Параолимпијске игре: Ко представља Србију и земље бивше Југославије и ко очекује медаљу

Спуштањем завесе на Олимпијске игре у Токију није завршен овај олимпијски циклус који траје неуобичајено дуго - предстоји Параолимпијада у јапанској престоници на којој ће Србија покушати да понови или чак надмаши резултат из 2016. године када је освојено девет медаља.

Укупно 19 српских параолимпијаца ће се такмичити у Токију - најбројнији ће бити стрелци и њихова делегација укључује пет такмичара, Србију ће представљати пет стонотенисера и четворо атлетичара, а у Јапан путују и представници у теквондоу, бициклизму, пливању и дизању тегова.

Требало је да буде 20 српских параолимпијаца, али је Дејан Јокић отпао у последњем тренутку јер је тест показао да је позитиван на корона вирус, саопштио је у уторак Параолимпијски комитет Србије.

„Напредујемо из циклуса у циклус - у Пекингу смо имали осам такмичара, у Лондону 12, у Рију 16 и сада смо дошли до 19", каже за ББЦ на српском Зоран Мићовић, председник Параолимпијског комитета Србије (ПОКС).

Он додаје да у ПОКС влада „велики оптимизам" и да је „врло реално" да српски такмичари понове резултате из Бразила, пошто су сви на краћим или дужим листама фаворита за освајање медаља.

Параолимпијске игре ће бити свечано отворене 24. августа, а церемонија затварања је 5. септембра.

На програму ће се наћи 22 спорта, а такмичари у бадминтону и теквондоу дебитоваће на Играма ове године, пише на сајту Међународног параолимпијског комитета (МПК).

Од земаља бивше Југославије, најбронију екипу има Хрватска (22).

Токио је први град у историји Параолимпијских игара који је други пут домаћин - први пут је био 1964. године, када је 375 спортиста из 21 земље учествовало у девет спортова.

Овог пута ће се око 4.400 спортиста из 162 национална параолимпијска комитета такмичити за 539 медаља у 22 спорта.

И Параолимпијске игре, попут Олимпијских, биће одржане у време пандемије корона вируса и раста броја заражених у Јапану.

Атлетичари циљају медаље, Жељко Димитријевић олимпијски рекорд

Српски параатлетски тим у Токију чиниће четворо такмичара који ће се надметати у бацању кугле, чуња, диска и копља, као и у трчању и скоку у даљ.

Жељко Димитријевић је вероватно најпознатији српски параолимпијац и од најискуснијег члана српског параатлетског тима се и у Јапану очекује медаља - он верује да ће бити златна.

„Не идем у Токио да бих учествовао или да би се попео на постоље - идем тамо да будем први", поручује 50-годишњи параатлетичар за ББЦ на српском.

„Сваки други резултат, чак и сребро, сматрао бих неуспехом", додаје.

Он је власник светског и параолимпијског рекорда у бацању чуња - први (34,71 метара) је постигао на Европском првенству у Пољској у јуну ове године, а други (29,96 метара) на Играма у Бразилу 2016. године, када је одбранио златну медаљу освојену четири године раније у Лондону.

„Убеђен сам да ћу оборити параолимпијски рекорд из Рија ове године у Токију, док за обарање светског треба да се поклопе и временски услови и да се склопе све коцкице у мојој глави и мом телу", каже Димитријевић.

Поред два олимпијска злата био је и шамион Европе три пута (2016, 2018 и 2021) и освојио је два злата на светским првенствима (2015. и 2017).

Димитријевићу је 2020. године председник Србије Александар Вучић уручио златну медаљу за заслуге, наводи се на сајту председништва.

Сашка Соколов је једина параатлетичарка која ће представљати српску селекцију у Јапану и тамо путује после успеха на Европском параатлетском првенству у Пољској које је одржано у јуну ове године.

Соколов је у Пољској освојила златне медаље у спринту на 100 и 200 метара, док је у бацању копља заузела друго место.

„Биће изазовно такмичити се у три дисциплине у Токију, али не желим да намећем себи велики притисак", истакла је она у изјави за Пиротске вести.

Србију ће у бацању диска и кугле представљати Небојша Ђурић из Ужица који је 2018. године на Параатлетском шампионату Европе у Берлину узео златну медаљу уз светски рекорд од 39,84 метра.

Према мишљењу Жељка Димитријевића, Ђурић ће у Јапану имати „много јаку конкуренцију" за освајање медаље, али је изузетно спреман за оно што га тамо чека.

Најмлађи члан параатлетског тима Србије на Играма биће 23-годишњи Немања Матијашевић који је 2018. године на Првенству Европе освојио сребрну медаљу у скоку у даљ.

