Црна Гора и протести: Да ли је нестабилна земља или столица премијера Кривокапића

Протести услед најаве смене министра правде, незадовољство дела јавности због нових правила о добијању црногорског држављанства, инцидент са службеним возилом у коме је била ћерка премијера.

Сва три догађаја имају нешто заједничко, а то је да су се у три дана догодила у Црној Гори.

Али и да, директно или не, као једног од актера имају премијера Здравка Кривокапића.

Демонстранти су у Црној Гори протестовали због најављене смене министра правде Владимира Лепосавића, коју је предложио Кривокапић, али и због потенцијалног доношења нових правила за добијање држављанства, које је најавио - такође Кривокапић.

Премијер Црне Горе у истом периоду био је вест у медијима и зато што су демонстранти напали возило Владе у којем је била његова ћерка.

За познаваоце политичких прилика, то је показатељ да одлазак са власти Демократске партије социјалиста (ДПС), странке председника Мила Ђукановића, после три деценије неће бити нимало лак.

„ДПС већ месецима радикализује своје подржаваоце и манипулише националним осећањима грађана.

„То чине тако што агресивно проглашавају сваку одлуку и потез Владе као издају, напад на државу, катастрофу", каже Стево Мук, председник Управног одбора невладине организације Институт алтернатива.

Да у случају министра правде Владимира Лепосавића „Ђукановићев ДПС покушава да профитира чак и на најосетљивијим питањима као што је питање Сребренице", сагласан је и аналитичар и бивши политичар Владимир Павићевић.

Владу Црне Горе у парламенту подржавају представници неколико коалиција - За будућност Црне Горе, чија је окосница Демократски фронт, странка блиска званичном Београду, Мир је наша нација на челу са Алексом Бечићем и Црно на бело, коју је предводио Дритан Абазовић.

Председнички мандат Мила Ђукановића траје још три године.

Шта се све догодило у Црној Гори

Здравко Кривокапић предложио је смену министра правде Владимира Лепосавића 5. априла 2021. године због изјаве коју је овај члан његовог кабинета дао на седници Скупштине.

Лепосавић је релативизовао пресуду за геноцид у Сребреници, јер је она заснована на ставу Хашког трибунала који је, како је рекао, „компромитован" јер је „прикрио доказе о злочинима над Србима на Косову".

Премијер Кривокапић је зато у „писму народу" објаснио свој предлог за смену министра.

Он је написао да је одлуку донео „тешка срца" и да би „народ сачувао, а не издао".

Кривокапић је рекао и да није предложио да се министар Лепосавић разреши „само због изјаве у вези са Сребреницом" већ и јер је „себи допустио луксуз" да износи личне ставове, иако је то „у супротности са Споразумом који смо уласком у Владу прихватили".

То је изазвало протесте у одбрану министра у неколико градова земље.

У међувремену је Владимир Лепосавић изјавио да неће поднети оставку и да ће остати на функцији док буде имао поверење Скупштине.

Рекао је да је против њега покренута „медијска хајка".

„Моје колеге и пријатељи су утихнули и почели да мењају ставове, један по један.

„Не осуђујем их, јер сам најбоље сведочим колико је медијски притисак тежак. Надам се да ће и они разумети мене што нећу и не могу да дам оставку у дивљем галопу мењања ставова и ситуационог морала", навео је Лепосавић.

Потпуно другачији протести избили су 8. априла, када се неколико стотина људи окупило испред зграде Владе у Подгорици, да би се успротивили најављеној промени прописа којим ће се лакше стицати црногорско држављанство.

У питању су измене Закона о регистру пребивалишта и боравишта.

Протести су затим организовани и у другим градовима Црне Горе.

Управо ову измену закона најавио је пре месец дана премијер Кривокапић. Он је објаснио да ће се законске промене махом односити на људе које су пре 30 година дошли у Црну Гору и још нису добили држављанство.

Према предлозима измена, биће неопходно да они који се пријаве за добијање држављанства у Црној Гори бораве непрекидно пет, уместо досадашњих десет година.

