Спорт и деца са инвалидитетом и сметњама у развоју: Тренинг који не јача само мишиће, већ и осмех

    • Аутор, Тијана Душеј Ристев
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Време читања: 5 мин

Тамара има 18 година и од скоро је научила да поскакује на једној нози.

„Пресрећна је, стално се хвали тиме", каже њена мама Дијана Ковачевић Грбовић.

Њена ћерка је једна од двадесетак полазника школе спорта коју организује удружење ФРОМ у Београду.

Ово удружење бави се промоцијом спортских активности особа са инвалидитетом и сметњама у развоју.

Истраживања Уницефа показала су да физичка активност код деце са инвалидитетом и сметњама у развоју смањује хиперактивност, појачава концентрацију и помаже им да развију доживљај припадности групи.

Србија има 7.186.862 становника, од чега 17,6 одсто чине деца, али број деце са сметњама у развоју и инвалидитетом није познат, наводи се на сајту Уницефа.

Како изгледа тренинг

За ћерку Лидије Стевановић, 18-годишњу Вању, тренер Драган је јако важан.

Познају се још из периода када је Вања похађала основну школу.

Skip Најчитаније and continue reading
Најчитаније

End of Најчитаније

Када су Стевановићи чули да је отворено ФРОМ удружење, пожелели су да Вања крене тамо на вежбе, али због њених здравствних проблема, односно због операција обе ноге, упис на тренинг су одложили.

Оног тренутка када је Вања стала на ноге, прикључили су се.

У ФРОМ-у су већ две године.

„Није увек расположена да тренира, али тренер се труди и успева да је мотивише и анимира", каже Лидија.

Дефектолог и тренер Драган Николић каже да се тренинзи планирају према могућности сваког детета понаособ, а не према њиховим ограничењима.

Уз вежбе које служе да се појача физичка издржљивост, с децом раде и едукацију психомоторике, па се спроводе активности које ће побољшати опште психофизичко стање.

„Тиме се може смањити ниво хиперактивности, побољшати концентрација, дете усваја и извршава налоге, смањује агресију и аутоагресију", објашњава Николић.

Додаје да је то јако битно код деце која имају аутизам, Даунов синдром или неке друге сметње у развоју.

Николић напомиње да бављење спортом није пуко развијање мишића ни код деце која немају сметње, већ треба радити на психофичком развоју у целости.

Један од последњих тренинга био је инспирисан рођенданом једног од полазника.

Разговарали су о томе којег је облика торта, па су покушали да формирају круг држећи се за руке, јер је слаткиш био тог облика.

„Уз физичку активност, деца су причала и облицима", каже дефектолог.

Вежбе која деце изводе на тренизима нису класичне, додаје Лидија Стевановић.

„Једном је поред зграде у којој тренирају прошло ватрогасно возило, па је цео тренинг био посвећен том возилу", описује мајка.

За рад са децом која долазе на тренинге у ФРОМ потребно је много стрпљења, јер свако дете захтева посебан приступ и често нису сви увек расположени да вежбају.

„Пре неки дан догодило се да је троје деце успело у исто време да почне и заврши вежбу и то је заиста изванредно", каже Лидија.

Шта је ФРОМ

То је спортско струковно удружење из Београда које промовише спортске активности код особа са инвалидитетом и сметњама у развоју.

На челу школе је Драган Николић по занимању дефектолог који тренира са децом и младима.

Уз Драгана, са децом повремено раде и његове колеге дефектолози.

Идеја је настала из неопходности физичке рекреације и потребе да се сваком детету пружи иста могућност бављења телесним развојем.

„Све вежбе које радимо прилагођене су њиховим специфичним моторичким активностима које они могу да савладају и развијају", каже Николић за ББЦ на српском.

Тако се деца уче физичкој издржљивости и раде на моторној контроли зглобова.

Зашто су тренинзи важни

Николић каже да се радом и вежбањем развијају и могућности деце.

Неке покрете које нису могли да ураде на почетку, после неколико тренинга успевају.

