Корона вирус, Србија и странци: Шта привлачи људе из иностранства за време пандемије

„Хтела сам у Европу, па сам сазнала да је Србија једна од ретких земаља чије су границе отворене, постојао је директан лет, а Београд ми се толико допао да сам одмах купила стан", каже Њујорчанка Катка Лапелосова, која се у октобру доселила у Србију.

Она је једна од странаца који су током пандемије корона вируса у Србији пронашли нови дом, а је још рано за податке о томе колико колико их се укупно доселило од појаве Ковида-19.

Пре пандемије се, само током 2019. године, у Србији привремено настанило нешто више од 11.000 странаца.

А сада га је, како се чини, сплет околности учинио још привлачнијим.

У првој половини 2020, показује анализа Развојног програма Уједињених нација за Србију, Београд је на сајту Номадлист који објављује информације о дестинацијама за дигиталне номаде, био седми у Европи по утисцима корисника.

Зашто су одлучили да дођу у Србију?

Већина ББЦ саговорника каже да је одлука да се током пандемије преселе баш у Србију била изненадна и донета преко ноћи.

Њихови разлози су једноставни - границе су отворене, а трошкови животa у Србији су јефтини.

„То је, дефинитивно, била одлука из ведра неба", каже Катка, стручњакиња за маркетинг, којој је посао дозвољава да ради са било које тачке на планети где има интернета.

Странци од почетка пандемије су слободно улазили у Србију, са изузетком појединих држављана који су морали да доставе негативан ПЦР тест. Од 20. децембра на снази је нова мера, којом се од свих странаца тражи да покажу негативан ПЦР који није старији од 48 сати.

„Нисам много знала о Србији, никада пре нисам била овде, али када ми је пандемија сузила избор, учинило ми се да је ово добра опција - схватила сам да су цене некретнина ниске", додаје Катка.

Погледајте видео: Да ли ће корона вирус утицати на то како радимо

Слично је било и са Метју Шерином из града Колумбија у америчкој држави Мисури.

„Све је веома јефтино", каже овај Американац, који се доселио у новембру.

Додаје да је размишљао и о Белорусији, али да му се тамо „није ишло због масовних протеста" против власти који трају од председничких избора на којима је у августу победу прогласио вишедеценијски председник Александар Лукашенко.

„Из САД сам отишао и зато што се не слажем са актуелном политиком", објашњава Метју, који је земљу напустио када је постало извесно да ће Џо Бајден бити нови председник Сједињених Америчких Држава.

Његов сународник Тим Пејџ је такође напустио Америку због незадовољства политиком, али пре него што су председнички избори одржани.

„Био сам згађен политиком Доналда Трампа, а деца су ми одрасла, немам девојку и посао [музичког критичара] ми дозвољава да радим из друге земље, па сам отишао", објашњава Тим.

Шта им се овде допада?

О Србији пре пандемије није много размишљао ни Сем Расел са Новог Зеланда, док је није кратко посетио прошле зиме.

У то време у Србији није био регистрован случај заразе корона вирусом.

Сем се дефинитивно преселио овог лета, јер му се, како каже, веома допала пријатељска атмосфера на коју је наишао.

„На Новом Зеланду се никада нисам осећао као код куће - то је практично један мали град где се сви познају, само што је раштркан на пар стотина километара, а људи нису нарочито љубазни", каже Сем.

Он истиче да је овде „брзо стекао пријатеље".

„Има нешто посебно у вези с Београдом и имам осећај да живећи овде радим праву ствар".

Већу блискост и повезаност са другима него код куће у Србији осећа и Аустралијанка Елизабет Донг, која се доселила у августу.

„У Аустралији је живот само посао и паре", каже Елизабет за ББЦ на српском.

„Пријатеље сам виђала викендом, а породицу и ређе, док се овде толико дружим да скоро ни не користим телефон како бих остала у контакту са људима које не виђам".

„Овде је немогуће бити усамљен", констатује.

Привучена начином живота који је имала да упозна кроз две претходне посете Србији, она је током пандемије схватила да је време за промену.

„Дала сам отказ, спаковала живот у три кутије, купила карту у једном смеру и променила живот заувек", прича Елизабет.

Катка, којој се допада „космополитски дух Београда", каже да љубазност и отвореност на које наилази настављају да је изненађују.

„Људи су веома пријатни", слаже се Тим, „чак и кад одете код зубара".

Шта им пада тешко?

Градски превоз уме да закомпликује људима живот, сагласни су странци.

„За мене је био шок колико се људи гурају, то нисам очекивао, али сам брзо прихватио да је тако", каже Сем.

Катка не може да се навикне на систем продаје карата - и што за градски превоз не може да плати картицом.

„Иако градски превоз у Њујорку има лоше стране, барем сам имала карту коју нисам морала да допуњујем свако мало", каже Катка.

Додаје да јој у Београду то компликује живот.

„Притом се и допуне за градски превоз углавном плаћају у кешу, па картица отпада", објашњава.

WindowSwap: „Сви смо помало истраживачи"

Тим покушава да научи понеку реч српског, али каже да то и није тако лака мисија.

„Могу да кажем таксисти где желим да идем, али ја сам писац и једноставно немам дара за друге језике", прича Тим.

Примећује да „многи млади у Србији знају енглески, а ту је и једна група на Фејсбуку где могу да питам шта ме занима и сви су од велике помоћи".

Елизабет каже да је за њу најмучнији онај део пута који је морала да прође пре него што се преселила - вађење визе.

„То је било мало напорно, али тако је свуда", закључује Елизабет.

Сем истиче да није пресрећан због загађења ваздуха у Београду, али му је драго што, се „више не дешава да ми се људи смеју кад носим маску као што је то био случај прошле зиме".

Блиски сусрет са српском бирократијом

Странци који желе да остану у Србији брзо схвате да је најлакши начин да се региструју као предузетници и на основу тога добију боравак.

Али, пут до боравишне дозволе пун је бирократских перипетија.

„Много људи који у Србију дођу са Запада побесне кад схвате да систем у пракси не функционише онако како би очекивао према ономе што прочиташ", примећује Сем.

„Али то је део шарма Балкана".

Знајући да је пут компликован, Сем је унајмио адвоката да му помогне да се региструје као предузетник и среди папирологију потребну за одобрење боравка.

И то се испоставило као прави корак - овај Новозеланђанин каже да му је то „уштедело много времена и енергије".

„Мислим да је кључно имати некога ко зна како систем функционише, а онда ти преостаје да будеш стрпљив", закључује Сем, који је недавно успео да среди све папире.

Иако је Катка такође имала помоћ при куповини стана, није имала среће колико и Сем.

„Стално сам добијала погрешне информације од оних чији је посао био да ми олакшају читав процес, то је било веома стресно", каже.

Хоће ли остати у Србији?

Иако је за Тима Београд прво деловао као „место да се започне" живот у Европи, сада се нада да ће постати град у који ће се враћати.

„Пријатељи ми живе у близини - у Бечу, Берлину, Амстердаму и Лондону - а у Београду су ми се много допали Дорћол и Земун, где волим да проводим време па често туда шетам", наводи.

Елизабет, која активно учи српски, каже да нема планове да се враћа у Аустралију.

„Овде желим да га савладам језик, а у Аустралији ћу само у посету породици и пријатељима", каже Елизабет.

Катка, која истиче да је Србија „једна од најпријатнијих земаља" у којима је живела, ипак постаје помало носталгична за Америком.

„Један од разлога што сам хтела да одем из земље је била политичка криза.

„Али сада кад је Бајден победио на изборима, све је почело да ми недостаје", закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]