховог пријатеља који је такође писао о хип хопу, а који је преминуо 2016. и којем је књига посвећена.

„Од тренутка када смо почели да седимо и преслушавамо до одласка у штампу је прошло доста времена због короне и свега сличног.

„Када сам први пут књигу држао у руци било је као 'вау', јако сам поносан што сам део свега овога, баш, а са друге стране то је већ толико далеко иза мене да већ размишљам о неким следећим идејама", каже Ристић.

Ако ништа друго, читаоци ће моћи да науче нешто о реперима или неке појмове из реп сленга - на крају књиге постоји сегмент назван „удизабуње улиглотазапоње" (буди полиглота, на утровачком).

„Направили смо да буде реп жаргон, а да се испоштује и књижевна норма, баш због људи који нису из света реп музике - ту се виде чари српског језика и музике.

„А и у самим текстовима имаш неке форе које можда ниси ни провалио кад репер каже, па сада на папиру провалиш да је то нека друга игра речи".

Те риме могу да буду прилично моћне - због неких можда осетите бес, неки одлазак у рај вас можда растужи или се вратите назад у даун.

Можда вас неке риме насмеју, а можда и налетите на некога неочекиваног... На пример, чика Јову Змаја.

Гуске у магли - Микри Маус и Бвана

(Микри Маус)

Магла се спушта на фарму животиња,

На***аће, наравно, живина и сиротиња.

Магла је густа, тмина је дубока,

Тада је стока пуна крволока

Убеђујем живину да ничег се не боје,

Стари гусан метио наочари своје.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]