„Могу сами да ходају, да ураде чучањ, да скоче на једну, па на другу ногу наизменично", каже дефектолог.

Мајка Тамаре Грбовић која у ФРОМ-у тренира скоро четири године каже да је стекла утисак да деца после одлазе кући задовољна.

Сматра да они тамо јачају и самопоуздање, јер им је тело јаче, боље координишу покрете и то их чини срећнијим.

„После тренинга, реквизите које су користили враћају на место, тако да сала остаје спремна за вежбаче који долазе после њих", прича поносно Дијана.

О томе колико њена ћерка воли ове тренинге, сведочи и то што, како каже, никада нису закаснили на вежбе.

Колико деце са сметњама у развоју има у Србији?

Прецизне податке би требало да пружи Регистар деце са сметњама у развоју који у овом тренутку развија Институт за јавно здравље „Батут" у Београду.

Према речима докторке Снежане Плавшић из овог Института, регистар би требало да буде употпуњен до септембра или октобра 2021. године.

„Методологија прикупљања података подразумева процену функционалности деце и примену међународне класификације функционалности, инвалидности и здравља.

„Неопходна је додатна едукација лекара, која је тренутно у току, како би могли да процењују и уносе податке у регистар", каже она.

Стварање регистра, односно унос података, обавеза је прописана Законом о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства.

„За сада су унети подаци о 120-оро деце у регистар", рекла је Плавшић за ББЦ на српском.

Зашто је битан разговор са тренером

Најбоље је попричати са особама које раде у установама здравствене заштите пре него што дете започне са редовном физичком активношћу, наводи се на сајту Удружења за спорт медицину спорта.

„Покушајте да добијете савете од професионалаца са искуством у физичкој активности особа са посебним потребама", истиче се.

Ове људи могу више да кажу о обимима и типовима активности које могу бити одговарајуће за ваше дете.

Психомоторни развој и вежбе

Код деце се најпре развија крупна моторика, па тек онда фине моторичке вештине.

Kрупна моторика:

  • На раном узрасту развој моторике је основа за развој других функција, пре свега сензорних и когнитивних
  • Kашњење у држању главе, седењу и ходању углавном је повезано са успореним психофизичким развојем
  • Општи ниво реаговања детета и координисаност покрета тела много су значајнији фактори од појединачних показатеља
  • Тешкоће детета (неусклађени, несврсисходни и неусмерени покрети) на узрасту до две године могу бити у вези са заостајањем у телесном и/или менталном развоју
  • Неке од тешкоћа - поремећај контроле главе, недовољан тонус, немогућност одржавања усправног положаја/равнотеже, церебрална парализа - могу бити органски условљене
  • Стереотипни покрети карактеристични су за поремећаје из аутистичког спектра

Фина моторика:

  • Заостајање у развоју фине моторике не мора бити алармантан знак, већ је показатељ да те функције треба увежбавати кроз игру
  • Вежбањем фине моторике развија се и дететова пажња, будност и премештање пажње
  • Ако дете не посеже за предметом, а изостају и реакције на звуке, то може указивати на потребу контроле слуха или вида
  • Интересовање за одређеном врстом активности указује на склоности које би требало подржавати куповином играчака или материјала за омиљене игре
  • Пред полазак у школу, дете достиже зрелост координације финих покрета руку са покретима очију, која је предуслов за увежбавање читања и писања
  • Kашњење у развоју хватања предмета прстима, удружено са осталим индикаторима, указује назаостајање у когнитивном развоју и могућу менталну ретардацију
  • Таква деца веома дуго имају стиснуту шаку, а развој хвата је најчешће пођеднако успорен код обе руке

*Извор: Уницеф

Погледајте и видео о Марку који обилази свет у колицима

Планови за будућност

Николић је недавно добио признање за рад и промоцију спорта код особа са инвалидитетом и сметњама у развоју.

Планира да у наредном периоду прикупе средства и обезбеде спортску салу која ће деци бити стално на располагању, јер ове тренутно користе добром вољом људи из Боксерског савеза „Браћа Рибаћ" и центра за борилачке спортове „Звонко Остојић".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]