На Светском првенству у параатлетици одржаном у Дубаију 2019. године, Матијашевић је заузео пето место и поставио је лични рекорд скоком од 6,88 метара.

„Сви наши параатлетичари су заиста спремни и имају добре шансе да освоје медаљу, а мислим да би две медаље од нашег тима биле задовољавајуће", каже Димитријевић.

Погледајте видео о индијској параолимпијки у бадминтону

Стонотенисери - подвиг из Рија сан, две медаље би биле успех

Петочлана српска стонотениска експедиција ће на овим Играма покушати да се макар приближи резултату из Рија када су се вратили са четири медаље.

Борислава Перић-Ранковић, Нада Матић и Митар Паликућа су се тада вратили са одличјима у индивидуалној и тимској категорији, а и овога пута биће највеће наде стонотениске параолимпијске репрезентације.

Србија на досадашњим Параолимпијским играма

Србија је као самостална држава први пут учествовала на Параолимпијским играма у Пекингу 2008. године и српски спортисти донели су укупно 16 одличја из три олимпијска циклуса - пет златних, седам сребрних и четири бронзана.

Прве две медаље освојили су бацач диска Драженко Митровић и стонотенисерка Борислава Перић - обоје су се из Кине вратили са сребром.

Српски параолимпијци били су успешнији у Лондону 2012. године пошто су освојили две златне медаље и три сребра.

Тања Драгић постала је параолимпијска шампионка у бацању копља, а Жељко Димитријевић је донео Србији злато у бацању чуња.

Драженко Митровић је поновио успех из Пекинга освојивши сребро, док су стонотенисери Златко Кеслер и Борислава Перић-Ранковић стигли до истих одличја у мушком и женском синглу.

На Параолимпијским играма у Рију 2016. године српски такмичари освојили су девет медаља - три златне, две сребрне и четири бронзане.

Стрелац Ласло Шурањи вратио се са једном златном и једном бронзаном медаљом, Жељко Димитријевић одбранио је титулу у бацању чуња из Лондона, а Милош Матић био је други у истој дисциплини.

Стонотенисери су и у Бразилу били јаки адути Србије - Борислава Пекић-Ранковић узела је злато, Нада Матић бронзу, а заједнички су у женском дублу стигле до сребра.

Њихов колега Митар Паликућа вратио се са бронзаном медаљом из Рија, док је Немања Димитријевић био трећепласиран у бацању копља.

Поред њих троје, боје Србије у Токију браниће и Ана Првуловић и Горан Перлић, а тим ће предводити селектор Златко Кеслер.

Превише би било амбициозно очекивати да се понови подвиг из Бразила, јер се тада српским стонотенисерима са инвалидитетом све поклопило - одрадили су добре припреме, имали сјајну атмосферу и мало спортске среће, каже за ББЦ на српском Златко Кеслер.

„Сада очекујемо једну сигурну медаљу и то у екипној женској конкуренцији - други смо носиоци од осам учесника и довољна је једна победа у четвртфиналу да узмемо медаљу, пошто нема меча за треће место", напомиње селектор.

И у индивидуалној конкуренцији српски такмичари такође имају шансе (Борислава Перић-Ранковић је друга носитељка у женском синглу, а Нада Матић шеста), али ће и конкуренција бити оштрија.

„Имамо велико искуство, али не смемо да занемаримо ни мотив противника да нас скину са трона", каже за ББЦ на српском Перић-Ранковић.

Због одлагања Игара припреме за Токио биле су отежане и другачије него пре, па је због тога незгодно прогнозирати колико би медаља српске стонотениски тим могао да освоји на Параолимпијским играма, додаје ова стонотенисерка.

Селектор Кеслер сматра да ће у женској сингл конкуренцији бити жестока конкуренција - у првих шест носитељки су три Кинескиње и једна Немица, те ће пут до медаља бити тежак.

Он додаје да и Митар Паликућа игра добро у последње време, али није било прилике да се та форма озбиљније провери због пандемије корона вируса која је онемогућила честа путовања.

„Био бих презадовољан са две медаље из Токија - то би наставило континуитет успеха наших стонотенисера на Параолимпијским играма и мотивисало неке млађе играче да одмене Бориславу, Наду и Митра у будућности", закључује тренер параолимпијске стонотениске селекције Србије.

Земље бивше Југославије на Параолимпијским играма у Токију

Стрелци - рекордер из Рија и светски шампиони

Стрељачка параолимпијска репрезентација биће још једна од узданица Србије у Токију, а злато из Бразила браниће Ласло Шурањи који је 2016. године поставио и олимпијски рекорд у пуцању из МК пушке са 50 метара раздаљине.

