Србија, Америка и право: Од Стивена Сигала до захтева за изручење Нишлија због преваре и прања новца

Неколико дана пошто је у фебруару 2019. године у Србији на снагу ступио Уговор о изручењу са Сједињеним Државама, амерички глумац Стивен Сигал нагодио се са Америчком комисијом за хартије од вредности.

Познати глумац, мајстор аикида и власник почасног српског пасоша платио је више од 300 хиљада долара због тога што није пријавио да је за промоцију крипто валуте Биткоиин 2 Ген (Biitcoin2Gen) примио новчану накнаду.

Годину и по дана касније, правосудни органи САД званично траже од српских колега изручење једанаесторо српских држављана због сумње да су извршили кривично дело удруживања ради преваре и прања новца.

Шта је то, сем српског држављанства, што спаја једанаесторо Нишлија и америчку звезду акционих филмова?

Трговина крипто валутама или програмирање

Милан Петровић, адвокат двоје оптужених, каже да Сједињене Државе траже Нишлије због тога што су радили на више од 11 онлајн платформи.

„Организовали су и израђивали онлајн платформе за бинарне опције које су затим нудили инвеститорима широм света", каже Петровић за ББЦ на српском Петровић,

Истиче да су оптужени „направили и Биткоин друге генерације, а као промотера ангажовали чак и Стивена Сигала".

„Желимо да укажемо на то да се не ради о криминалцима, већ о младим људима, програмерима, који имају између 25 до 35 година. То су лица која су развијала иновативну технологију и другу генерацију Биткоина", каже Петровић.

Шта је Биткоин, а шта Биткоиин2Ген

Биткоин је врста дигиталног новца - не можете га опипати, њиме се тргује на интернету, а одликује га то што не постоје банке које га издају и контролишу, нити постоји централни сервис који бележи трансакције.

Биткоин настаје и остварује трансакције уз помоћ хиљада и хиљада машина који раде уз помоћ софтвера за Биткоин, а које процесирају и чувају трансакције.

Учешће хиљада и хиљада машина отежава процес бележења свих трансакција, али зато је ту блокчејн (blockchain).

Блокчејн је јавни запис о свим трансакцијама - спречава дупло трошење Биткоина и готово је немогуће изменити га - свака нова трансакција се проверава да би се установило да ли новац који се троши припада ономе ко га троши.

Биткоин је 2008. године направила анонимни творац под псеудонимом Сатоши Накамато, а са идејом да вредност ове крипто валуте остане независтна од банака и држава.

Биткоиин2Ген је крипто валута која је обећавала да користи напреднију блокчејн технологију која се заснивала на технологији децентрализованијој од технологије Биткоина.

Међутим, америчка Агенција за хартије од вредности је у неколико савезних држава забранила продају ове крипто валуте и означила је као превару.

Петровић каже да је Стивену Сигалу исплаћена сума од 250 хиљада долара, а требало је и да добије 750 хиљада долара у токенима, а у замену за промоцију крипто валуте Биткоиин2Ген.

„Међутим, он није пријавио Агенцији за конкуренцију да ће промовисати Биткоиин2Ген и зато је одговарао - нагодио се и платио више од 300 хиљада долара", каже.

Ко је исплатио новац Стивену Сигалу није јасно - Биткоиин2Ген само је једна од платформи на којој су Петровићеви клијенти радили, каже Милош Петровић, бранилац још двоје оптужених.

Он истиче да је група Нишлија само израђивала наводно спорне онлајн платформе.

„Већина програмера је радила на изради сајтова за трговину бинарним опцијама за наручиоце, сви програмери су радили за трећа лица", каже Милош Петровић.

Зашто је Сигалов Биткоиин2Ген забрањен у Њу Џерсију?

Агенција за хартије од вредности савезне државе Њу Џерси у марту 2018. забрањује продају крипто валуте Биткоиин2Ген на територији ове савезне државе и начин продаје ове крипто валуте дефинише као превару.

У образложењу се наводи да је се Биткоиин2Ген покушавао да, користећи име слично имену најпопуларније крипто валуте, Биткоина, и преко наводног амбасадора Стивена Сигала, прибави корист нудећи становницима Њу Џерсија да уложе у ову крупто валуту.

Биткоиин2Ген је на сајту нудио токене за пет долара и обећавао да ће вредност за неколико месеци порасти на више од 300 долара, стоји у образложењу Агеције.

У образложењу се наводи и да је Биткоиин2Ген нудио и посебан програм купцима токена - вредност уложеног новца повећавала би се са бројем нових инвеститора које би купац токена довео.

На сајту Биткоиин2Ген нису била наведена имена оснивача, као ни власника, а малим словима, на дну, писало је да глумац Стивен Сигал нема удео у власништву.

