Избори у Србији 2020: Да ли је српска политика постала радикалнија од радикала

Београд, мај 2020.

Аутор фотографије, FoNet/Slobodan Miljević

Потпис испод фотографије, У политичкој борби у српском парламенту, ни пандемија вируса корона није донела смиривање већ сасвим супротан епилог
    • Аутор, Александар Миладиновић
    • Функција, ББЦ новинар

Компјутерски миш који је „скочио и ујео" посланика из супарничког табора, женски доњи веш и камен у скупштинским клупама.

Све су то симболи одлазећег сазива Скупштине Србије који је свој живот почео протестима опозиције у Републичкој изборној комисији због резултата три изборне листе на ивици цензуса, а завршио се ванредним стањем због вируса корона и штрајком глађу лидера Двери Бошка Обрадовића.

„Све сцене које спадају у категорију скупштинских провокација, или инцидената, карактеристичне су за све парламенте у свету, а посебно када опозицији буде ускраћено право да говори.

Докле год смо имали могућност да слободно говоримо, тако нечега није било са наше стране јер наш циљ није прављење инцидената већ озбиљна парламентарна расправа", каже за ББЦ на српском Бошко Обрадовић.

Посланица Српске радикалне странке (СРС) Вјерица Радета каже да су радикали задовољни својим деловањем у парламенту и да своје методе неће мењати.

„И даље ћемо наставити да као државотворна странка радимо у интересу државе и народа.

Верујемо да ћемо бити успешнији зато што ће нас бити више, а најбоље би било да нас у Народној скупштини буде толико да Вучић, који је и даље најјачи, не може ништа да уради без нас, српских радикала."

За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, сцене из претходног сазива српске скупштине нису изненађење.

„Ми генерално имамо низак ниво политичке културе, па не бих специјално издвајао садашњи сазив парламента нити посебно неког политичара - од 2000. године смо имали цик-цак политичке односе.

Нажалост, континуитет српског политичког живота је такав да имамо пуно тога радикалног и агресивног у политичком животу", каже он.

Парламентарни избори у Србији заказани су за 21. јун, а претходно су били одложени због проглашења ванредног стања због вируса корона.

Потпис испод видеа, Избори 2020: Кратка историја вишестраначја у Србији

„Гнушамо се радикалског метода"

Бошко Обрадовић каже да је његов мандат у Скупштини Србије заправо слика политике и друштва у претходне четири године.

„Наш опозициони мандат обележен је гушењем слобода и медија у Србији, кршењем Устава и закона, покушајем да се угуши глас опозиције.

Сваки наш наступ у Скупштини био је прекидан, микрофон искључиван, удаљавани смо из скупштинског рада, па је плод тога била одлука да бојкотујемо рад Народне скупштине јер је она изгубила смисао парламентарне демократије."

Обрадовић каже да је његова посланичка група, која је у парламент ушла кроз коалицију са Демократском странком Србије, била међу најактивнијима, да је он имао највише посланичких наступа у разним облицима деловања, али да њихови предлози и иницијативе нису усвајани.

„Тек када смо брутално били спречени да говоримо, када нам је микрофон гашен у пола реченице, морали смо да тражимо алтернативне методе који су завршени тако радикалним политичким методом", каже Обрадовић.

„Њој прибегавате када вам ништа друго није преостало него да, ризикујући сопствено здравље, штрајком глађу скренете пажњу шта се дешава у Србији."

Београд, мај 2020.

Аутор фотографије, FoNet/Aleksandar Barda

Потпис испод фотографије, Бошко Обрадовић провео је десет дана испред Дома Народне скупштине

Обрадовић је штрајковао глађу на степеницама испред Скупштине Србије десет дана у мају уз образложење да је тиме указао на недемократско стање у Србији.

Јавност памти и прекид седнице са пиштаљком у устима, сукобљавање са послаником Марјаном Ристичевићем испред зграде парламента, доношење камена у скупштинску салу по узору на песму Ђуре Јакшића, компјутерског миша који је „скочио и ујео" посланика напредњака Александра Мартиновића.

За сопствене политичке методе, Обрадовић каже да су изнуђене.

„Ми смо се гнушали радикалских метода, примитивног политичког стила, форме без суштине, голог страначког и личног интереса који стоји иза такве политике.

За нас политички стил мора да има много више демократског, конструктивног и озбиљног рада и наступа - увек када смо се бунили, бунили смо се са позиције уставобранитеља, поштовалаца закона."

Обрадовић подсећа да су се у борби против Милошевићевог режима користили још радикалнији методи.

„Када не сагледате целину, можда вам се учини да у нашим наступима има превише бунта или непримереног понашања, агресивнијег наступа.