Осим те дисциплине, Ласла очекује и надметање у пуцању из ваздушне пушке у јапанској престоници.

Што више кругова у Токију покушаће да устреле и Драган Ристић, Здравко Савановић, Живко Папаз и Растко Јокић.

Они ће се на Параолимпијским играма такмичити у пуцању из ваздушне пушке, ваздушног пиштоља, МК пушке и МК пиштоља.

На Светском првенству у Сиднеју 2019. године српски стрелци освојили су пет медаља, а Драган Ристић истакао се са златном и сребрном медаљом у појединачној конкуренцији и сребром и бронзом у екипној.

Свих стрелци који ће представљати Србију у Токију олимпијску визу изборили су на овом првенству, наводи се на сајту Параолимпијског комитета Србије.

Због позитивног теста на корона вирус у последњем тренутку је отпао Дејан Јокић, саоштио је Параолимпијски комитет Србије.

Јокић је требало је да наступа у класи СХ2, ваздушна пушка лежећи, ваздушна пушка стојећи и МК пушка лежећи.

Шта очекивати од дизача тегова, теквондисткиња, бициклиста и пливачице?

Петар Миленковић представљаће Србију у дизању тегова (категорија до 97 килограма) у Токију, а највећи успех у досадашњој каријери била му је титула шампиона Европе освојена 2018. године, наводи се на сајту Међународног параолимпијског комитета.

Миленковић није успешан само у конкуренцији особа са инвалидитетом, већ доминира и ван своје конкуренције - подигао је 220 килограма у дисциплини бенч 2015. године и тако поставио државни рекорд за мушкарце до 93 килограма, наводи се на сајту Powerlifting савеза Србије.

Српски такмичар је учествовао и на Олимпијским играма у Бразилу пре пет година, али тада није успео да забележи запаженији резултат.

Бициклиста Милан Петровић ће у дресу Србије возити друмску трку и хронометар у Токију.

Милан је слабовид и имаће уз себе Горана Шмелцеровића, тренера и пилота који ће управљати бициклом.

Овај тандем Лесковчана наступио је и на Играма у Лондону и заузео је 11. место у друмској трци, оносно 14. место у хронометарској.

Данијела Јовановић и Марија Мичев биће прве српске параолимпијке које ће се такмичити у теквондоу, а у Токио иду после запажених резултата на Светском првенству у Турској 2019. године.

Тада су обе у својим категоријама дошле до сребрних одличја.

Јовановић ће се надметати у категорији до 49 килограма, док Мичев чекају борбе у конкуренцији такмичарки испод 58 килограма.

Катарина Драганов Чордаш из Зрењанина једина ће своје битке водити у води - такмичиће се у пливачким тркама на 50 и 100 метара леђним стилом.

„У Токио идем без икаквог притиска, идем да постигнем што бољи резултат и бићу презадовољна ако то буде довољно за финале", рекла је она у изјави за сајт ilovezrenjanin.com.

Како су изгледале припреме за Параолимпијске игре током пандемије?

Далеко теже у поређењу са претходним олимпијским циклусима, истиче председник ПОКС Зоран Мићовић.

Као пример за то наводи стонотениску параолимпијску селекцију која је „специфична" због чињенице да нема адекватне ривале у Србији.

„Они морају да учествују на међународним турнирима како би се припремили за оваква такмичења и због пандемије смо имали велике проблеме, јер је путовања било немогуће или врло тешко организовати", објашњава Мићовић.

Параолимпијска шампионка из Рија Борислава Перић-Ранковић истиче да скоро две године српски стонотенисери нису учествовали на турнирима и да ће бити много непознаница у Јапану.

„Сви ћемо имати психолошки притисак и оптерећење - не знамо да ли су противници нешто мењали у својој игри и тактици током тог периода", напомиње она.

Утицај пандемије осетили су и други чланови српске параолимпијске експедиције која ће путовати у Токио.

„Пандемија је пореметила много и још увек ремети", каже Жељко Димитријевић.

Као једном од најискуснијих такмичара у Јапану, њему није ишло на руку одлагање Игара за годину дана.

„Прошле године сам имао годину мање, сада већ имам 50 година и сваки тренинг подносим тешко, али сам спреман за оно што ме чека у Јапану", каже Димитријевић.

Осим припрема за Олимпијске игре, због корона вируса биће другачији услови такмичења и у Токију.

„У Олимпијско село можемо да одемо само пет дана пред Игре и нећемо имати време за привикавање, а напушта га сваки такмичар два дана после завршетка његове дисциплине.

„Мере ће бити ригорозне, али најважније је да ће се на крају одржати Параолимпијске игре, па - ком' опанци, а ком' обојци", закључује наш трофејни параолимпијац.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]