За шта све Сједињене Државе терете српске држављане знаће се више након првог саслушања, рекао је Милош Петровић, адвокат двоје оптужених.

Прво саслушање заказано је 30. септембар, потврдио је Виши суд у Београду.

„Мислимо да је направљена велика штета овим људима који су радили на развоју иновативне технологије", тврди Милан Петровић.

Србија чека регулативу тржишта крипто валута

Александар Матановић, оснивач Биткоин асоцијације Србије, објашњава да су 2017. и 2018. биле „потпуно луде године" на тржишту крипто валута.

„Када су 2017. године, кренуле нагло да расту цене већине крипто валута, људи су тражили нове производе у које ће да уложе - залетали су се и улагали у прво што виде, без познавања технологије", каже Матановић за ББЦ на српском.

Међутим, додаје, те 2017. правна регулатива крипто валута није била довољно развијена.

„Имали сте могућност да скупите десетине, па и стотине милиона долара кроз продају токена, без икакве одговорности. Иза пројекта није морала ни фирма да стоји, нити уговор. Улагало се на поверење, и то се много пита показало као погрешно за инвеститоре", каже Матановић.

У Србији је пре неколико месеца формирана радна група која треба да донесе сет закона везаних за крипто валуте.

„Tај закон би требало да обухвати и начин на који ви можете као фирма регистрована у Србији да издајете токене" објашњава Матановић.

Зашто Сједињене Америчке Државе траже изручење српских држављана?

Адвокати одбране кажу да ће учинити све да се осумњиченима суди у Србији.

Посебно одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду је, након саслушања, одржаног 24. јула, донео решење о притвору једанаесторо Нишлија у трајању од 60 дана.

Притвор је одређен „услед постојања околности које указују да би се лица, чије се изручење захтева, боравком на слободи могла сакрити или побећи у циљу ометања поступка одлучивања о замолници или спровођења изручења", пише у саопштењу Вишег суда.

Сједињене Државе траже притворена лица ради вођења кривичног поступка за уроту за преваре са пребацивањем новца и за уроту за прања новца.

„Конкретно, инвеститори из северног Тексаса који су трговали на платформама (које су оптужени направили) оштећени су за суму новца, која је означена у захтеву за хапшење, а која износи око 70 милиона долара", каже адвокат Милан Петровић.

У одговору Министарства правде Републике Србије редакцији ББЦ на српском, наводи се да је Министарство правде Сједињених Држава 17. јула доставило Министарству правде Србије захтев за одређивање привременог притвора за 11 лица.

По замолници поступа Тужилаштво за организовани криминал.

„Надлежни органи САД су Министарству правде доставили замолницу за међународну правну помоћ и допуну замолнице којима је затражено предузимање више радњи на територији Републике Србије, између осталог саслушање лица, претрес просторија и лица, прибављање доказног материјала и друго", кажу у Министарству правде Србије.

Министарство правде Сједињених Држава саопштило је у писаном одговору редакцији ББЦ на српском да тренутно одбија да коментарише случај.

Шта је Уговор о изручењу између Србије и САД?

Закон о потврђивању уговору о изручењу између Србије и Сједињених Држава донет је 14. фебруара 2019. године.

Тада је законски потврђен билатерални Споразум о изручењу потписан 15. августа 2016. у Београду, током посете бившег потпредседника Америке Џозефа Бајдена тадашњем премијеру Србије Александру Вучићу.

Амерички Сенат је споразум усвојио пола године пре српског парламента, 26. јула 2018.

Нови закон заменио је Конвенцију о издавању криваца закључену између Краљевине Србије и Уједињених Америчких Држава из 1901. године.

Он предвиђа изручење држављана без обзира на националност, што значи да ће бити могуће изручити и држављанина Србије и може се примењивати и за дела учињена пре доношења закона.

Ипак, члан 21. новог споразума прецизира да „извршни орган замољене државе има дискреционо право да одбије изручење за кривично дело извршено пре 1. јануара 2005. године".

Устав Србије из 2006. не предвиђа забрану изручивања српских држављана, као што је био случај до тада.

Говорећи за ББЦ на српском након што је донет нови закон, Вања Бајовић, доценткиња Правног факултета Универзитета у Београду, подсетила је на најважније случајева изручења између Србије и САД - случај браће Битићи, Миладина Ковачевића, Андрија Артуковића.

Бранко Ружић, адвокат једног од осумњичених, изјавио је да је став свих адвоката осумњичених исти - држава треба да одлучи да не изручи српске држављане Сједињеним Државама.

„Ми смо као одбрана покренули поступке - тражили смо од свих правосудних органа и од јавности да се учини све како би се овај предмет уступио на надлежност органима Републике Србије", каже Милан Петровић.

