Воде у Србији и закон: Вучић није потписао измене, документ поново пред посланицима

Док су у Словенији људи на референдуму огромном већином одбили владин предлог закон о водама којима би се допустила градња комерцијалних садржаја поред река, језера и уз морску обалу, у Србији су посланици усвојили сличан закон.

Таква одлука довела је до серије протеста, а девет дана по усвајању, председник Србије Александар Вучић одбио је да потпише измене Закона о води и одлучио га врати у Скупштину, пренела је Радио-телевизија Србије.

После Вучићеве одлуке, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде одлучило је да предложи Влади Србије повлачење из процедуре предлог тог закона, као и да се о новом нацрту закона спроведе јавна расправа, потврђено је агенцији Бета.

Он је претходно рекао да ће потписати измене ако су у складу са Уставом.

Према изменама Закона о водама усвојеним у Скупштини Србије, водно земљиште моћи ће да се даје у закуп непосредном погодбом „за плутајуће објекте (сплавове и кућице) који су постављени на водном земљишту на територији Града Београда до дана ступања на снагу тог закона".

Еколошки активисти тврде да се тиме отвара пут ка корупцији због начина коришћења и давања у закуп водног земљишта.

Према прописима, председник државе може да врати Народној скупштини изгласани закон на поновно одлучивање ако сматра да није сагласан са Уставом или да је у супротности с потврђеним међународним уговорима.

Такође, и ако није у складу са општеприхваћеним правилима међународног права или да при доношењу закона није поштована процедура која је прописана за доношење закона или да закон не уређује неку област на одговарајући начин.

Активисти су у недељу, 18. јула извели перформанс испред Председништва Србије у центру Београда, симболично пустивши Закон о водама низ воду - тачније низ фонтану на Андрићевом венцу.

„Пред нама је рат за воду и ваздух", изјавио је Александар Јовановић Ћута, еколошки активиста и представник организације Одбранимо реке Старе планине, који заједно са још неким покретима тражи хитно повлачење спорних измена закона.

Замерају и што су предложене измене закона у скупштини разматране без јавне расправе и по хитном поступку.

У међувремену, више од 40 организација, међу којима и Светска организација за природу (WWФ), позвали су људе у Србији да потпишу петицију за расписивање референдума о, како наводе, неуставним и незаконитим измена Закона о водама.

Окупљени око платформе Еколошки устанак затражили су да председник Србије Александар Вучић не потпише измене Закона о водама, које су оценили као „катастрофалне".

Траже и да се оне врате на поновно писање у којем би учествовали и заинтересовани грађани, професионална и стручна удружења.

Шта доносе измене закона и шта значи непосредна погодба

Изменама закона се предвиђа увођење механизма „непосредне погодбе" при давању у закуп воденог земљишта у јавној својини за коришћење речних наноса и за постављање сплавова.

„Измене су писане са циљем да се власницима исплавова и онима који се баве експлоатацијом шљунка омогући непосредна погодба", каже Јован Рајић председник Управног одбора Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).

Сматра да се тиме отвара простор за коруптивне активности и да се елиминише транспрантност у располагању водом - најважнијим јавним добром.

Елиминише се принцип конкуренције, односно фаворизују одређени понуђачи, групе, компаније, интересне групе, зато што с њима могу мимо тржишних услова да се погађају око услова под којима им то земљиште дају у закуп, каже Рајић за ББЦ на српском.

Према досадашњем закону, додаје, постоји такозвана тржишна утакмица и јавно надметање.

Онај који да најбоље услове тај ће добити могућност да постави пловни објекат (сплав) и да се бави експлоатацијом шљунка.

Међутим, овим изменама, могу сами да бирају с ким ће да преговарају, коме ће да дају у закуп земљиште и под којим условима, каже Рајић.

Навео је и пример.

„Рецимо да постоји одређена минимална цена, али максимална не постоји, тако да је фактички могуће да ономе ко је мени близак могу да дам закуп за 500 евра, јер је то минимална цена.

