Спречавање прања новца и финансирања тероризма: Зашто се сумња у невладине организације и медије у Србији

Вест да је Управа за спречавање прања новца упутила банкама у Србији захтев да доставе податке о финансијским трансакцијама 57 невладиних и медијских организација и појединаца како би се утврдило имају ли везе са прањем новца или финансирањем тероризма изазвала је бројна питања о мотивима иза овог потеза.

Управа, између осталог, тражи податке о промету на рачунима ових организација и појединаца, по чијем налогу се врше уплате, у чију корист се врше исплате, па чак и да ли имају сеф, објавио је програм Њузмакс Адриа.

Директор Управе за спречавање прања новца Жељко Радовановић рекао је да се у поступку Управе ради о „редовним активностима чији је циљ процена ризика од финансирања тероризма, а не спровођење било какве истраге или сврставање организација у ред криминалних група".

„Приче о томе да финансирамо тероризам су сулуде", каже за ББЦ на српском Милош Јанковић, менаџер комуникација невладине организације Каталист Балканс, а која се бави повезивањем грађана и организација ради реализације пројеката од општег добра.

Баш је Каталист био пример добрих пракси у водичу за донаторе како да буду сигурни да не финансирају тероризам, који је објавила баш Управа за спречавање прања новца прошле године, каже Јанковић.

Упркос Радовановићевој изјави да се ради о „редовним активностима", медији и невладине организације захтевају од Министарства финансија и Управе за спречавање прања новца да предоче основе сумње због којих су наложили банкама ванредно прикупљање информација, пише у саопштењу које потписује 130 невладиних и медијских организација и појединаца.

Они су саопштили „да ће предузети све одговарајуће правне радње против умешаних у ову злоупотребу, укључујући и кривични прогон одговорних".

„Жестоко ћемо се супротставити злоупотреби институција и процедура јер то јесте наша мисија - борба за демократску и правно уређењу државу", пише у саопштењу.

„Притисак на медије и организације цивилног друштва"

Биљана Дакић Ђорђевић, извршна директорка Траг фондације, каже да је ово „последњи у низу примера злоупотребе постојећих законских механизама, урушавања институција и притиска на медије и организације цивилног друштва, са циљем сужавања простора за грађанско деловање и слободе удруживања и информисања".

Невладина организација Грађанске иницијативе саопштила је да, по закону, Управа од банака може да тражи достављање података ако оцени да постоје основи сумње у вези са одређеним трансакцијама.

„По члану 73. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Управа може од банке да захтева достављање података ако оцени да у вези са одређеним трансакцијама или особама постоји сумња у такве активности, али нема и дискреционо право провере оних за који не постоји никаква сумња", пише у саопштењу.

До објављивања овог текста, ББЦ на српском није добио одговор Управе за спречавање прања новца о каквој врсти редовних активности провере се ради.

Грађанске иницијативе су позвале Владу Србије „да заустави злоупотребу механизама за спречавање прања новца и финансирања тероризма у сврху застрашивања организација, медија и појединаца које делују као контролори власти".

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић рекао је за агенцију Фонет да очекује да министар финансија Синиша Мали и директор Управе за спречавање прања новца хитно обавесте јавност о томе шта је правни основ за поступање Управе.

Неке од организација које се налазе на списку су новинарска удружења - Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије, али и медијске организације - Центар за истраживачко новинарство Србије, Балканска истраживачка мрежа и Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК).

На списку су и невладине организације, међу којима су Центар за истраживање, транспарентности и одговорност (ЦРТА), Асоцијација локалних и независних медија, Новосадска новинарска школа, Европски покрет у Србији, Фонд за хуманитарно право.

Њузмакс Адриа је навео да су на списку и имена новинара Слободана Георгиева, Биљане Степановић, Бранка Чечена, Вукашина Обрадовића, као и политичара Вука Јеремића, редитеља Андреја Носова и адвоката Иван Нинић.

Шта ради Управа за спречавање прања новца?

Управа за спречавање прања новца је део Министарства финансија и обавља финансијско-информационе послове.

Надлежности Управе дефинисане су Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Управа прикупља, обрађује, анализира и прослеђује надлежним органима информације, податке и документацију које прибавља у складу са законом и врши друге послове који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма.

Влада Републике Србије је 2018. године основала Координационо тело за спречавање прања новца и финансирања тероризма које има 32 члана који представљају 26 државних институција, органа и тела. Председник је министар финансија, а Управа за спречавање прања новца има четири члана у Координационом телу.

„Рутинске провере су нормалне и неопходне, оне подразумевају редовно подношење финансијских извештаја, што ми (Каталист) радимо у складу са законом, а радимо и ревизије које објављујемо на сајту", каже Милош Јанковић.

Он додаје да ова организација није добила званично обавештење о захтеву Управе за спречавање прања новца.

„Основни принцип од кога полазимо у раду је транспарентност. Сви наши финансијски извештаји су доступни јавности", додаје Јанковић.

Невладина организација Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) саопштила је да је захтев „притисак и застрашивање свих које се боре за владавину права, демократију, слободе и људска права".

„Запрепашћени смо захтевом, јер се позива на члан закона на основу кога је јасно да смо осумњичени за финансирање тероризма и прање новца", саопштили су из БЦБП-а агенцији Фонет.

Шта каже закон?

Члан 73. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма односи се на тражење података од обвезника зарад откривања прања новца и финансирања тероризма.

Управа од обвезника може да захтева достављање законом прописаних информација „ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма", пише у Закону.

Основни сумње дефинисани су Закоником о кривичном поступку у члану 2. и односе се на „скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела".

Траг фондација, невладина организација која пружа помоћ становницима локалних заједница за покретање позитивних промена, сада је добила додатну мотивацију да се посвети циљевима за које се залаже, каже Дакић Ђорђевић.

„Злонамерни удар на репутацију наше и других организација у јавности додатно нас мотивише да истрајавамо у својој мисији и заједно са другим партнерима наставимо борбу за слободно и демократско грађанско друштво.

„Медији, организације и појединци који су се нашли на овој листи препознати су у јавности по преданом раду на заштити људских права, развоју демократије и подршци доброчинству и солидарности", додаје она.

И Јанковић каже да ће Каталист наставити да „пружа подршку држави да се регулише и развије доброчинство", као да ће и даље прикупљати опреме за болнице и помоћи за угрожене епидемијом вируса корона.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]