Петровић инсистира на томе да су његови клијенти користили интернет на територији Србије.

„По тврдњи САД, последице дела осетили су грађани САД, али је дело извршено овде - то нам даје за право да ми тражимо да се тај предмет уступи држави Србији на поступање", каже.

По Уговору о изручењу између Србије и Сједињених Држава, једино земља мољиља, у овом случају Сједињене Државе, може да замоли другу страну да преузме случај.

„Као браниоци, одлучили смо да поднесемо заједнички правни поднесак, којим ћемо замолили Тужилаштво за организовани криминал и наш Суд дa иницирају разговор, односно пошаљу званичан предлог да нам се случај уступи", каже Милан Петровић.

Може ли се српским држављанима судити у Србији?

Вања Бајовић објашњава да тврдња да је наводно дело почињено у Србији, не значи да случај може да преузме српско правосуђе.

„Територијални принцип подразумева право државе да примени своје кривично законодавство и кривично гони за сва кривична дела учињена на њеној територији", објашњава Бајовић.

Ипак, додаје да још увек не постоји посебна правна регулатива која би регулисала „транснационална'' кривична гоњења за дела извршена путем рачунара - у тим случајевима примењују се класична кривичноправна правила.

„У том контексту, аргумент да је „дело извршено на територији Србије, те да је сходно томе у надлежности домаћег суда'' баш и не стоји, имајући у виду да по члану 17. Кривичног Законика местом извршења сматра, како место где је преузета радња извршења, тако и место где је наступила последица", каже Бајовић.

Бајовић објашњава да Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима дозвољава да се изручење одбије, ако се пред домаћим судом води поступак за исто кривично дело.

„За разлику од тога, Уговор између Србије и САД не садржи такву одредбу, као што и не забрањује изручивање сопствених држављана", каже Бајовић.

Закон о међународној правној помоћи примењује се само у случајевима када са одређеном државом не постоји потврђени међународни уговор или када одређена питања уговором нису регулисана.

Уступање, односно преузимање кривичног гоњења није регулисано Уговором о изручењу Србије и САД, што значи да се тада примењују одредбе Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, објашњава Бајовић.

„За тако нешто (уступање) законски има основа, имајући у виду да се ради о лицима која имају пребивалиште на територији Србије, међутим, формално правно посматрано, иницијатива би требало да потекне од САД која би доставила замолницу нашој држави да преузме кривично гоњење у конкретном случају", каже Бајовић.

Како Србија одлучује о изручењу?

Вања Бајовић , доценткиња правног факултета Универзитета У Београду

„У нашем праву, поступак изручења је управно-судски, што значи да након што суд процени да ли су испуњени услови за изручење, коначну одлуку о томе доноси Министар/ка правде".

„Он/она може одбити изручење само у следећим случајевима:

Министарство правде Републике Србије

„Министарство правде у случајевима међународно правне помоћи има улогу централног органа за комуникацију органа између надлежних правосудних институција две земље".

Осим разлике у прописаним највишим казнама за исто кривично дело, у Србији десет, а у Сједињеним Државама 20 година, адвокат Милан Петровић као проблем, ако до изручења дође, види и квалитет одбране.

„Уколико испоручимо ове држављане Тексасу, они ће бити лишени свих права", инсистира Петровић.

Десет хиљада километара и пандемија вируса корона, онемогућили би породице окривљених да их посете у Сједињеним Државама, додаје.

„Ако би одбрана била по службеној дужности, питање какав би квалитет те одбране био јер ту постоји и проблем језичке баријере и другачијег правосудног система", каже.

Међутим, Бајовић објашњава да потешкоће које наводи адвокат одбране нису предвиђене као разлог за одбијање екстрадиционог захтева по Закону о међународној правној помоћи.

„Полази се од тога да чим држава закључује споразум са другом државом, она има поверење у њене институције и правни поредак", каже.

Начело „поверења" или „неиспитивања" састоји се од тога да држава има поверења у правни поредак државе са којом закључује екстрадициони уговор, те да приликом одлучивања о захтеву за изручењу неће испитивати њене законе и судску праксу, објашњава Бајовић.

Ипак, Петровић се нада да ће случај остати у Србији.

„Наравно, уз асистенцију, уколико је потребно, и представника америчког Министарства правде - тако би се уверили да је примена овог Уговора у многим случајевима лакша и боља да се примењује тако што би нам уступали предмете", каже Петровић.

Он додаје да Србија има шансу „да створи значајан моменат за америчко-српске односе".

„Ми се надамо да ће Србија да покаже да је земља која има стабилан и добар правосудни систем, изузетно обучене тужиоце и судије", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]