Али када видите шта бранимо, шта је у Србији угрожено, онда видите да смо у праву и да су сви облици демократске борбе, мирне и ненасилне, дозвољене."

Вјерица Радета, ветеранка политичке борбе у српској скупштини, каже да Бошко Обрадовић није преузео модел деловања од радикала.

„Он је имао више неартикулисаних перформанса који су само доказивали његову неозбиљност и непознавање рада политичара, поготово некога ко претендује да буде некакав лидер.

Бошко је проблем од почетка скупштинског сазива када је у Народну скупштину ушао без цензуса, по вољи тадашњег америчког амбасадора Скота и уз сагласност Александра Вучића."

Политички аналитичар Анђелковић каже да се ексцесне ситуације могу очекивати од свакога ко процени да му такви потези могу донети политичку корист.

„У свакој партији постоје они који су спремни да делују радикално и буду на ивици ексцеса.

Не бих ту истицао Двери - нису они ни бољи ни гори, ни у маркетиншким, а ни у стварним ексцесним ситуацијама", сматра Анђелковић.

Лидер Двери каже да се политичке тензије настављају јер његова странка изборе 21. јуна сматра за недемократске и противуставне, да се њима угрожава здравље, па би због тога требало да буду поништени.

„Биће то неодржив политички поредак јер више од милион гласача неће имати своје представнике у парламенту - то је огромна аномалија у систему за коју сам убеђен да неће моћи дуго да траје.

Ми нећемо признати такве резултате избора, такву скупштину и владу и то нас води у све већу уставну и политичку кризу која се мора разрешити ванредним изборима, а предуслов за то су слободни медији", закључује Обрадовић.

„Не постоји ниједан разлог да се понашамо другачије"

Вјерица Радета у свом четвртом посланичком мандату била је и потпредседница Скупштине којом је руководила њена некадашња страначка колегиница Маја Гојковић.

„Да није било српских радикала у Народној скупштини, народ уопште не би ни знао какве је законе доносила скупштинска већина.

Задовољни смо што смо народу отварали очи и скретали пажњу на многе ствари које би прошле незапажено да ми нисмо о томе говорили.

Радета каже да су радикали показали да су компетентни, стручни и вредни.

„Предлагали смо више измена постојећих закона да бисмо их прилагодили потребама људи у Србији и којима смо желели да заштитимо српске националне интересе.

Можда нам је највећи успех то што смо предложили нов закон о извршном поступку и обезбеђењу и што смо за тај предлог у веома кратком року добили подршку више од 100.000 грађана", каже Радета и додаје да јој је жао што нису успели да убеде скупштинску већину да тај законски предлог уврсти у дневни ред.

Београд, 2019. године

Аутор фотографије, FoNet/Zoran Mrđa

Потпис испод фотографије, Вјерица Радета једна је од најактивнијих посланица Српске радикалне странке

Ипак, јавност се сећа и њеног окршаја са потпредседницом Владе Зораном Михајловић којој је из скупштинске клупе поручила да је „лопужа лоповска", а њен колега Милорад Мирчић је у Скупштину донео женски доњи веш розе боје.

„Ми смо само доказали да је она на месту министра у ствари шпијун у Влади Србије, да је у сумњивом послу са Бехтелом из буџета украдено 300 милиона евра.

Подсетили смо јавност на то да је трошила новац са Владине картице на куповину доњег веша и козметике, на торбе од неколико хиљада евра, рукавице које коштају више од минималца у Србији и сличне махинације", каже Радета.

На седници Скупштине одржане у јануару 2020. године, министарка Михајловић одбацила је тврдње радикала.

„Лажете јер не постоји ни један папир или понуда да је нека кинеска компанија понудила нижу цену за Моравски коридор, дакле лажете да сам узела 300 милиона на Моравском коридору, лажете да сам ја шпијун, амерички или британски, и грађани то слушају годинама", рекла је тада Зорана Михајловић.

Лидер Двери Бошко Обрадовић, чије методе део јавности види сличним онима које приписују радикалима, каже да су протагонисти таквог стила - у власти.

„Радикалски политички стил, до максимума примењен у деловању СНС-а, у суштини је супротан ономе што желе Двери."

Председница Извршног одбора СРС-а каже да ће деловање радикала у будућности остати исто.

„Не постоји ниједан разлог да се понашамо другачије.

И даље ћемо аргументовано нападати све погрешне потезе, жигосати афере, ако их и даље буде, инсистираћемо на усвајању наших законских предлога", каже Радета и наводи низ прописа и иницијатива које радикали спремају за наредни сазив парламента.

И то све под условом да „прескоче" изборни праг од три одсто и нађу се у скупштинским клупама.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]