„А онога који ми није близак ћу да рекетирам и да му за исти закуп тражим 10.000 евра.

„Ту се елиминише тржиште, било какав економски критеријум и дозвољава се непосредна погодба у смислу да ја могу да преговарам с ким хоћу и да дам услове које хоћу", каже председник УО РЕРИ-ја.

Цитирајући одредбу оспорених измена закона да се „водно земљиште у јавној својини може дати у закуп непосредном погодбом у случајевима ако је то у конкретном случају једино могуће решење", Рајић каже да је то неуставно.

„Шта значи једино могуће решење? Нема јасног критеријума, то нико не може да контролише", закључује Рајић.

Најављени протести и „рат за воду"

Биљана Стојковић, професорка Билошког факултета у Београду и представница Скупштине слободне Србије сматра да се овим изменама закона „грађанима Србије одузимају људска права и ресурси".

„Идеја је да ми не располажемо ни водом, ни ваздухом ни земљом и сада ће то бити унето и у закон", додала је.

Становници новобеоградских блокова насеља поред Саве, али и они поред Дунава годинама траже да се успостави комунални ред на реци, жале се на буку, али и на јавашлук јер се од сплавова и кућица река више и не види са обале.

Међутим, ни скоро 6.000 потписа станара новобеоградских блокова - није помогло.

Душан Чавић, новинар и представник организације „За наш кеј", рекао је да ће измене закона створити могућност да Београд усвоји одлуку о сплавовима, иако је престоница „црвена зона" по том питању - због буке и заклањања погледа на реку.

„Знамо да је Београд на води црвена зона за постављање сплавова и плутајућих објеката због буке и ружења погледа на реку.

„Ми у новобеоградским блоковима не можемо да видимо реку од сплавова, нити можемо да живимо од буке.

„Зато је моје питање за градоначелника Београда и његовог заменика да ли ми имамо мање права од становника насеља Београд на води", рекао је Чавић.

Александар Јовановић Ћута, еколошки активиста и представник организације Одбранимо реке Старе планине, измене закона је назвао криминалним и позвао новинаре и јавне личности да се спреме да бране воду.

„Они у свему томе виде плен, око себе су окупили најмоћније иностране компаније и једини одговор је општа побуна", рекао је Јовановић.

Подсетио је на низ протеста широм Србије због изградње малих хидроелектрана.

Радомир Лазовић из Иницијативе Не давимо Београд рекао је да ништа не сме да буде скривено од јавности.

„Питање је коме је у интересу спровођење оваквог закона. Ми имамо велике проблеме и са другим природним добрима и морамо да се боримо да природне ствари припадају људима који овде живе", додао је он.

Уз ове организације, World Wide Fund for Nature (WWF) још 35 организација траже хитно повлачење из скупштинске процедуре наведени нацрт измена и допуна Закона и отварање јавне расправе.

Док невладине и еколошкем организације протестују, највиши представници државе најављују велика улагања у воде.

„Инвестираћемо велика средства посебно у области управљања водама - готово шест милијарди евра у наредних неколико година", рекла је председница Владе Србије Ана Брнабић.

Од тих шест милијарди, прецизирала је, 4,3 милијарде иду у заштите воде од загађења, а 1,5 милијарди евра за водоснабдевање.

У Словенији одбијене измене Закона о водама

Влада премијера Јанеза Јанше је у марту одобрила амандман о изменама Закона о водама.

Једна од одредби је и издавање одобрења за изградњу хотела, продавница, ресторана у близини мора, река и језера.

Еколози у Словенији су се снажно успротивили, наводећи да ова одредба представља претњу по животну околину и квалитет воде и да би закон могао да буде у интересу приватних инвеститора и да би се тиме ограничио јавни приступ води, а тиме и нарушио њен квалитет.

На референдуму у недељу, 11. јула 2021. године, Словенци су огромном већином гласова одбили владин предлог - чак 86 одсто је било против.

Текст је ажуриран 18. јула 2021. године

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]