Због ових нереда, дошло је истог дана и до напада на службено возило Владе Црне Горе.

У њему се налазила ћерка премијера Кривокапића, која је путовала од Никшића до Подгорице.

Демонстранти, који су насрнули на возило, наводно су ишли на протесте против доношења нових прописа о добијању држављанства.

Они су били незадовољни јер их органи реда нису пустили да уђу у Подгорицу, због прописа о забрани путовања између градова, који је уведен као мера борбе против корона вируса.

Коме одговарају нереди

До свих протеста последњих дана је, тврди аналитичар Стево Мук, дошло јер странка Мила Ђукановића, која је изгубила власт у парламенту 2020. године, „води тотални рат".

„Тај посао им иде прилично добро, јер располажу већином медија", каже Мук.

„Друштво се додатно поларизује, подижу се тензије, укида свака могућност разумног дијалога. Све то што ради ДПС јако личи на најрадикалније фазе деловања Демократског фронта, политичке групације коју ДПС оптужује за радикализам, национализам и велеиздају".

Ипак, Мук тврди да је на окупљањима широм Црне Горе био мали број људи и да то „говори да ипак грађани нису у значајнијем броју прихватили да уместо Ђукановића и његових сарадника, играју његову опасну игру".

Владимир Павићевић, директор Друштва за истраживање политике и политичке теорије, који је био политички активан у партијама у Србији и Црној Гори, осуђује релативизовање геноцида у Сребреници и каже да „о жртвама злочина морамо увек да говоримо тако да се злочин најоштрије и недвосмислено осуди".

„Од такве теме се не сме правити патриотска или политичка игра с циљем прикупљања политичких поена", каже он.

Ипак, тврди да „уколико премијер с таквим ДПС-ом смени министра Лепосавића у Скупштини, то ће означити неславни крај Кривокапићеве политичке каријере".

Павићевић и сам мисли да је Црној Гори поново потребна промена на челу Владе, али сада из других разлога.

„Црна Гора се налази у тешкој парламентарној кризи", тврди он.

„Она је пре свега последица потпуне политичке дезоријентисаности премијера Кривокапића и неспособности његове Владе да у прва четири месеца испоручи озбиљније резултате.

„Једино што је одржава је свеже сећање грађана на то какву је пустош иза себе оставила Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића".

Павићевић мисли да би Дритан Абазовић, тренутни потпредседник Владе и председник покрета УРА, требало да преузме место премијера.

Шта су променили избори у Никшићу

Последњи избори у Црној Гори одржани су у марту 2021. године, када се бирала локална власт у Никшићу, родном месту председника Мила Ђукановића и премијера Здравка Кривокапића.

Листа Европски тим за Никшић, коју је предводила странка Мила Ђукановића, остварила је најбољи појединачни резултат, док је другопласирана листа коју је предводио Демократски фронт остварила слабији резултат од очекиваног.

Ипак, три листе које су се пласирале одмах иза ДПС-а добиле су већину потребну за формирање власти, па су носиоци листа коалиција За будућност Никшића, Мир је наша нација и Црно на бело почели преговоре којим би послали ДПС у опозицију.

Ипак, готово месец дана после почетка преговора, и даље нема споразума којим би била изабрана нова власт.

Виртуелне препирке

Протести и препирке вођене су на улицама Црне Горе, али и на друштвеним мрежама - и то међу највишим државним званичницима.

Премијер Здравко Кривокапић на Твитеру се огласио након напада на службено возило Владе.

„Данас је нападнуто службено возило у којем се налазила моја кћерка, иначе штићена личност.

„Као отац, нећу вам заборавити њене сузе и страх. Као премијер, нећу вам дозволити дивљаштво и безакоње!

„У земљи ће владати ред и закон на које нисте навикли. Ускоро ћете то да видите", написао је Кривокапић на Твитеру.

Он се на истој друштвеној мрежи обратио и председнику државе Милу Ђукановићу и позвао га да „не дестабилизује државу".

Ђукановић му је одговорио да је „неморално да инсинуира да он организује протесте који му се не свиђају".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]